Usporavanje ekonomije

Crnogorski mikro, mali i srednji biznis, uz velika privredna društva i banke, odradili su lavovski posao u prvom kvartalu tekuće godine: održali su realnu ekonomiju, koja istorijski, a zbog činjenja najnekompetentnije Vlade Crne Gore, ulazi u najneizvjesniju turističku sezonu.

Tokom prošavšeg kvartala, iz banaka je izašlo preko €430 mil: za novoodobrene kredite (€220 mil) i uz pad depozita (€210 mil). Prvim kvartalom se uobičajeno plaćaju obaveze poreza na dobit, redovne obaveze i priprema sezona. Ukupnost ovih aktivnosti dokumentuje da je crnogorska privreda bez obzira na političke slabosti supervizora banaka, i uz neumanjenu pravovremenu podršku banaka, iznijela ozbiljan rezultat, što je pomoglo da se zadrži privid da se na makro-nivou posluje prema boljem u budućnosti. I to bi bilo to u pozitivnom kontekstu.

U suprotnom su “crvene lampice“, koje odavno blinkaju za uzbunu:

• Najveći sistemski rizik ostaje neumanjen: izmjeriva uspavanost u neznanju tekućih nosilaca državne administracije, kao i većine lokalnih samouprava. Premijer iz dana u dan pokazuje da pojma nema šta je ekonomija, dok je ključno nezainteresovan da ekonomiju Crne Gore učini razvojno održivom. Udarno ministarstvo finansija sveo je na dokone razvojno-neuračunljive činovnike-ce, koji po kafanama plaču kako “ih niko ne voli a oni su tako pošteni pa ne daju nikome pare bez kad im se naredi iz kabineta“. A lokalne kabadahije tek uče lekcije da je politizovana-slijepljenost-sa-premijerom balast, ne podstrek razvoju.
• Inflacija je ostala orden spajskijevskih nekontrolisanih potrošnji. U februaru je stigla do 3,2 % (harmonizovani index) dok je dva mjeseca zaredom index potrošačkih cijena 2,8%, dok se EU približava ciljanoj stopi od 2% (2,2 u februaru).  Igranje premijerove NVO u vezi bojkota maloprodajnih lanaca je pokazalo koliko tekući premijer ne poznaje šta je struktura cijene, koju potrošač plati kad stigne na kasu. Studenti i profesori UCG-Ekonomije oko ove javne teme su po prvi put u povijesti bili svetionici, ne pretplaćeni višedecenijski partijski ćutolozi lošeg.
• Drugi mjesec zaredom strane direktne investicije u neto efektu su manje od prethodne godine. Da nema kupovine nekretnina, koje su dvadesetak procenata veće od uporednog perioda (stižu Ameri i kupuju nekretnine), značajni pad ulaganja u nove investicije (sa €32 mil na €15 mil) bi pokazao neumoljivi indikator pada povjerenja u nosioce javnih politika u zemlji. To odsustvo povjerenja domaćih i inostranih poslovnih privrednika i preduzetnika postalo je nepodmazana “kočnica“ razvojnih perspektiva zemlje.
• Platni promet, iako su uvećani obimi i vrijednosti, potvrđuje signale usporavanja: mart ’25-e u odnosu na prosjek prethodne godine je veći 7,3% dok je prethodne godine bio preko 20% uvećan, tako da je najmanje-znavena-vlada za crnogorsku ekonomiju postala neupitno slabija i od najgore 43-e Vlade Crne Gore.
• Finansijske rupe spajkijanja javnim finansijama su postale teško breme. Mada je zemlji u razvoju dobar signal da se zadužujemo, jer su dodatne akumulacije potrebne, ovo nedvojbeno ukazuje da povjerenje inostranih povjerilaca počinje da čili, umjesto da je snažnije.
• Javne politike, kojima je ekonomija fokus, tokom različitih verzija 44-e Vlade su politizovane do sistemskog unižavanja, koje dokumentuje da su u pripremi i izvedbi iste postale vicevi df-pes-kmerići nerada i neznanja.

Tako da je na objektivnoj osnovi iz dostupnih podataka izvjesno da prvi kvartal ove godine poziva crnogorsku stručnu i privrednu javnost da se pokrenu diskretni mehanizmi pažljivog uparivanja promišljanja i stavova, a da se otkači izvršni tim neekonomskog u ekonomiji, koji traje previše dugo. Tome je najgori saziv Skupšitne Crne Gore posebna-vrsta-Živko-Nikolić-kuma iz “Lepote poroka“, mada bi litijaši voljeli da liče na brkatu svekrvu iz “Čuda neviđenog“.

Tome su pored neumoljivih podataka, neprikosnoveno doprinijeli:

• Nezakonitosti u sprovođenju tendera oko zakupa plaža i ad-hoc-uvođenja preferencijalnih “standarda“ produženja roka za UAE kandidata, koji je formirao rezidencijalno privredno društvo da bi slomio ulcinjsku turističku privredu, mada su budvanski/ navodno i barski/ potencijalni rizici jednako neutemeljeni u zakonskim procedurama;
• Formiranje novog ministarstva za “javne radove“, koje u čl. 18a Uredbe o načinu i organizaciji državne uprave, opisom nadležnosti svjedoči da je formirano smandrljanim ofrljizmom, što nanovo potvrđuje da su dvadesetomjesečna-spajkijevska-uvriježena-fušerisanja “Biblija“ za postupanja nadležnih. Ovaj novoformirani državni organ ima ekskluzivnu rolu duboke netransparentnosti: da se spc-praksama-nezakonitog sprovede nacionalizacija, po litijaškom modelu grajanja u najgorem neznanju, što će predstavljati otimanje privatne svojine, u vezi čega bi se komunisti iz 50-60-tih dvadesetog stoljeća mogli postidjeti, a čemu je preteča bio no neće ostati dritanovski-nelegalni/ nelegitimni TU;
• Uspostavljanje-uz-nelojalnu-konkurenciju banke koja nije banka, a koja je zaustavila EU agendu pridruživanja za tri poglavlja: 4 (protok kapitala), 9 (finansijske usluge) i 17 (ekonomska i monetarna politika). Što u prevodu znači: pasiva (obaveze) onoga što-je-a-nije-IRF-CG mora se EU-iskazati unutar javnog duga zemlje. Spajkijanje u tunjavoj šutnji MF-a, s ciljem da se prevare inostrani evaluatori, dalo je kratkoročni gorki rezultat tokom posljednjeg zaduživanja. Takvo što više neće biti tolerisano.

Crnogorska ekonomija usporava zbog najneznavenije Vlade zemlje. Prethodne dvije godine je ostvarena veća osnovica, pa je usporenje u prvom kvartalu 2025-e donijelo uvećanu neizvjesnost, dok nije kreiralo dodatne rizike. Međutim, ta uvećana osnovica ne znači mnogo kad je već petu godinu kvalitet nerada iz javnog sektora u nizlaznom trendu zgražavajuće neproduktivnosti javne usluge bilo kojeg pod-segmenta: administracija, nezavisne agencije supervizije, zdravstvo, bezbjednost, visoko obrazovanje, ozbiljnost u odgovornom.

Crnogorska realna ekonomija mora jače i brže. Međutim, dok se ne obnovi ozbiljnost i odgovornost u javnom sektoru, crnogorska ekonomija je “rob“ nekvaliteta javne usluge na svim nivoima. To je odavno postalo više od najgoreg… postalo je spajkijanje bez granica u uništavanju. Oporavljaćemo je, i od golemijih zuluma razularene đečinje u đečinjanju, pošto je vjekovna zakonomjernost da je životno-neuspješna rabota da se zbog df-pes-kmerići-pizme-i-mržnje, crnogorska ekonomija svodi na regionalnu bjedastoću. Neće biti/moći, twitteraško-instagram-amateri…

Autorka: Mila Kasalica