EBRD smanjuje ekonomske prognoze za 2025: Crnu Goru očekuje 0,3 odsto niži rast

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je objavila da očekuje sporiji rast u zemljama u koje ulaže i smanjila prognozu ekonomskog rasta EBRD regina u 2025. na tri odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procjenu iz februara, dok za Crnu Goru ove godine očekuje rast od 2,6 odsto, što je 0,3 odsto niže nego u ranijoj prognozi.

Prema mišljenju banke, Crna Gora će u 2026. zabilježiti privredni rast od 2,7 odsto, što je za 0,3 odsto niže nego u prethodnom izvještaju.  EBRD očekuje stopu privrednog rasta Zapadnog Balkana od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, što u oba pomenuta slučaja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izvještaj.

Nova prognoza EBRD simbolično naslovljena “Vremena neizvjesnosti“, kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uključujući najnovije uvođenje carina i širu neizvjesnost u globalnoj ekonomskoj politici.

Kako se navodi, ove promjene pogađaju lance snabdijevanja i slabe spoljnu tražnju, što se odražava na sve slabije izglede za privredni rast širom regiona. U nekim zemljama, kao što je Srbija, nastavak političkih tenzija, kako je navedeno, može da predstavlja rizik za sprovođenje neophodnih reformi i utiče na rast. Najveće korekcije nadolje zabilježene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u baltičkim državama.

Dodatni izazov posljedice američkih carina

Dodatni izazov predstavljaju posledice američkih cafrina uvedenih do polovine aprila, koje uključujucarine od 25 odsto na čelik, aluminijum i automobile, kao i opšte povećanje uvozne stope na 10 odsto za širi spektar proizvoda.

Analiza pokazuje da bi prosječna efektivna američka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla skočiti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, što će imati direktan negativan efekat na BDP, naročito u Slovačkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Mađarskoj (-0,4 odsto).

Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tražnji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, pretežno zbog snažne domaće tražnje i labave fiskalne politike.

Prosječan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne četiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mjere štednje.  Rastuće geopolitičke tenzije takođe su podstakle veće vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potražnje za oružjem i vojnom opremom mogao da poveća BDP u Slovačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj za jedan do 1,5 odsto.

Ekonomski izgledi za region su opterećeni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i političkom neizvesnošću, a održiv oporavak zahtevaće pažljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izvještaju na veb stranici EBRD.

Izvor: Bankar.me