https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=i3UDCosMu4c<\/a> ):<\/p>\n\n\n\nStudent: \u201ePa, samo sam radoznao oko va\u0161eg stava da je fakultet prevara, zato \u0161to mislim da, prema Hamilton institutu, ljudi koji zavr\u0161e osnovne studije tokom \u017eivotnog vijeka zarade preko milion dolara vi\u0161e nego oni koji ih ne zavr\u0161e. Tako\u0111e, mislim da je fakultet va\u017eno mjesto gdje ljudi u\u010de vrijedne \u017eivotne lekcije. I dobro je da dru\u0161tvo bude uravnote\u017eeno, jer onda \u0107emo imati umjetnike, ima\u0107emo arhitekte, in\u017eenjere, sve vrste razli\u010ditih ljudi koji su nam potrebni u dru\u0161tvu. Jer, koja je svrha \u017eivota ako nemamo pisce ili umjetnike, znate? Zato bih volio da \u010dujem va\u0161e mi\u0161ljenje o tome.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201ePitanje je: da li najbolji pisci nau\u010de da pi\u0161u na fakultetu? Vjerovatno ne. Najbolji pisci su nadareni i u\u010de da pi\u0161u tako \u0161to pi\u0161u. I ja bih rekao da je taj va\u0161 holisti\u010dki pogled problemati\u010dan. Na primjer, \u0161ta studira\u0161, mogu li da pitam?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eEkonomiju.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eDobro. A \u0161ta misli\u0161 o Tomasu Souvelu?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eZapravo ga ba\u0161 volim. Kupio sam njegovu knjigu Osnovna ekonomija. On je jedan od prvih ekonomista koje sam \u010ditao. Ali ovdje ga jo\u0161 ne predaju.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eEto, upravo time dokazuje\u0161 moju poentu. Ako studira\u0161 ekonomiju a ne u\u010de te o Tomasu Souvelu, ne dobija\u0161 obrazovanje, dobija\u0161 indoktrinaciju i bivao si prevaren. Dobro, Milton Fridman \u2013 predaju li ovdje Miltona Fridmana?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eNe, ali sam upoznat s njim.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eDobro. Ludvig fon Mizes?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eZnam ko je, ali ne predaju.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eMarej Rotbard?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eUh, ne.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eF. A. Hajek?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eNe.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eFrederik Bastija?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Student: \u201eNe.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kirk: \u201eEto vidi\u0161, ti ne dobija\u0161 ekonomsko obrazovanje, ve\u0107 indoktrinaciju. Trebao bi znati svakoga od njih. Nije to tvoja krivica, nego krivica institucije koja te iznevjerila. Ti ne zna\u0161 \u0161ta ti ljudi zastupaju i ne u\u010de te to ozbiljno. To sna\u017eno ide u prilog mojoj tvrdnji da je fakultet prevara (\u2026) Zna\u010di u\u010dili ste Kejnza u nastavi, ali nijednog od sedmorice koje sam pomenuo \u2013 Bastija, Hajeka, fon Mizesa, Rotbarda, Souvela ili Fridmana. Eto, to potvr\u0111uje moju poentu. Sve je to samo sa strane tra\u017enje, jedan ugao ekonomskog argumenta, a ne potpuna slika. Mo\u017eda \u0107e\u0161 kasnije nai\u0107i na profesora koji se bavi ekonomijom s aspekta ponude, ali ova ideja da ide\u0161 na fakultet da ti se svjetonazor oslobodi zapravo zavr\u0161i tako da ti se svjetonazor promijeni u odre\u0111enom smjeru. A drugo, \u0161to se ti\u010de tvoje tvrdnje o zaradi tokom \u017eivota \u2013 to u potpunosti zavisi od toga \u0161ta studira\u0161. Ako studira\u0161 humanisti\u010dke ili dru\u0161tvene oblasti, i nakon deset godina istra\u017eivanja pokazalo se da su 16 najmanje pla\u0107enih smjerova upravo oni koje najvi\u0161e ljudi upisuje \u2013 sociologija i sli\u010dno. Bog blagoslovio ljude koji se time bave ali su istovremeno izlo\u017eeni svom tom \u2018woke\u2019 sme\u0107u koje zara\u017eava na\u0161e dru\u0161tvo. I onda se s pravom pita\u0161: \u0161ta ja to zapravo radim ovdje, za\u0161to idem u dug od 100.000 dolara da bih u\u010dio da mu\u0161karci mogu da ra\u0111aju?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026..<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to vidimo iz Kirkovih rije\u010di nije ni\u0161ta radikalno ili kontroverzno, \u0161tavi\u0161e, on se ne zala\u017ee da se na fakultetima u\u010di samo onaj pogled na ekonomiju koji on smatra ispravnijim, ve\u0107 da pristup nije jednostran. Po njegovom mi\u0161ljenju, akademski programi previ\u0161e nagla\u0161avaju Kejnza i kejnzijansku makroekonomiju, dok zapostavljaju autore poput Tomasa Souvela, Miltona Fridmana, Ludviga fon Mizesa, Fridriha Hajeka, Mareja Rotbarda i Frederika Bastijata.<\/p>\n\n\n\n
U ovoj debati u vi\u0161e navrata pomenut je i Souvel, koji je imao zna\u010dajan uticaj na Kirkovo ekonomsko mi\u0161ljenje. Njegova doktrina polazi od tzv. \u201eograni\u010dene vizije\u201c \u010dovjeka: ljudi su nesavr\u0161eni i okrenuti li\u010dnom interesu, pa institucije poput tr\u017ei\u0161ta i zakona slu\u017ee da te slabosti obuzdaju. Souvel je \u010desto ponavljao da u ekonomiji \u201enema rje\u0161enja, postoje samo kompromisi\u201c. Upravo taj pogled na svijet, fokusiran na stvarne posljedice umjesto na idealizovane projekcije, Kirk je preuzeo i ugradio u sopstvenu argumentaciju.<\/p>\n\n\n\n
Kirk je u javnim nastupima i \u010dlancima naro\u010dito kritikovao politiku predsjednika D\u017eoa Bajdena, koju je nazivao \u201eBajdenomika\u201c. Tvrdio je da su realni prihodi doma\u0107instava pali, da inflacija jede standard i da sve ve\u0107i broj Amerikanaca \u017eivi \u201eod plate do plate\u201c. U tom pogledu Kirk se razlikovao od ve\u0107ine ameri\u010dkih konzervativnih mislilaca (tzv. Neo-conservatives), koji su se fokusirali vi\u0161e na cjelokupni BDP, profit velikih kompanija i njihovih vlasnika nego na \u017eivotni standard pojedinaca. Za Kirka, uzrok problema ameri\u010dke ekonomije nije bio u samom tr\u017ei\u0161tu, ve\u0107 u pretjeranoj dr\u017eavnoj potro\u0161nji, regulaciji i \u201evje\u0161ta\u010dkom\u201c intervencionizmu.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to je po Kirku naro\u010dito uticalo na standard u zemlji jeste rastu\u0107a cijena obrazovanja. Tvrdio je da visoka \u0161kolarina spre\u010dava mlade generacije da stvore porodi\u010dno bogatstvo i time odla\u017eu klju\u010dne \u017eivotne odluke poput kupovine ku\u0107e i zasnivanja porodice. Upravo o tome Kirk je jo\u0161 kao srednjo\u0161kolac napisao tekst koji je zatim i objavio u Chicago Tribune<\/em>-u, \u0161to mu je otvorilo vrata konzervativnim medijima. Sam Kirk kratko je upisao Baylor University<\/em> u Teksasu, gdje je planirao da studira politi\u010dke nauke i biznis, me\u0111utim, nije se dugo zadr\u017eao, napustio je studije ve\u0107 na po\u010detku i nikada nije diplomirao.<\/p>\n\n\n\nSa svega 18 godina Kirk je osnovao Turning Point USA<\/em>, organizaciju koja promovi\u0161e konzervativne vrijednosti i slobodno tr\u017ei\u0161te me\u0111u studentima. Njegove debate sa studentima, ali nerijetko i profesorima, \u017eivi su primjer \u010dinjenice (koju Kirk potencira) da se obrazovanje mo\u017ee ste\u0107i i van fakulteta. Kirkova argumentacija u debatama je ne samo logi\u010dki poslo\u017eena, ve\u0107 je i potkovana informacijama kakvim barataju samo dobro informisani i obrazovani ljudi. Sa druge strane, njegovi oponenti vrlo \u010desto su primjer toga za\u0161to Kirk smatra formalno obrazovanje prevarom.<\/p>\n\n\n\nU svom posljednjem intervjuu, neposredno pred smrt, Kirk je pokazao i svoju stranu. Govorio je o snazi preduzetni\u0161tva, o potro\u0161a\u010dkoj vitalnosti i o budu\u0107im \u0161ansama koje otvara razvoj vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Istovremeno, upozorio je da su mnoge dionice precijenjene i da tr\u017ei\u0161te mo\u017ee do\u017eivjeti korekciju. Iako je bio uvjeren da pojedinci (prije svega inovatori) imaju klju\u010dnu ulogu u ekonomskom napretku, nije mu u prvom planu bila dobrobit milijardera i vode\u0107ih ljudi biznisa, ve\u0107 upravo onih na ni\u017eim ljestvicama koji \u010dine ve\u0107inu dru\u0161tva. Njegov naglasak na odmoru, dugoro\u010dnim vrijednostima i odr\u017eivosti u poslovanju pokazuje da je ekonomiju posmatrao ne samo kroz prizmu profita, ve\u0107 i kroz \u0161iri kulturni i moralni okvir.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomska vizija \u010carlija Kirka bila je \u010dvrsto ukorijenjena u tradiciji slobodnog tr\u017ei\u0161ta i skepti\u010dna prema obe\u0107anjima dr\u017eave. Inspirisan Tomasom Souvelom i drugim liberalnim misliocima, Kirk je smatrao da univerziteti i politi\u010dki establi\u0161ment skrivaju alternativne ideje i tako osiroma\u0161uju javnu debatu. Njegovi posljednji javni nastupi ukazali su na balans izme\u0111u optimizma i opreza: vjeru u mo\u0107 preduzetni\u0161tva i tehnologije, ali i svijest o rizicima koje donosi spekulativno tr\u017ei\u0161te. Bez obzira na podjele koje je izazivao, Kirk je ostavio za sobom nasle\u0111e koje \u0107e nastaviti da inspiri\u0161e rasprave o ulozi tr\u017ei\u0161ta, dr\u017eave i slobode u ekonomskom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Autor: Roberto Golovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tragi\u010dno ubistvo \u010carlija Kirka (Charlie Kirk, 1993-2025) 10. septembra potreslo je Sjedinjene Dr\u017eave ali i svijet, ne zato \u0161to se radilo o bitnom dr\u017eavniku i politi\u010daru, ve\u0107 upravo zbog toga \u0161to nije. Kirk je bio politi\u010dki komentator i aktivista, neko ko nije imao ni formalnu ulogu u dr\u017eavi niti poluge mo\u0107i. Oni koji nisu upoznati sa njegovim stavovima i djelovanjem (ili su jednostavno osje\u0107ali animozitet zbog njegove otvorene \u2013 ali ne bespogovorne \u2013 podr\u0161ke predsjedniku Trampu), putem medija i dru\u0161tvenih mre\u017ea nerijetko su ga opisivali kao ekstremnog desni\u010dara i kontroverznu li\u010dnost. Ve\u0107ina Kirkovih stavova, pak, daleko je od kontroverznih samom \u010dinjenicom da su planetarni mainstream. Njih ne samo da dijeli praktio\u010dno svaki hri\u0161\u0107anin na planeti, ve\u0107 i ogromna ve\u0107ina svjetske populacije koja ne pripada sve radikalnijoj ljevici Zapada. Kirk je bio protivnik abortusa, invazivnih hormonskih terapija i operacija promjena pola za maloljetnike, zalagao se za slobodu govora i tr\u017ei\u0161ta, manje mije\u0161anje vlade u privatne \u017eivote i td. Me\u0111u Kirkove stavove koji se mogu smatrati kontroverznim, iako ne po automatizmu i pogre\u0161nim, jeste stav da je fakultetsko obrazovanje prevara. I u ovom slu\u010daju stav se \u010desto pogre\u0161no interpretira (u straw-man stilu), gdje se Kirk poku\u0161ava predstaviti zagovornikom anti-intelektualizma. Kirk nije smatrao svo obrazovanje prevarom, ve\u0107 na\u010din na koje se ono sprovodi ali i monetizuje, prije svega u SAD. Daleko van granice te zemlje upoznati smo sa problemom studentskih dugova koji su nedosti\u017eni za veliki broj diplomaca. Pritom, velikom broju diploma, vode nastavni programi koji (zbog ideologije) velikim dijelom sadr\u017ee jednostrana ili pogre\u0161na tuma\u010denja, koja vode manjoj upotrebljivosti diplomaca i konsekventno njihovom nesnala\u017eenju ne samo na tr\u017ei\u0161tu ve\u0107 i u \u0161irem dru\u0161tvu. Uzmimo za primjer ovaj reprezentativni isje\u010dak iz jednog od Kirkovih debata, koji dobro oslikavaju njegove staove o obrazovanju ali djelimi\u010dno i pogled na ekonomiju ( https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=i3UDCosMu4c ): Student: \u201ePa, samo sam radoznao oko va\u0161eg stava da je fakultet prevara, zato \u0161to mislim da, prema Hamilton institutu, ljudi koji zavr\u0161e osnovne studije tokom \u017eivotnog vijeka zarade preko milion dolara vi\u0161e nego oni koji ih ne zavr\u0161e. Tako\u0111e, mislim da je fakultet va\u017eno mjesto gdje ljudi u\u010de vrijedne \u017eivotne lekcije. I dobro je da dru\u0161tvo bude uravnote\u017eeno, jer onda \u0107emo imati umjetnike, ima\u0107emo arhitekte, in\u017eenjere, sve vrste razli\u010ditih ljudi koji su nam potrebni u dru\u0161tvu. Jer, koja je svrha \u017eivota ako nemamo pisce ili umjetnike, znate? Zato bih volio da \u010dujem va\u0161e mi\u0161ljenje o tome.\u201c Kirk: \u201ePitanje je: da li najbolji pisci nau\u010de da pi\u0161u na fakultetu? Vjerovatno ne. Najbolji pisci su nadareni i u\u010de da pi\u0161u tako \u0161to pi\u0161u. I ja bih rekao da je taj va\u0161 holisti\u010dki pogled problemati\u010dan. Na primjer, \u0161ta studira\u0161, mogu li da pitam?\u201c Student: \u201eEkonomiju.\u201c Kirk: \u201eDobro. A \u0161ta misli\u0161 o Tomasu Souvelu?\u201c Student: \u201eZapravo ga ba\u0161 volim. Kupio sam njegovu knjigu Osnovna ekonomija. On je jedan od prvih ekonomista koje sam \u010ditao. Ali ovdje ga jo\u0161 ne predaju.\u201c Kirk: \u201eEto, upravo time dokazuje\u0161 moju poentu. Ako studira\u0161 ekonomiju a ne u\u010de te o Tomasu Souvelu, ne dobija\u0161 obrazovanje, dobija\u0161 indoktrinaciju i bivao si prevaren. Dobro, Milton Fridman \u2013 predaju li ovdje Miltona Fridmana?\u201c Student: \u201eNe, ali sam upoznat s njim.\u201c Kirk: \u201eDobro. Ludvig fon Mizes?\u201c Student: \u201eZnam ko je, ali ne predaju.\u201c Kirk: \u201eMarej Rotbard?\u201c Student: \u201eUh, ne.\u201c Kirk: \u201eF. A. Hajek?\u201c Student: \u201eNe.\u201c Kirk: \u201eFrederik Bastija?\u201c Student: \u201eNe.\u201c Kirk: \u201eEto vidi\u0161, ti ne dobija\u0161 ekonomsko obrazovanje, ve\u0107 indoktrinaciju. Trebao bi znati svakoga od njih. Nije to tvoja krivica, nego krivica institucije koja te iznevjerila. Ti ne zna\u0161 \u0161ta ti ljudi zastupaju i ne u\u010de te to ozbiljno. To sna\u017eno ide u prilog mojoj tvrdnji da je fakultet prevara (\u2026) Zna\u010di u\u010dili ste Kejnza u nastavi, ali nijednog od sedmorice koje sam pomenuo \u2013 Bastija, Hajeka, fon Mizesa, Rotbarda, Souvela ili Fridmana. Eto, to potvr\u0111uje moju poentu. Sve je to samo sa strane tra\u017enje, jedan ugao ekonomskog argumenta, a ne potpuna slika. Mo\u017eda \u0107e\u0161 kasnije nai\u0107i na profesora koji se bavi ekonomijom s aspekta ponude, ali ova ideja da ide\u0161 na fakultet da ti se svjetonazor oslobodi zapravo zavr\u0161i tako da ti se svjetonazor promijeni u odre\u0111enom smjeru. A drugo, \u0161to se ti\u010de tvoje tvrdnje o zaradi tokom \u017eivota \u2013 to u potpunosti zavisi od toga \u0161ta studira\u0161. Ako studira\u0161 humanisti\u010dke ili dru\u0161tvene oblasti, i nakon deset godina istra\u017eivanja pokazalo se da su 16 najmanje pla\u0107enih smjerova upravo oni koje najvi\u0161e ljudi upisuje \u2013 sociologija i sli\u010dno. Bog blagoslovio ljude koji se time bave ali su istovremeno izlo\u017eeni svom tom \u2018woke\u2019 sme\u0107u koje zara\u017eava na\u0161e dru\u0161tvo. I onda se s pravom pita\u0161: \u0161ta ja to zapravo radim ovdje, za\u0161to idem u dug od 100.000 dolara da bih u\u010dio da mu\u0161karci mogu da ra\u0111aju?\u201c \u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026.. Ono \u0161to vidimo iz Kirkovih rije\u010di nije ni\u0161ta radikalno ili kontroverzno, \u0161tavi\u0161e, on se ne zala\u017ee da se na fakultetima u\u010di samo onaj pogled na ekonomiju koji on smatra ispravnijim, ve\u0107 da pristup nije jednostran. Po njegovom mi\u0161ljenju, akademski programi previ\u0161e nagla\u0161avaju Kejnza i kejnzijansku makroekonomiju, dok zapostavljaju autore poput Tomasa Souvela, Miltona Fridmana, Ludviga fon Mizesa, Fridriha Hajeka, Mareja Rotbarda i Frederika Bastijata. U ovoj debati u vi\u0161e navrata pomenut je i Souvel, koji je imao zna\u010dajan uticaj na Kirkovo ekonomsko mi\u0161ljenje. Njegova doktrina polazi od tzv. \u201eograni\u010dene vizije\u201c \u010dovjeka: ljudi su nesavr\u0161eni i okrenuti li\u010dnom interesu, pa institucije poput tr\u017ei\u0161ta i zakona slu\u017ee da te slabosti obuzdaju. Souvel je \u010desto ponavljao da u ekonomiji \u201enema rje\u0161enja, postoje samo kompromisi\u201c. Upravo taj pogled na svijet, fokusiran na stvarne posljedice umjesto na idealizovane projekcije, Kirk je preuzeo i ugradio u sopstvenu argumentaciju. Kirk je u javnim nastupima i \u010dlancima naro\u010dito kritikovao politiku predsjednika D\u017eoa Bajdena, koju je nazivao \u201eBajdenomika\u201c. Tvrdio je da su realni prihodi doma\u0107instava pali, da inflacija jede standard i da sve ve\u0107i broj Amerikanaca \u017eivi \u201eod plate do plate\u201c. U tom pogledu Kirk se razlikovao od ve\u0107ine ameri\u010dkih konzervativnih mislilaca (tzv. Neo-conservatives), koji su se fokusirali vi\u0161e na cjelokupni BDP, profit velikih kompanija i njihovih vlasnika nego na \u017eivotni standard pojedinaca. Za Kirka, uzrok problema ameri\u010dke ekonomije nije bio u samom tr\u017ei\u0161tu, ve\u0107 u pretjeranoj dr\u017eavnoj potro\u0161nji,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4598,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-4597","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biznis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4597","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4597"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4597\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4602,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4597\/revisions\/4602"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4598"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4597"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4597"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4597"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}