Privreda evrozone u porastu: Smanjenje kamata u julu ipak nije opcija

Privreda evrozone ostvarila je snažniji rast od očekivanog u prvom kvartalu 2025. godine, pri čemu su investicije i izvoz bili glavni pokretači, što dodatno učvršćuje očekivanja da će Evropska centralna banka (ECB) usvojiti oprezniji pristup daljem snižavanju kamatnih stopa.

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je za 0,6 odsto na kvartalnom nivou, što predstavlja peti uzastopni kvartal rasta, prema trećoj procjeni Eurostata. Ova brojka predstavlja naviše revidiranu vrijednost u odnosu na prethodnu procjenu od 0,3 odsto, a ujedno je i najviša kvartalna stopa rasta od trećeg kvartala 2022. godine. Privreda šire Evropske unije takođe je porasla za 0,6 odsto u prvom kvartalu.

Na godišnjem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,5 odsto, dok je u Evropskoj uniji zabilježen rast od 1,6 odsto u prvom kvartalu 2025. godine. Ovo dolazi nakon kvartalnog rasta od 0,3 odsto u evrozoni i 0,4 odsto u EU u poslednjem kvartalu 2024.

Među državama članicama, Irska je zabilježila ubjedljivo najveći kvartalni rast BDP-a, i to za čak 9,7 odsto, dok su je pratile Malta. S druge strane, najveće kontrakcije zabilježene su u Luksemburgu (-1,0%), Sloveniji (-0,8%) i u Danskoj i Portugalu (obje zemlje po -0,5%).

Investicije i izvoz kao glavni pokretači rasta

Finalna potrošnja domaćinstava porasla je za 0,2 odsto i u evrozoni i u EU, što predstavlja usporavanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je rast iznosio 0,5 odsto u evrozoni i 0,6 odsto u EU. Potrošnja države ostala je stabilna u evrozoni, dok je u EU zabilježila pad od 0,1 odsto, nakon rasta od 0,4 odsto, odnosno 0,5 odsto u četvrtom kvartalu 2024.

Bruto fiksne investicije zabilježile su snažan rast, povećavši se za 1,8 odsto u evrozoni i u EU, što predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada su iznosile 0,7 odsto, odnosno 0,6 odsto.

Izvoz je takođe zabilježio oporavak — porastao je za 1,9 odsto u evrozoni i za 1,6 odsto u EU, nakon gotovo nepostojećeg rasta u prethodnom kvartalu (0,0% i 0,1%). Uvoz je istovremeno porastao za 1,4 odsto u obe oblasti, nadoknadivši pad od 0,1 odsto iz prethodnog perioda.

Smanjenje kamata u julu više nije opcija

Ovi snažni podaci o ekonomskom učinku objavljeni su samo dan nakon što je Evropska centralna banka (ECB) sprovela osmo smanjenje kamatnih stopa u aktuelnom ciklusu, spustivši stopu na depozitnu facilitaciju za 25 baznih poena — na 2 odsto.

Ipak, na konferenciji za medije predsjednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) naglasila je oprez, više puta ističući da je Upravni savjet u dobroj poziciji da odgovori na aktuelne neizvjesnosti. Makroekonomske projekcije ECB-a uglavnom su ostale nepromijenjene u odnosu na mart: očekuje se da će realni BDP rasti po stopi od 0,9 odsto u 2025, 1,1 odsto u 2026. i 1,3 odsto u 2027. Istovremeno, projekcija ukupne inflacije predviđa prosječnu stopu od 2,0 odsto u 2025, pad na 1,6 odsto u 2026, te povratak na 2,0 odsto u 2027.

U odvojenom izvještaju, Eurostat je saopštio da je broj zaposlenih osoba u evrozoni porastao za 0,2 odsto na kvartalnom nivou, što je blago niže od prethodne procjene od 0,3 odsto.

Zaposlenost je u EU ostala stabilna. Na godišnjem nivou, broj zaposlenih porastao je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,4 odsto u EU u prvom kvartalu 2025. Sezonski prilagođen obim maloprodaje u aprilu porastao je za 0,1 odsto na mjesečnom nivou u evrozoni, dok je u EU zabilježen rast od 0,7 odsto, što pruža rane naznake kretanja potrošnje u drugom kvartalu.

Ekonomisti i tržišni analitičari brzo su reagovali na signale koje je poslala Kristin Lagard, kao i na snažnije od očekivanog podatke o BDP-u.

“Više ne očekujemo smanjenje kamata u julu”,  izjavio je Sven Jari Šten (Sven Jari Stehn), ekonomista Goldman Saksa, protumačivši izjave Lagardove kao jasan signal da je pauza sada osnovni scenario.

Izvor: Nin