Novi Lav u Vatikanu: Ko je Robert Prevost?
Novi Lav u Vatikanu: Ko je Robert Prevost? Home / Novi papa Robert Prevost dolazi iz SAD, ali je više od pola života proveo u Peruu i Rimu. On će slediti put pape Franje, ali drukčije jer ipak je čovek iz sistema. Ko je zapravo Lav XIV? Ovaj izbor je senzacija – iako se ime Roberta Prevosta s vremena na vreme pominjalo kada se pričalo o nasledniku pape Franje. Po prvi put je jedan kandidat iz SAD izabran za poglavara Katoličke crkve. U doba američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog novog svetskog poretka, jedan Amerikanac biće sada papin rimski protivnik. Novi papa, koji je više od sto godina nakon poslednjeg pape po imenu Lav uzeo ime Lav XIV, potiče iz Čikaga. Tamo je rođen 14. septembra 1955. godine. Ali nakon školovanja, prvih studija i svešteničkog zaređenja 1982, napustio je SAD i nikada više u rodnoj zemlji nije duže boravio. Jer, pored američkog, ima i peruansko državljanstvo. Prevost je studirao i doktorirao u Rimu. Vođa avgustinskog reda Već od 1977. godine pripada redovničkoj zajednici avgustinaca. Ovaj red, nastao u 13. veku, danas ima težište na duhovnoj brizi i obrazovanju. Od 1985. do 2001. godine radio je u raznim funkcijama za red u Peruu, povremeno i kao profesor teologije, a naposle kao provincijal avgustinaca u zemlji. Godine 2001, američki Peruanac prelazi u Rim i postaje generalni prior avgustinskog reda, dakle najviši član reda. Tamo je boravio u zaista impresivnom kompleksu odmah izvan kolonada Trga Svetog Petra. Kasa reda, uzgred rečeno, sigurno je dobro profitirala jer su tokom konklave razne televizijske stanice koristile krovne terase za direktne prenose. Ali Prevostov put trebalo je ponovo da vodi u Peru, ponovo na sever zemlje, koji spada u siromašne regione zemlje. Papa Franja ga je u novembru 2014. imenovao za biskupa i poslao u peruanski grad Čiklajo, najpre kao apostolskog administratora, a zatim od septembra 2015. kao lokalnog biskupa. Tokom proteklih decenija bilo je one raznih problema. Peru je daleko od Rima, a crkva u toj zemlji povremeno je pod uticajem reakcionarnih američkih snaga. Papa Franja sigurno nije poslao nekoga u Peru koga je želeo da se reši u Rimu. Redovni kontakti s Vatikanom Već 2019. i 2020. godine papa Franja je Roberta Prevosta postavio za člana dva važna rimska kongregacijska tela. To je značilo da je biskup imao redovne kontakte s Vatikanom. Sledeći korak usledio je krajem januara 2023. Prevost je postao prefekt Dikasterijuma za biskupe – izuzetno važnog tela u crkvi u kojoj mnogi sveštenici žele da napreduju u karijeri – i predsednik Papinske komisije za Latinsku Ameriku. Na svom poslednjem konzistorijumu u decembru 2024. godine, Franja je redovnika imenovao za kardinala. Neobično je da je samo pet meseci kasnije usledila poslednja prečka na crkvenoj lestvici karijere. Kardinali su ga izabrali za papu. Italijanski listovi su ga već ranije označili kao kandidata, hvalili ga kao „američkog posrednika“ koji bi, kako piše list La Stampa, mogao postati „iznenađenje konklave“. Amerikanac spaja „doktrinarnu strogoću, pastirsko saosećanje i misionarsku viziju Jevanđelja“. Nema otklona od Franje? Izbor Prevosta sigurno nije otklon od godina pod papom Franjom. U mnogim stvarima, naročito u socijalnim pitanjima, Amerikanac će slediti Argentinca. Ali u drugim pitanjima Prevost se jasnije pozicionirao nego dosadašnji papa. Kada je reč o spornoj temi zaređenja žena, upozorio je da crkva mora biti drugačija od društva. Zaređenje žena „ne rešava nužno neki problem“, već možda stvara novi. Nakon senzacionalnog izbora Bergolja, koji je u vatikanskom sistemu često delovao kao strano telo i baš zbog toga bio cenjen vani, dolazi neko ko sistem iznutra dobro poznaje i na njemu insistira. Amerikanac koji nije tipičan Amerikanac. Biće zanimljivo videti koliko će dosledno ili slobodno slediti Franjin kurs. Očekuju ga važni termini Postoji već nekoliko važnih termina koje kalendar ili crkveno-politički plan prethodnika nameće novom papi. Naravno, papa Lav, koji je u suštini apsolutni vladar, mogao bi da odluči drugačije. Ali to se od Prevosta ne očekuje. Već krajem maja obeležava se 1700. godišnjica početka Nikejskog sabora. Jubilej koji ima izuzetnu važnost za ekumenizam. Godine 325. formulisano je – pre svake podele hrišćanstva – centralno hrišćansko veroispovedanje. Već dugo su papa Franja i grčko-pravoslavni patrijarh Vartolomej I planirali da putuju u Nikeju. Grad se danas nalazi u oblasti Iznik u Turskoj, jugoistočno od Istanbula. Zbog smrti Franje odložena je neobična kanonizacija Karla Akutisa (1991–2006), koji je rano preminuo od leukemije i koji se promoviše kao „Božji influenser“. Kanonizacija je bila planirana za 27. april. I sigurno će uskoro biti realizovana s Lavom XIV. Božji influenser i posle smrti Još značajniji je projekat sinodalnosti, teološki i crkveno-politički poduhvat koji je Franji bio na srcu – Veliki sinod. Još dok je bio na samrtnoj postelji, nešto više od mesec dana pre smrti, Vatikan je – uz papino odobrenje – objavio produženje ovog reformskog poduhvata do oktobra 2028. I dao je svim biskupijama širom sveta konkretne vremenske smernice za konsultacije. Tek za nešto više od tri godine planirano je veliko crkveno okupljanje u Rimu. Senka nad pontifikatom Ostaje da se vidi koliko će Lav XIV usko ili široko tumačiti teme. Ali, on je bio među 55 kardinala konklave koji su bili uključeni u sinod u oktobru 2023. i oktobru 2024. Ali o Prevostu se ovih dana u Rimu govori i u drugom kontekstu. Protiv njega je podneta prijava Vatikanu zbog zataškavanja seksualnog zlostavljanja. U sredu, neposredno pre nego što su kardinali nekoliko stotina metara dalje ušli u Sikstinsku kapelu, međunarodna organizacija „Mreža preživelih zlostavljanih od strane sveštenika“ (SNAP), poreklom iz SAD, ponovila je pred novinarima svoje optužbe protiv ukupno šest istaknutih kardinala. Uključujući Prevosta. Kao i ostali optuženi kardinali, Amerikanac je odbacio optužbe bez konkretnih odgovora. A sada je papa. Piter Ajsli iz uprave SNAP-a upozorio je da niko od optuženih ne bi smeo da postane Franjin naslednik. Novi papa ne bi smeo da bude kompromitovan i morao bi konačno ozbiljno da sprovede Franjinu politiku „nulte tolerancije“.
Parada pobede u Moskvi, prisustvuju brojni svetski lideri
Parada pobede u Moskvi, prisustvuju brojni svetski lideri Home / U Moskvi se održava velika proslava povodom Dana pobede, kojoj će prisustvovati brojni svetski lideri, među kojima su kineski predsednik Si Đinping, predsednici Venecuele i Brazila, Nikolas Maduro i Luiz Inasio Lula da Silva, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico. Direktan prenos parade na Prvom programu RTS-a. Putin: Rusija će uvek biti nepremostiva prepreka nacizmu i antisemitizmuPredsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija bila i da će biti prepreka za nacizam i antisemitizam, kao i da će veliki podvig raznih naroda i nacionalnosti u Drugom svetskom ratu ostati zapamćeni u svetskoj istoriji. Putin je na vojnoj paradi u Moskvi povodom dana pobede u Drugom svetskom ratu, rekao da su istina i pravda na našoj strani. “Kao naslednici pobednika obeležavamo 9. maj kao najveći praznik. Bitno je da budemo ujedinjeni i čuvamo naše nacionalne interese, tradiciju, kulturu, sve drago i sveto. U Rusiji se Dan pobede slavi kao najvažniji praznik. Rusija pamti lekcije Drugog svetskog rata i nikada neće pristati na iskrivljavanje njegovih događaja. Dužni smo da branimo čast boraca Crvene armije”, rekao je Putin i čestitao učesnicima parade i veteranima 80. godišnjicu pobede. On je istakao i da je Rusija izborila slobodu i mir za celo čovečanstvo. “Rusija je, po cenu miliona života, izborila slobodu i mir za celo čovečanstvo. Hrabrost sovjetskih boraca odlučila ishod Drugog svetskog rata. Rusija spušta glavu pred onima koji su dali život u pravednoj borbi za zemlju”, naglasio je Putin. Putin je u govoru koji je trajao 10 minuta rekao i da nas danas ujedinjuju osećanja radosti, ponosa i zahvalnosti. Predsednik Rusije zatim je proglasio minut ćutanja u znak sećanja na poginule u Velikom otadžbinskom ratu.
Vojnik koji se borio protiv nacista: Fašizam se opet vraća
Vojnik koji se borio protiv nacista: Fašizam se opet vraća Home / Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora Džordž Lajtmen (99) je kao američki vojnik pomogao da se oslobodi Nemačka od nacionalsocijalizma. Osamdeset godina nakon završetka rata upozorava na povratak fašizma – u Nemačkoj i u SAD. Danas je Džordžu Lajtmenu 99 godina. Proleća 1945. je kao devetnaestogodišnjak, u sklopu 286. Inženjerijskog bataljona 6. američke armije prvi puta kročio na nemačko tlo, rat je još uvek besneo. Na svim su frontovima napredovali američki i britanski vojnici, te Crvena armija Sovjetskog Saveza, prenosi Dojče vele. U to vreme je u nekim južnonemačkim selima situacija bila nejasna. „Linija fronta bila je izuzetno promenljiva“, priseća se. Vermacht i SS su poslednjih meseci rata fanatično ratovali za očuvanje propadajuće nacističke vlasti. Strahote rata – koje nikada ne prolaze „Došli smo u jedno malo mesto“, priseća se gotovo 80 godina kasnije. „Videli smo 15 do 20 dece. Sve dečaci. Imali su deset do dvanaest godina.“ Mrtvi. Bili su obešeni. „Pokucao sam na prva vrata i pitao što se dogodilo.“ Stanovnici su mu ispričali: to su učinili pripadnici zloglasnog nemačkog Vafen SS-a. „Okupili su decu iz mesta, svakom dali po jednu ručnu protivoklopnu raketu i naredili im da pucaju kad ugledaju prvi američki tenk.“ Kad su tenkovi stigli, deca su pobegla. „Dan kasnije SS se vratio, skupio decu i obesio ih o drveće. Vešali su sopstvenu decu!“ Istoričari će kasnije dokumentovati brojne zločine Vermahta i SS-a nad nemačkim civilima koji više nisu hteli da ratuju — tzv. zločine završne faze rata. Nemci su ubijali milione ljudi u Nemačkoj i Europi, ali i sopstvenu decu. „Ta slika mi se nikada nije izbrisala iz sećanja: kako tela dece vise na vetru.“ Sumnja u čovečanstvo Ratna iskustva duboko su obeležila Džordža Lajtmena. „Slika te dece ostavila je na mene tako dubok utisak da sam počeo sumnjati u čovečanstvo. Možda me najviše od svega do danas uznemirava upravo to što kao čovek ne možeš verovati samome sebi. Jer ono što je motivisalo SS nije bilo racionalno.“ On, američki vojnik i oslobodilac, preispituje sam sebe suočen sa zločinima drugih. Možda je to jedna od ključnih razlika između biografija žrtava nacionalsocijalizma i biografija počinilaca: decenijama nakon kraja rata skoro sve nemačke masovne ubice i njihovi pomagači poricali su sopstvenu odgovornost za rat koji je odneo živote više od 60 miliona ljudi. I poricali su svoju podršku fašističkoj ideologiji koja je ljude delila na vredne i bezvredne živote, a završila je industrijskim masovnim ubistvima evropskih Jevreja, Sinta i Roma i mnogih drugih. Nemci su pucali, trovani gasom, ubijali – ukupno 1,5 miliona dece – većinom zato što su bila Jevreji. DW / Privatna arhivaStrahote logora Džordž Lajtmen nije bio samo američki vojnik koji se borio protiv nacističke Nemačke. Bio je i preživeli iz Holokausta. Rođen je u Beču, glavnom gradu Austrije kao Georg Lajtman. Kada su nacisti preuzeli vlast, njegova jevrejska porodica odlučila je 1940. da pobegne. Džordž, njegova majka i bake i dedovi dobili su vize za SAD. Samo njegov otac Jozef nije. On je 1940. pobegao u tadašnju Jugoslaviju. Kada se činilo da je na sigurnom, Džordž i ostatak porodice ukrcali su se na brod za SAD. Nikada više nije video svoga oca. Nakon rata napravio je naučnu karijeru u SAD-u. Dugi niz godina bio je profesor inženjerskih nauka na elitnom američkom univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Dobio je brojna priznanja i nagrade. Tamo i danas živi sa svojom 100-godišnjom suprugom Nensi u domu za starije. I dalje se često pita: „Kako je bilo moguće u tako kratkom vremenu da se od tako obrazovanih ljudi poput Nemaca napravi nešto tako zlo?“ Na to pitanje nema odgovor. Kao ni na mnoga druga. Ali ne prestaju ga progoniti. „Kad god sam upoznavao Nemce, pitao sam se koliko su oni ili njihovi roditelji bili krivi. Ali pripisivati im krivicu zbog navodne krivice predaka bilo mi je, naučno gledano, neprimereno.“ U potrazi za ocem Kad se sa samo 18 godina dobrovoljno prijavio u vojsku u svojoj novoj domovini SAD-u, sledio je unutrašnji poriv: neizvesnost o sudbini oca. Njegova borba protiv Nemaca bila je i potraga. Po tome se razlikovao od većine svojih saboraca. „Kad smo u blizini Minhena dospeli do koncentracionog logora Kaufering (deo sistema logora Dahau), moji su saborci bili zgroženi. Gnušali su se nemačkih zločina. Ali ja sam odmah pomislio na svog oca. Kad smo susretali oslobođene ljude, uvek sam se nadao da ću ga ponovno videti.“ Kaufering sastojao se od jedanaest različitih logora. Nacisti su u bavarsku provinciju deportovali 23.000 ljudi, uglavnom istočnoevropskih Jevreja. Morali su prisilno raditi za njemačku ratnu industriju. Na kraju su svi trebali biti ubijeni. Bila je to strategija uništenje kroz rad, kako su to nacisti nazivali. Kad je Džordž Lajtmen aprila 1945. ušao u oslobođeni logor, otvorio mu se svet iz Danteovog Pakla – tako je jedan preživeli logoraš opisao logor. Lejtmen se seća: „Na sve strane su ležala tela. Mnogi su još tinjali jer su Nemci pokušali da ih spale. Pošto su ljudi bili samo kost i koža, nisu goreli.“ Te mu se slike i danas vraćaju u snu. „Hladnoća i bezobzirnost vraćaju se svima nama“ Fondacija Evropskog memorijala holokausta vodi spomen-područje. Džordž Lajtmen je počasni član. Nedavno su se brojni gosti okupili povodom 80. godišnjice oslobođenja. Džordž ovaj put nije došao, put iz Kalifornije je bio pretežak za 99-godišnjaka. Komemoracija je bil obležena žalošću za ubijenima, ali i zabrinutošću za budućnost: uspon ekstremno desne Alternative za Nemačku , uspon Donalda Trampa u SAD-u, ruski agresorski rat u Ukrajini. Duh fašizma se vratio – moć jačega, zabrinuto je u govoru rekao bečki istoričar Florijan Venkinger: „Elon Mask smatra empatiju najvećom slabošću zapadne civilizacije. Tu valja ostati čvrst. Ako se društvena solidarnost, osećanje za pravdu i saosjećanje ciljano napadaju,
Evropa danas slavi Dan pobjede nad fašizmom
Evropa danas slavi Dan pobjede nad fašizmom Home / U Evropi se danas, 8. maja obilježava Dan pobjede nad fašizmom u znak sjećanja na dan kada je 1945. stupila na snagu bezuslovna kapitulacija Njemačke u Drugom svjetskom ratu. Foto: Wikipedia Kapitulacija Njemačke stupila je snagu 8. maja 1945. u 23.01 čas po srednjeevropskom vremenu što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobjede zvanično obilježavaju 9. maja. Istog dana, 9. maja, u Evropi se slavi Dan Evrope, u znak sjećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU Ove godine obilježava se 80. godišnjica završetka Drugog svjetskog rata i 75 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije. U zemljama EU poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu, dok je u Rusiji težište na proslavi Dana pobede u Drugom svjetskom ratu. Izvor: Radio 021