To je bio prvi u nizu takozvanih „neravnopravnih ugovora“ koje su tadašnje vojne i tehnološke sile nametale kako bi pokušale da smanje svoj ogroman trgovinski deficit. Gotovo dva vijeka kasnije, EU tek počinje da razumije kako to izgleda, piše Politico, prenosi Index.hr.

Tramp prijeti novim carinama zbog digitalnih propisa

Prošlog mjeseca, dolazak predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Trampov golf rizort u Škotskoj, kako bi zaključila veoma neuravnotežen trgovinski sporazum, izazvao je strahovanja među političarima i analitičarima da je Evropa izgubila uticaj za koji je nekada vjerovala da ga ima.

Kritičari su brzo zaključili da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na većinu evropske robe predstavlja čin „potčinjavanja“, „jasan politički poraz za EU“ i „ideološku i moralnu kapitulaciju“.

Ako se fon der Lajen nadala da će ovim sporazumom obuzdati američkog predsjednika, dočekalo ju je grubo otrežnjenje.

Dok se mastilo na trgovinskom sporazumu još nije osušilo, Tramp je u ponedjeljak udvostručio pritisak, zaprijetivši EU novim carinama zbog digitalnih propisa koji bi pogodili američke tehnološke gigante. „Ako se EU ne uskladi, SAD će prestati da izvoze vitalne tehnologije mikročipova“, upozorio je.

Evropljani značajno zaostaju u vojnom i tehnološkom sektoru

Njegov istup dogodio se manje od nedjelju dana nakon što je Brisel povjerovao da ima pismenu garanciju Vašingtona da su njegovi digitalni propisi i suverenitet sigurni.

Tramp može da koristi pritisak zato što, baš kao i britanski imperijalisti iz 19. vijeka, drži vojne i tehnološke karte u rukama. Svestan je da Evropljani značajno zaostaju u oba sektora. Zna da Evropa ne može bez američke tehnologije čipova i da ne želi da se suoči sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez američke vojne podrške, pa smatra da može da diktira trgovinsku agendu.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič prošlog mjeseca je snažno nagovijestio da je sporazum sa SAD odraz strateške slabosti Evrope i njene potrebe za američkom podrškom. „Ne radi se samo o trgovini – radi se o bezbjednosti, o Ukrajini, o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti“, naveo je.

„Trgovinski sporazum je direktna posljedica bezbjednosne slabosti Evrope, koja ne može da obezbijedi sopstvenu vojnu sigurnost i koja 20 godina nije ulagale u svoju odbranu“, tvrdi Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu.

Ignorisanje znakova upozorenja

Baš kao i dinastija Ćing, Evropa je godinama ignorisala znake upozorenja, navodi Politico.

„Plaćamo cijenu činjenice da smo ignorisali poziv za buđenje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije – i vratili se nazad u san. Nadam se da to nije ono što sada radimo“, rekla je Sabine Vajand, glavna direktorka za trgovinu pri Evropskoj komisiji.

Jasno je da Trampova nestabilna carinska igra nije ni blizu kraja i da će blok od 27 zemalja ove jeseni biti suočen sa dodatnim političkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora. Kako bi spriječila da se poniženje učvrsti, EU se suočava s ogromnim zadatkom smanjenja svoje zavisnosti od SAD – u pogledu odbrane, tehnologije i finansija.

Ugovor iz Nankinga, potpisan pod prisilom 1842. godine na britanskom ratnom brodu usidrenom u rijeci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hongkonga britanskim kolonizatorima, plate im odštetu i pristanu na „poštene i razumno niske carine“. Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet ugovornih luka s kim god žele.

Kako su Kinezi završili u podređenom položaju?

Opijumski rat označio je početak onoga što je Kina kasnije oplakivala kao svoje „vjekovno poniženje“. Britanci su prisilili Kineze da otvore svoju zemlju razornoj trgovini opijumom kako bi London mogao da smanji trgovinski deficit s Kinom. To je razdoblje koje Kinu i danas proganja i snažno utiče na njeno strateško donošenje odluka, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.

Ključni faktor koji je doveo dinastiju Ćing u položaj pokornosti bio je njen neuspjeh da ulaže u vojni i tehnološki napredak. Poznato je da je kineski car Ćijanlung 1793. godine rekao Britancima da Kini nisu potrebni „varvarski proizvodi“ drugih nacija.

Iako su barut i vatreno oružje kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je kineski razvoj. Zbog toga je oružje dinastije Ćing zaostajalo za britanskim otprilike 200 godina u pogledu dizajna, proizvodnje i tehnologije.

Slično tome, EU je danas kažnjena zbog decenija zaostajanja za SAD-om. Smanjenje izdvajanja za odbranu nakon Hladnog rata učinilo je evropske zemlje zavisnim od američke vojske za sopstvenu bezbjednost. Dodatno, samozadovoljstvo u vezi sa tehnološkim razvojem znači da EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u gotovo svim ključnim tehnologijama.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir proglasio je početak novog svjetskog poretka. Uporedio je trgovinski sporazum između SAD-a i EU sa poslijeratnim finansijskim sistemom osmišljenim 1944. godine u engleskom ljetovalištu Breton Vuds.

Nejasnoće u tekstu sporazuma

Nejasnoće u četvorostraničnom tekstu sporazuma ostavljaju Trampu prostor da postavi nove zahtjeve ili prijeti odmazdom ako procijeni da EU ne ispunjava svoj dio dogovora. Mogla bi uslijediti nova poniženja dok obe strane pokušavaju da se dogovore o raznim detaljima – od sistema carinskih kvota za čelik i aluminijum do izuzetaka za određene sektore.

„Ovaj sporazum je toliko nejasan da postoji mnogo tačaka na kojima bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se iskoriste kao opravdanje zašto se druge stvari neće desiti“, napomenuo je Niklas Poatje, istraživački saradnik u tink-tenku Bruegel.

Na pitanje šta bi se desilo ako EU ne uloži obećanih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog mjeseca odgovorio: „Pa, onda plaćaju carine od 35 odsto.“ Prihvatanjem sporazuma, koji izvršna vlast EU predstavlja kao „manje lošu“ opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je takođe pokazao da ucjena funkcioniše.

U pripremi za sporazum, fon der Lajen je više puta naglasila da bi strategija EU u odnosima sa SAD-om trebalo da se zasniva na tri stuba: pripremi mjera odmazde, diverzifikaciji trgovinskih partnera i jačanju jedinstvenog tržišta Unije.

Za neke, EU bi trebalo da posmatra ovaj sporazum kao poziv za buđenje, kako bi sprovela duboke promjene i podstakla konkurentnost bloka kroz institucionalne reforme.

Izvor: Dans.rs