Leberle ima vi\u0161e od tri decenije me\u0111unarodnog iskustva u bankarskom sektoru, strate\u0161kom upravljanju i razvoju organizacija. Karijeru je gradio na rukovode\u0107im pozicijama u finansijskim institucijama u Njema\u010dkoj, Ma\u0111arskoj, Ukrajini i Bosni i Hercegovini, a bio je i vlasnik i direktor konsultantske kompanije Academy of Management KyivMunich.<\/p>\n\n\n\n
NLB Grupi pridru\u017eio se 2016. godine kao glavni izvr\u0161ni direktor NLB Banke AD Podgorica i \u010dlan Odbora direktora. Danas je predsjednik Upravnog odbora NLB banke.<\/p>\n\n\n\n Za mene odr\u017eiva investicija nije marketin\u0161ka etiketa, ve\u0107 investicija koja unapre\u0111uje kvalitet \u017eivota, ja\u010da ekonomiju i na mjerljiv na\u010din smanjuje negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu. Zato u NLB-u gledamo dalje od formalnih ESG kriterijuma. EU taksonomija, standardi EBRD-a i interne politike jesu va\u017eni, ali klju\u010dno pitanje je da li projekat ostvaruje stvaran i provjerljiv pozitivan uticaj.<\/p>\n\n\n\n U praksi, to podrazumijeva finansiranje projekata poput solarnih elektrana i solarnih panela, hibridnih i elektri\u010dnih vozila, energetski efikasnih gra\u0111evinskih materijala, toplotnih pumpi i rekonstrukcije objekata. Tako\u0111e pratimo namjensko kori\u0161\u0107enje sredstava i, gdje je relevantno, posmatramo \u0161ire aktivnosti klijenta u oblasti odr\u017eivosti, uklju\u010duju\u0107i emisije i efikasno kori\u0161\u0107enje resursa. Greenwashing predstavlja ozbiljan rizik i \u010dak su i naznake takvih praksi va\u017ean signal u procesu dono\u0161enja na\u0161ih odluka.<\/p>\n\n\n\n Istu filozofiju primjenjujemo i unutar banke. Obnovili smo vozni park hibridnim i elektri\u010dnim vozilima, podr\u017eali akcije sadnje drve\u0107a u osnovnim \u0161kolama \u0161irom Crne Gore i smanjili potro\u0161nju papira, istovremeno mjere\u0107i ekolo\u0161ki efekat ovih aktivnosti. Odr\u017eivost mora po\u010deti od nas samih; tek tada mo\u017eemo kredibilno podr\u017eavati na\u0161e klijente i \u0161ire tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n Glavni izazovi su svijest, finansijska dostupnost i kapacitet za realizaciju. Mnogi gra\u0111ani i kompanije razumiju zna\u010daj zelene tranzicije, ali kratkoro\u010dna finansijska ograni\u010denja \u010desto uti\u010du na njihove odluke. Zato su dostupno finansiranje, edukacija i pouzdane javne politike neophodni ukoliko \u017eelimo da odr\u017eivost postane prakti\u010dna realnost, a ne samo strate\u0161ka parola.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora ima jasan potencijal u nekoliko oblasti. Energetika je ve\u0107 sada najvidljiviji i najzreliji sektor, posebno solarna energija, gdje su projekti relativno dobro pripremljeni. Velike mogu\u0107nosti vidim i u digitalnoj infrastrukturi, komunikacijama i IT sektoru, jer ove oblasti mogu brzo doprinijeti pove\u0107anju konkurentnosti i produktivnosti.<\/p>\n\n\n\n Sljede\u0107a oblast sa velikim potencijalom, po mom mi\u0161ljenju, jeste energetski efikasna gradnja. Crnoj Gori je potrebno vi\u0161e poslovnih objekata, stambenih projekata i privatnih ku\u0107a koje ispunjavaju vi\u0161e standarde energetske efikasnosti. Prostor postoji i za elektri\u010dnu mobilnost, uklju\u010duju\u0107i elektri\u010dna vozila, pa \u010dak i elektri\u010dna plovila za jezera i Bokokotorski zaliv, kao i za recikla\u017eu, upravljanje otpadom, pre\u010di\u0161\u0107avanje vode i lokalnu proizvodnju energetski efikasnih materijala.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i nedostatak nije samo kapital, ve\u0107 kvalitetna priprema projekata koji mogu biti predmet bankarskog finansiranja: jasna dokumentacija, realni biznis planovi, dozvole, tehni\u010dki standardi i predvidiva realizacija. Investitorima, bilo doma\u0107im ili me\u0111unarodnim, potrebni su brzina, transparentnost i profesionalna priprema. Upravo tu Crna Gora mo\u017ee napraviti va\u017ean iskorak. I upravo u toj oblasti mi u NLB-u pru\u017eamo podr\u0161ku investitorima kako bi ovako kompleksne projekte kvalitetno pripremili i strukturirali.<\/p>\n\n\n\n Banke mogu biti va\u017eni pokreta\u010di zelene tranzicije, jer odlu\u010dujemo koji \u0107e projekti dobiti finansiranje i prema kojim standardima. U NLB-u je to usko povezano sa na\u0161im vrijednostima: \u017eelimo da unaprijedimo kvalitet \u017eivota u zemlji koju nazivamo svojim domom, a istovremeno preuzimamo odgovornost i za sopstveni uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, banke to ne mogu u\u010diniti same. Pouzdan regulatorni okvir, efikasna administracija, moderna infrastruktura i dovoljan broj kvalitetno pripremljenih projekata od klju\u010dnog su zna\u010daja. Uloga dr\u017eave nije samo da kontroli\u0161e, ve\u0107 i da stvori okru\u017eenje u kojem se kvalitetni investitori osje\u0107aju dobrodo\u0161lo, procesi su predvidivi, a odr\u017eivi projekti mogu efikasno pre\u0107i put od ideje do realizacije.<\/p>\n\n\n\n Mi u NLB banci imamo kapacitet i likvidnost da podr\u017eimo brojne zna\u010dajne projekte. Kod ve\u0107ih i kompleksnijih investicija mo\u017eemo se osloniti i na snagu NLB Grupe, kao i na dugogodi\u0161nja partnerstva sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama poput EBRD-a i Svjetske banke. U tom smislu, samo finansiranje nije nu\u017eno glavno usko grlo.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, odr\u017eivi razvoj \u010desto zahtijeva regionalna rje\u0161enja. Vazduh, rijeke, \u0161ume i energetski sistemi ne zaustavljaju se na dr\u017eavnim granicama. Projekti koji se odnose na regulaciju rijeka, za\u0161titu od po\u017eara, energetsku sigurnost ili za\u0161titu \u017eivotne sredine sve \u0107e vi\u0161e zahtijevati saradnju dr\u017eava, banaka i me\u0111unarodnih partnera. Za Crnu Goru to predstavlja pozitivnu priliku, a ne ograni\u010denje.<\/p>\n\n\n\n Prema mom mi\u0161ljenju, finansiranje nije presudno usko grlo. Ve\u0107i izazov predstavlja nedostatak dobro pripremljenih projekata, kao i ukupna konkurentnost Crne Gore kao investicione destinacije. Investitori Crnu Goru upore\u0111uju sa brojnim drugim tr\u017ei\u0161tima u regionu i \u0161ire, a zatim biraju ona u kojima su procesi br\u017ei, jasniji i predvidljiviji.<\/p>\n\n\n\n Integracija u Evropsku uniju predstavlja istorijsku priliku za ja\u010danje kredibiliteta i privla\u010dnosti Crne Gore. Ali, da bismo se uspje\u0161no takmi\u010dili u evropskoj \u201eLigi \u0161ampiona\u201c, moramo biti dobro pripremljeni. Potrebno nam je vi\u0161e digitalnih javnih usluga, \u0161ira primjena digitalnog potpisa, br\u017ee administrativne procedure i sna\u017enije upravljanje projektima u javnoj upravi. To su konkretna unapre\u0111enja koja mogu pokrenuti nove investicije.<\/p>\n\n\n\n O\u010dekujemo jo\u0161 jednu sna\u017enu godinu, uz nastavak fokusa na odr\u017eiv i zdrav rast. Na\u0161a ambicija nije samo da rastemo u obimu, ve\u0107 i da unapre\u0111ujemo strukturu i kvalitet poslovanja. Kontinuirano ula\u017eemo u inovacije, bolje proizvode i jednostavnije usluge, \u010dime postajemo jo\u0161 privla\u010dniji kako postoje\u0107im, tako i novim klijentima.<\/p>\n\n\n\n Glavni pokreta\u010di rasta bi\u0107e povjerenje klijenata, digitalizacija, odgovorno kreditiranje, sna\u017ena saradnja sa kompanijama i stanovni\u0161tvom, kao i na\u0161a sposobnost da brzo ponudimo prakti\u010dna rje\u0161enja. \u017delimo da ostanemo stabilan, inovativan i pouzdan partner crnogorskoj ekonomiji.<\/p>\n\n\n\n Ovdje bih bio oprezan sa odgovorom, jer cijenu kredita treba posmatrati u \u0161irem tr\u017ei\u0161nom kontekstu. U NLB-u nudimo konkurentno i odgovorno strukturirano finansiranje, a povjerenje na\u0161ih klijenata i me\u0111unarodna priznanja potvr\u0111uju da tr\u017ei\u0161te prepoznaje vrijednost na\u0161eg pristupa.<\/p>\n\n\n\n Naravno, klijenti s pravom o\u010dekuju da finansiranje bude pristupa\u010dno. Na\u0161 zadatak je da radimo na br\u017eem dono\u0161enju odluka, kvalitetnijoj procjeni rizika i pametnijem strukturiranju kredita, kako bi mjese\u010dne obaveze ostale odr\u017eive za klijente. Kamatne stope zavise od brojnih eksternih faktora, uklju\u010duju\u0107i kretanja na evropskim i globalnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima, ali banke i dalje mogu stvarati dodatnu vrijednost kroz efikasnost, transparentnost i rje\u0161enja prilago\u0111ena potrebama klijenata.<\/p>\n\n\n\n Kamatne stope na depozite zavise od likvidnosti tr\u017ei\u0161ta, konkurencije, regulatornih tro\u0161kova i ukupnog kamatnog okru\u017eenja. U Crnoj Gori banke se suo\u010davaju i sa relativno visokim tro\u0161kovima osiguranja depozita, \u0161to direktno uti\u010de na tro\u0161kovnu osnovu, a samim tim i na formiranje kamatnih stopa na depozite.<\/p>\n\n\n\n O ovoj temi vode se konstruktivni razgovori izme\u0111u bankarskog sektora i nadle\u017enih institucija. Ukoliko se tro\u0161kovni okvir pobolj\u0161a i tr\u017ei\u0161ni uslovi to omogu\u0107e, mo\u017ee se otvoriti prostor za atraktivniju ponudu kamatnih stopa na depozite. Kao i uvijek, na\u0161 cilj \u0107e biti da uskladimo o\u010dekivanja klijenata sa principima odgovornog i odr\u017eivog bankarskog poslovanja.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crna Gora ima zna\u010dajan potencijal za odr\u017eive investicije, posebno u energetici, digitalnoj infrastrukturi, energetski efikasnoj gradnji i zelenoj mobilnosti, ali problem nije samo nedostatak kapitala, ve\u0107 nedovoljno kvalitetno pripremljeni projekti, ocijenio je predsjednik Upravnog odbora NLB banke Martin Leberle. On je u intervjuu za Forbes Crna Gora rekao da bi integracija u Evropsku uniju mogla dodatno pove\u0107ati privla\u010dnost dr\u017eave za investitore, ali \u201eda bismo se uspje\u0161no takmi\u010dili u evropskoj \u2018Ligi \u0161ampiona\u2019, moramo biti dobro pripremljeni\u201c, odnosno imati br\u017eu administraciju, vi\u0161e digitalnih javnih usluga i predvidljivije procedure. Prema njegovim rije\u010dima, doma\u0107e bankarsko tr\u017ei\u0161te ima kapacitet da podr\u017ei zna\u010dajan broj investicija, a kod ve\u0107ih projekata na raspolaganju su i NLB Grupa i me\u0111unarodne finansijske institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svjetske banke. Zbog toga finansiranje, kako isti\u010de, nije glavno usko grlo za razvoj, ve\u0107 prije svega kvalitet i spremnost projekata za realizaciju. Kada je rije\u010d o kamatnim stopama na kredite, Leberle je oprezan u prognozama njihovog pada i ukazuje da kamate zavise od kretanja na evropskim i globalnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Ni kod kamata na \u0161tednju ne najavljuje brz preokret. Njihov nivo, kako obja\u0161njava, zavisi od likvidnosti, konkurencije, regulatornih tro\u0161kova i ukupnog kamatnog okru\u017eenja, dok relativno visoki tro\u0161kovi osiguranja depozita direktno uti\u010du na tro\u0161kovnu osnovu, a samim tim i na formiranje kamatnih stopa na depozite. Leberle je jedan od u\u010desnika konferencije \u201eOdr\u017eivo liderstvo: Od odluke do uticaja\u201c koju Vijesti organizuju 24. septembra. Leberle ima vi\u0161e od tri decenije me\u0111unarodnog iskustva u bankarskom sektoru, strate\u0161kom upravljanju i razvoju organizacija. Karijeru je gradio na rukovode\u0107im pozicijama u finansijskim institucijama u Njema\u010dkoj, Ma\u0111arskoj, Ukrajini i Bosni i Hercegovini, a bio je i vlasnik i direktor konsultantske kompanije Academy of Management KyivMunich. NLB Grupi pridru\u017eio se 2016. godine kao glavni izvr\u0161ni direktor NLB Banke AD Podgorica i \u010dlan Odbora direktora. Danas je predsjednik Upravnog odbora NLB banke. \u0160ta za banku danas zna\u010di odr\u017eiva investicija i kako mjerite da li je ona zaista proizvela rezultat, a ne samo ispunila ESG (Environmental, Social and Governance) kriterijume na papiru? Za mene odr\u017eiva investicija nije marketin\u0161ka etiketa, ve\u0107 investicija koja unapre\u0111uje kvalitet \u017eivota, ja\u010da ekonomiju i na mjerljiv na\u010din smanjuje negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu. Zato u NLB-u gledamo dalje od formalnih ESG kriterijuma. EU taksonomija, standardi EBRD-a i interne politike jesu va\u017eni, ali klju\u010dno pitanje je da li projekat ostvaruje stvaran i provjerljiv pozitivan uticaj. U praksi, to podrazumijeva finansiranje projekata poput solarnih elektrana i solarnih panela, hibridnih i elektri\u010dnih vozila, energetski efikasnih gra\u0111evinskih materijala, toplotnih pumpi i rekonstrukcije objekata. Tako\u0111e pratimo namjensko kori\u0161\u0107enje sredstava i, gdje je relevantno, posmatramo \u0161ire aktivnosti klijenta u oblasti odr\u017eivosti, uklju\u010duju\u0107i emisije i efikasno kori\u0161\u0107enje resursa. Greenwashing predstavlja ozbiljan rizik i \u010dak su i naznake takvih praksi va\u017ean signal u procesu dono\u0161enja na\u0161ih odluka. Istu filozofiju primjenjujemo i unutar banke. Obnovili smo vozni park hibridnim i elektri\u010dnim vozilima, podr\u017eali akcije sadnje drve\u0107a u osnovnim \u0161kolama \u0161irom Crne Gore i smanjili potro\u0161nju papira, istovremeno mjere\u0107i ekolo\u0161ki efekat ovih aktivnosti. Odr\u017eivost mora po\u010deti od nas samih; tek tada mo\u017eemo kredibilno podr\u017eavati na\u0161e klijente i \u0161ire tr\u017ei\u0161te. Glavni izazovi su svijest, finansijska dostupnost i kapacitet za realizaciju. Mnogi gra\u0111ani i kompanije razumiju zna\u010daj zelene tranzicije, ali kratkoro\u010dna finansijska ograni\u010denja \u010desto uti\u010du na njihove odluke. Zato su dostupno finansiranje, edukacija i pouzdane javne politike neophodni ukoliko \u017eelimo da odr\u017eivost postane prakti\u010dna realnost, a ne samo strate\u0161ka parola. Koji su sektori u Crnoj Gori trenutno najspremniji da privuku ozbiljnije \u201ezelene\u201c i odr\u017eive investicije i gdje vidite najve\u0107i nedostatak kvalitetnih projekata? Crna Gora ima jasan potencijal u nekoliko oblasti. Energetika je ve\u0107 sada najvidljiviji i najzreliji sektor, posebno solarna energija, gdje su projekti relativno dobro pripremljeni. Velike mogu\u0107nosti vidim i u digitalnoj infrastrukturi, komunikacijama i IT sektoru, jer ove oblasti mogu brzo doprinijeti pove\u0107anju konkurentnosti i produktivnosti. Sljede\u0107a oblast sa velikim potencijalom, po mom mi\u0161ljenju, jeste energetski efikasna gradnja. Crnoj Gori je potrebno vi\u0161e poslovnih objekata, stambenih projekata i privatnih ku\u0107a koje ispunjavaju vi\u0161e standarde energetske efikasnosti. Prostor postoji i za elektri\u010dnu mobilnost, uklju\u010duju\u0107i elektri\u010dna vozila, pa \u010dak i elektri\u010dna plovila za jezera i Bokokotorski zaliv, kao i za recikla\u017eu, upravljanje otpadom, pre\u010di\u0161\u0107avanje vode i lokalnu proizvodnju energetski efikasnih materijala. Najve\u0107i nedostatak nije samo kapital, ve\u0107 kvalitetna priprema projekata koji mogu biti predmet bankarskog finansiranja: jasna dokumentacija, realni biznis planovi, dozvole, tehni\u010dki standardi i predvidiva realizacija. Investitorima, bilo doma\u0107im ili me\u0111unarodnim, potrebni su brzina, transparentnost i profesionalna priprema. Upravo tu Crna Gora mo\u017ee napraviti va\u017ean iskorak. I upravo u toj oblasti mi u NLB-u pru\u017eamo podr\u0161ku investitorima kako bi ovako kompleksne projekte kvalitetno pripremili i strukturirali. Koliko banke mogu biti pokreta\u010di zelene tranzicije, a koliko su ipak zavisne od toga da dr\u017eava obezbijedi jasnu regulativu, infrastrukturu i investicione projekte? Banke mogu biti va\u017eni pokreta\u010di zelene tranzicije, jer odlu\u010dujemo koji \u0107e projekti dobiti finansiranje i prema kojim standardima. U NLB-u je to usko povezano sa na\u0161im vrijednostima: \u017eelimo da unaprijedimo kvalitet \u017eivota u zemlji koju nazivamo svojim domom, a istovremeno preuzimamo odgovornost i za sopstveni uticaj na \u017eivotnu sredinu. Me\u0111utim, banke to ne mogu u\u010diniti same. Pouzdan regulatorni okvir, efikasna administracija, moderna infrastruktura i dovoljan broj kvalitetno pripremljenih projekata od klju\u010dnog su zna\u010daja. Uloga dr\u017eave nije samo da kontroli\u0161e, ve\u0107 i da stvori okru\u017eenje u kojem se kvalitetni investitori osje\u0107aju dobrodo\u0161lo, procesi su predvidivi, a odr\u017eivi projekti mogu efikasno pre\u0107i put od ideje do realizacije. Crnoj Gori su potrebna velika ulaganja u energetiku, infrastrukturu, turizam i digitalizaciju. Da li doma\u0107e bankarsko tr\u017ei\u0161te ima kapacitet da finansira takve projekte ili \u0107e za njih biti neophodna sna\u017enija partnerstva sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama? Mi u NLB banci imamo kapacitet i likvidnost da podr\u017eimo brojne zna\u010dajne projekte. Kod ve\u0107ih i kompleksnijih investicija mo\u017eemo se osloniti i na snagu NLB Grupe, kao i na dugogodi\u0161nja partnerstva sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama poput EBRD-a i Svjetske banke. U tom smislu, samo finansiranje nije nu\u017eno glavno usko grlo. Istovremeno, odr\u017eivi razvoj \u010desto zahtijeva regionalna rje\u0161enja. Vazduh, rijeke, \u0161ume i energetski sistemi ne zaustavljaju se na dr\u017eavnim granicama. Projekti koji se odnose na regulaciju rijeka, za\u0161titu od po\u017eara, energetsku sigurnost ili za\u0161titu \u017eivotne sredine sve \u0107e vi\u0161e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4620,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-4619","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4619","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4619"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4619\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4621,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4619\/revisions\/4621"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4620"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4619"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4619"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4619"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/forbes.vijesti.me\/wp-content\/uploads\/2026\/09\/Martin-Leberle-NLB-1024x672.png\")
\u0160ta za banku danas zna\u010di odr\u017eiva investicija i kako mjerite da li je ona zaista proizvela rezultat, a ne samo ispunila ESG (Environmental, Social and Governance) kriterijume na papiru?<\/h3>\n\n\n\n
Koji su sektori u Crnoj Gori trenutno najspremniji da privuku ozbiljnije \u201ezelene\u201c i odr\u017eive investicije i gdje vidite najve\u0107i nedostatak kvalitetnih projekata?<\/h3>\n\n\n\n
Koliko banke mogu biti pokreta\u010di zelene tranzicije, a koliko su ipak zavisne od toga da dr\u017eava obezbijedi jasnu regulativu, infrastrukturu i investicione projekte?<\/h3>\n\n\n\n
Crnoj Gori su potrebna velika ulaganja u energetiku, infrastrukturu, turizam i digitalizaciju. Da li doma\u0107e bankarsko tr\u017ei\u0161te ima kapacitet da finansira takve projekte ili \u0107e za njih biti neophodna sna\u017enija partnerstva sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama?<\/h3>\n\n\n\n
\u010cesto se govori o dostupnosti kapitala, ali privrednici istovremeno upozoravaju na administrativne prepreke i sporost sistema. \u0160ta je, iz perspektive banke, danas ve\u0107a prepreka investicijama u Crnoj Gori: nedostatak novca ili nedostatak kvalitetno pripremljenih projekata?<\/h3>\n\n\n\n
NLB Banka je 2025. imala vi\u0161e od 1,15 milijardi eura aktive i profit od 26,3 miliona eura. Kakve rezultate o\u010dekujete u 2026. i \u0161ta \u0107e biti glavni pokreta\u010di rasta banke?<\/h3>\n\n\n\n
Gra\u0111ani i privreda i dalje kredite do\u017eivljavaju kao skupe. Prosje\u010dna efektivna kamata na ukupne kredite u Crnoj Gori u julu bila je 6,12 odsto. Ima li prostora da krediti zna\u010dajnije pojeftine?<\/h3>\n\n\n\n
Za\u0161to kamate na \u0161tednju ostaju niske i kada gra\u0111ani mogu o\u010dekivati njihov rast?<\/h3>\n\n\n\n