U svijetu gdje su ekonomija i tehnologija postali predmet sukoba, klju\u010dno je za SAD da prepoznaje potrebu za obnavljanjem i ja\u010danjem svojih institucionalnih kapaciteta. Ulaganje u me\u0111unarodnu saradnju, uspostavljanje pravila i ograni\u010davanje destruktivnog kori\u0161\u0107enja ekonomskog oru\u017eja postaju nu\u017enost za stabilnost i dugoro\u010dnu mo\u0107. Bez toga, globalni poredak \u0107e se nastaviti fragmentirati, a ameri\u010dka dominacija \u0107e biti sve ugro\u017eenija.<\/p>\n\n\n\n
Uvo\u0111enje koncepta me\u0111uzavisnosti kao sredstva pritiska ozna\u010dilo je preokret u globalnom politi\u010dko-ekonomskom poretku. Dok je ranije Amerika dominirala me\u0111unarodnim sistemima tehnologije, finansija i trgovine, sada se suo\u010dava s realno\u0161\u0107u da i druge sile, poput Kine i Evrope, koriste iste instrumente za ostvarivanje vlastitih interesa. Ovaj novi oblik sukoba temelji se na kori\u0161\u0107enju ekonomskih i tehnolo\u0161kih chokepoints\u2014kriti\u010dnih ta\u010daka u globalnoj infrastrukturi\u2014kao oru\u0111a pritiska i osvete. To uklju\u010duje sankcije, kontrolu izvoza, napade na lance snabdijevanja i manipulaciju informacijama, a sve s ciljem osiguravanja strate\u0161ke prednosti.<\/p>\n\n\n\n
Amerika je do nedavno bila pionir u ovom pristupu, ali je sada, pod uticajem unutra\u0161njih politi\u010dkih promjena i rezova u institucijama, po\u010dela gubiti svoju sposobnost vo\u0111enja i za\u0161tite svojih interesa. Trampova administracija, koja je \u010desto te\u017eila unilateralizmu, dodatno je oslabila klju\u010dne agencije poput OFAC-a, Ministarstva trgovine i Savjeta za nacionalnu sigurnost, \u010dime je naru\u0161ila svoje kapacitete za strate\u0161ko djelovanje. To je omogu\u0107ilo drugim dr\u017eavama, naro\u010dito Kini, da izgrade vlastite strukture za kontrolu i kori\u0161tenje ovih chokepointsa, na primjer u podru\u010dju rijetkih prirodnih minerala i visokotehnolo\u0161ke industrije.<\/p>\n\n\n\n
Kina je, posebno nakon Snowdenovog otkri\u0107a ameri\u010dkih \u0161pijunskih kapaciteta, shvatila va\u017enost tehnolo\u0161ke nezavisnosti. Razvila je vlastite sisteme za kontrolu izvoza, ulaganja i upravljanje resursima, \u010dime je stvorila sna\u017ean \u201cslojevit\u201d sistem mo\u0107i. Kineski izazov ameri\u010dkoj dominaciji posebno je vidljiv u sektoru rijetkih prirodnih minerala, gdje je uspjela ste\u0107i kontrolu nad cijelim ekosistemom proizvodnje i obrade, \u0161to joj daje dodatni strate\u0161ki uticaj.<\/p>\n\n\n\n
Evropa, iako ima potencijal za razvoj vlastitih tehnologija i infrastrukture, trenutno je slabija institucionalno i politi\u010dki nejedinstvena. Nema sna\u017ene mehanizme za odmazdu ili za\u0161titu od ekonomskog pritiska, poput ameri\u010dkog OFAC-a, te je prepu\u0161tena na milost i nemilost velikim silama. Njen najavljeni alat za odbranu od ekolo\u0161kih i trgovinskih ucjena, \u201canti-coercion instrument,\u201d jo\u0161 uvijek je nedovoljno spreman za upotrebu zbog slo\u017eenih procedura i unutra\u0161njih nesuglasica.<\/p>\n\n\n\n
SAD, s druge strane, s politi\u010dkim odlukama i rezovima u va\u017enim institucijama, gubi svoju strate\u0161ku poziciju. U\u010dinjen je korak unazad u razvoju institucionalne snage za vo\u0111enje globalnih ekonomskih sukoba, \u0161to omogu\u0107ava rivalima da ja\u010daju svoje kapacitete za reciprocitet i izazivanje ameri\u010dkog uticaja. Osim toga, ameri\u010dka politika sve vi\u0161e se oslanja na kratkoro\u010dne dogovore i djelovanja koja naru\u0161avaju dugoro\u010dne interese, poput smanjenja ulaganja u klju\u010dne tehnologije ili podsticanja decentraliziranih financsijskih sistema.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj razvoj dovodi do rastu\u0107e fragmentacije globalnog tr\u017ei\u0161ta i stvaranja vi\u0161e ekonomskih blokova, \u0161to pove\u0107ava rizik od sukoba i destabilizacije. U takvom okru\u017eenju, ameri\u010dka prednost temelji se na njenim tehnolo\u0161kim i institucionalnim prednostima, no te prednosti su sve podlo\u017enije eroziji. Ako se ne uspostavi nova strategija koja \u0107e uklju\u010divati ja\u010danje me\u0111unarodnih odnosa, povratak na principe saradnje i ograni\u010davanje unilateralnih akcija, ameri\u010dka sigurnost i prosperitet mogli bi biti ozbiljno ugro\u017eeni.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017ee li Evropa izdr\u017eati pritiske Pekinga i Va\u0161ingtona?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Evropa, iako ima mnoge kapacitete za postojanje kao geoekonomska sila, suo\u010dava se s ozbiljnim izazovima u kori\u0161\u0107enju vlastitih potencijala zbog nedostatka sna\u017ene institucionalne strukture. Klju\u010dne finansijske i infrastrukturalne platforme poput SWIFT-a i Euroclera, te tehnolo\u0161ke kompanije poput ASML, SAP i Ericsson, predstavljaju strate\u0161ke ta\u010dke u tehnolo\u0161kim lancima. Me\u0111utim, Evropa jo\u0161 uvijek nema potpunu autonomiju u tehnologiji i institucijama potrebnim za odbranu od spoljnih uticaja i pritisaka. Projekat EuroStack, koji ima za cilj da osigura evropsku digitalnu infrastrukturu od stranih uticaja, tek je u ranoj fazi i ne garantuje preokret u kratkom ili srednjem roku.<\/p>\n\n\n\n Unutra\u0161nje slabosti dodatno su pogor\u0161ane zavisno\u0161\u0107u od ameri\u010dke vojne odbrane, naro\u010dito nakon ruske invazije na Ukrajinu. Evropa se i dalje oslanja na ameri\u010dke obavje\u0161tajne i finansijske sisteme za sprovo\u0111enje sankcija i kontrolu izvoza, \u0161to smanjuje njenu autonomiju. Interne podjele i podlo\u017enost pod pritiskom Kine, koja je uspjela nametnuti ograni\u010denja na izvoz u Litvaniju i druge zemlje, dodatno ograni\u010davaju evropski odgovor na ekonomsku ucjenu.<\/p>\n\n\n\n Evropa je specifi\u010dno ranjiva zbog decentraliziranosti nadzora i odlu\u010divanja. Iako je Evropska komisija razvila strategije za bezbjednosne prijetnje, nedostaju joj u\u010dinkoviti alati poput ameri\u010dkog OFAC-a ili kineskog sistema kontrole izvoza. Primjer je i najavljeni Evropski anti-coercion instrument, koji je zami\u0161ljen kao odgovor na ucjene, ali je prepun pravnih prepreka i neizvjesnosti u primjeni, pa ga protivnici mogu lako zaobi\u0107i. Evropa, stoga, vjerovatno ne\u0107e koristiti te alate u kriti\u010dnim trenucima, \u010dime se oslabljena pozicija nastavlja.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dka unutra\u0161nja slabost i posljedice<\/strong><\/p>\n\n\n\n SAD, s druge strane, suo\u010dene su s vlastitim problemima. Nakon Trampove administracije, ameri\u010dka institucionalna infrastruktura za sprovo\u0111enje ekonomskog ratovanja bila je naru\u0161ena. Rezovi u broju zaposlenih, smanjenja finansiranja i politi\u010dke nesuglasice dovele su do oslabljene sposobnosti za koordinaciju i sprovo\u0111enje slo\u017eenih ekonomskih strategija. Klju\u010dne agencije poput OFAC-a, Ministarstva trgovine i NSC-a izgubile su na kapacitetima, \u0161to je smanjilo ameri\u010dki uticaj na globalnim tr\u017ei\u0161tima i u tehnologiji.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dki poku\u0161aji da koriste ekonomsku snagu za ostvarivanje strate\u0161kih ciljeva \u010desto se susre\u0107u s unutarnjim otporima i pravnim izazovima. Nedostatak institucionalne snage doveo je do fragmentacije tr\u017ei\u0161ta i sve ve\u0107e globalne podijeljenosti, pri \u010demu zemlje sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee na\u010dine za izolaciju od ameri\u010dkog uticaja. Ulaganja u kriptovalute i alternativne finansijske infrastrukture, te odustajanje od kontrola nad tehnologijom, dodatno su oslabile ameri\u010dku poziciju.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dka politika sada je sklonija kratkoro\u010dnim dogovorima i nepredvidivim potezima, \u0161to pove\u0107ava rizik od pogre\u0161nih kalkulacija i sukoba. To je znak da se ameri\u010dka hegemonija i sposobnost da koristi svoju \u201cameri\u010dku infrastrukturu\u201d za globalnu dominaciju smanjuju, dok su druge zemlje, poput Kine, spremne razvijati vlastite sisteme za nametanje uticaja.<\/p>\n\n\n\n Uloga tehnologije i strate\u0161kih platformi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Klju\u010dni elementi ameri\u010dke mo\u0107i bili su sna\u017eni tehnolo\u0161ki i institucionalni sistemii, koji su omogu\u0107avali dugoro\u010dno vo\u0111enje geopolitike. No, kroz posljednje godine, politika unutar SAD-a, naro\u010dito pod uticajem Trumpa, razbila je te temelje. Smanjenjem broja zaposlenih i finansijskim rezovima, SAD je izgubio kapacitete za nadzor i sprovo\u0111enje slo\u017eenih strategija. To je otvorilo vrata drugim zemljama, poput Kine, koje su izgradile vlastite strukture za kontrolu klju\u010dnih tehnolo\u0161kih ta\u010daka, poput energetike i high-tech industrije.<\/p>\n\n\n\n Kina je, na primjer, uspjela preuzeti kontrolu nad chokepointsima u lancu snabdijevanja rijetkim prirodnim mineralima, \u0161to joj pru\u017ea strate\u0161ku prednost. Evropa i SAD sada se nalaze u situaciji gdje su tehnolo\u0161ke i finansijske platforme sve manje pouzdane, a globalno tr\u017ei\u0161te sve fragmentiranije.<\/p>\n\n\n\n Prilike i prijetnje za ameri\u010dku budu\u0107nost<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nekada\u0161nja snaga SAD-a bila je u njegovoj sposobnosti da me\u0111uzavisnost iskoristi kao sredstvo pritiska\u2014povezanost ekonomija i tehnologija\u2014u svoju korist. To je omogu\u0107avalo dugoro\u010dnu dominaciju, ali i stabilnost me\u0111unarodnog poretka. Sada, ta snaga je naru\u0161ena, a ameri\u010dke institucije ne mogu efikasno upravljati slo\u017eenim izazovima modernog geopolit\u010dkog okru\u017eenja. Ako se ne vrate na sna\u017eniji institucionalni okvir i ne obnove svoje kapacitete, ameri\u010dka sigurnost i prosperitet bi\u0107e ugro\u017eeni.<\/p>\n\n\n\n U isto vrijeme, Kina i druge zemlje grade vlastite strukture za instrumente ekonomskog i tehnolo\u0161kog uticaja, \u010desto koriste\u0107i chokepoints i infrastrukturu za nametanje vlastitih interesa. Ako SAD ne preokrene trend i ne uspostavi efikasne mehanizme za upravljanje krizama i za\u0161titu interesa, globalni poredak \u0107e se nastaviti fragmentirati, a ameri\u010dka hegemonija \u0107e biti sve slabija.<\/p>\n\n\n\n Amerika se nalazi na raskrsnici. Ima izbor izme\u0111u nastavka unilateralnih politika i gubitka strate\u0161ke pozicije ili povratka na temelje institucionalne snage, me\u0111unarodne saradnje i razvoju vlastitih kapaciteta za koordinaciju i za\u0161titu interesa. U budu\u0107nosti \u0107e klju\u010d biti u tome da li \u0107e SAD ponovo izgraditi vlastite institucije, uspostaviti pravila igre i djelovati u skladu s dugoro\u010dnim ciljevima. Ako ne, globalni poredak \u0107e se nastaviti udaljavati od ameri\u010dke dominacije, a zemlje \u0107e sve vi\u0161e tra\u017eiti alternative i razvijati vlastite sisteme za nametanje uticaja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U svijetu gdje su ekonomija i tehnologija postali predmet sukoba, klju\u010dno je za SAD da prepoznaje potrebu za obnavljanjem i ja\u010danjem svojih institucionalnih kapaciteta. Ulaganje u me\u0111unarodnu saradnju, uspostavljanje pravila i ograni\u010davanje destruktivnog kori\u0161\u0107enja ekonomskog oru\u017eja postaju nu\u017enost za stabilnost i dugoro\u010dnu mo\u0107. Bez toga, globalni poredak \u0107e se nastaviti fragmentirati, a ameri\u010dka dominacija \u0107e biti sve ugro\u017eenija. Uvo\u0111enje koncepta me\u0111uzavisnosti kao sredstva pritiska ozna\u010dilo je preokret u globalnom politi\u010dko-ekonomskom poretku. Dok je ranije Amerika dominirala me\u0111unarodnim sistemima tehnologije, finansija i trgovine, sada se suo\u010dava s realno\u0161\u0107u da i druge sile, poput Kine i Evrope, koriste iste instrumente za ostvarivanje vlastitih interesa. Ovaj novi oblik sukoba temelji se na kori\u0161\u0107enju ekonomskih i tehnolo\u0161kih chokepoints\u2014kriti\u010dnih ta\u010daka u globalnoj infrastrukturi\u2014kao oru\u0111a pritiska i osvete. To uklju\u010duje sankcije, kontrolu izvoza, napade na lance snabdijevanja i manipulaciju informacijama, a sve s ciljem osiguravanja strate\u0161ke prednosti. Amerika je do nedavno bila pionir u ovom pristupu, ali je sada, pod uticajem unutra\u0161njih politi\u010dkih promjena i rezova u institucijama, po\u010dela gubiti svoju sposobnost vo\u0111enja i za\u0161tite svojih interesa. Trampova administracija, koja je \u010desto te\u017eila unilateralizmu, dodatno je oslabila klju\u010dne agencije poput OFAC-a, Ministarstva trgovine i Savjeta za nacionalnu sigurnost, \u010dime je naru\u0161ila svoje kapacitete za strate\u0161ko djelovanje. To je omogu\u0107ilo drugim dr\u017eavama, naro\u010dito Kini, da izgrade vlastite strukture za kontrolu i kori\u0161tenje ovih chokepointsa, na primjer u podru\u010dju rijetkih prirodnih minerala i visokotehnolo\u0161ke industrije. Kina je, posebno nakon Snowdenovog otkri\u0107a ameri\u010dkih \u0161pijunskih kapaciteta, shvatila va\u017enost tehnolo\u0161ke nezavisnosti. Razvila je vlastite sisteme za kontrolu izvoza, ulaganja i upravljanje resursima, \u010dime je stvorila sna\u017ean \u201cslojevit\u201d sistem mo\u0107i. Kineski izazov ameri\u010dkoj dominaciji posebno je vidljiv u sektoru rijetkih prirodnih minerala, gdje je uspjela ste\u0107i kontrolu nad cijelim ekosistemom proizvodnje i obrade, \u0161to joj daje dodatni strate\u0161ki uticaj. Evropa, iako ima potencijal za razvoj vlastitih tehnologija i infrastrukture, trenutno je slabija institucionalno i politi\u010dki nejedinstvena. Nema sna\u017ene mehanizme za odmazdu ili za\u0161titu od ekonomskog pritiska, poput ameri\u010dkog OFAC-a, te je prepu\u0161tena na milost i nemilost velikim silama. Njen najavljeni alat za odbranu od ekolo\u0161kih i trgovinskih ucjena, \u201canti-coercion instrument,\u201d jo\u0161 uvijek je nedovoljno spreman za upotrebu zbog slo\u017eenih procedura i unutra\u0161njih nesuglasica. SAD, s druge strane, s politi\u010dkim odlukama i rezovima u va\u017enim institucijama, gubi svoju strate\u0161ku poziciju. U\u010dinjen je korak unazad u razvoju institucionalne snage za vo\u0111enje globalnih ekonomskih sukoba, \u0161to omogu\u0107ava rivalima da ja\u010daju svoje kapacitete za reciprocitet i izazivanje ameri\u010dkog uticaja. Osim toga, ameri\u010dka politika sve vi\u0161e se oslanja na kratkoro\u010dne dogovore i djelovanja koja naru\u0161avaju dugoro\u010dne interese, poput smanjenja ulaganja u klju\u010dne tehnologije ili podsticanja decentraliziranih financsijskih sistema. Ovaj razvoj dovodi do rastu\u0107e fragmentacije globalnog tr\u017ei\u0161ta i stvaranja vi\u0161e ekonomskih blokova, \u0161to pove\u0107ava rizik od sukoba i destabilizacije. U takvom okru\u017eenju, ameri\u010dka prednost temelji se na njenim tehnolo\u0161kim i institucionalnim prednostima, no te prednosti su sve podlo\u017enije eroziji. Ako se ne uspostavi nova strategija koja \u0107e uklju\u010divati ja\u010danje me\u0111unarodnih odnosa, povratak na principe saradnje i ograni\u010davanje unilateralnih akcija, ameri\u010dka sigurnost i prosperitet mogli bi biti ozbiljno ugro\u017eeni. Mo\u017ee li Evropa izdr\u017eati pritiske Pekinga i Va\u0161ingtona? Evropa, iako ima mnoge kapacitete za postojanje kao geoekonomska sila, suo\u010dava se s ozbiljnim izazovima u kori\u0161\u0107enju vlastitih potencijala zbog nedostatka sna\u017ene institucionalne strukture. Klju\u010dne finansijske i infrastrukturalne platforme poput SWIFT-a i Euroclera, te tehnolo\u0161ke kompanije poput ASML, SAP i Ericsson, predstavljaju strate\u0161ke ta\u010dke u tehnolo\u0161kim lancima. Me\u0111utim, Evropa jo\u0161 uvijek nema potpunu autonomiju u tehnologiji i institucijama potrebnim za odbranu od spoljnih uticaja i pritisaka. Projekat EuroStack, koji ima za cilj da osigura evropsku digitalnu infrastrukturu od stranih uticaja, tek je u ranoj fazi i ne garantuje preokret u kratkom ili srednjem roku. Unutra\u0161nje slabosti dodatno su pogor\u0161ane zavisno\u0161\u0107u od ameri\u010dke vojne odbrane, naro\u010dito nakon ruske invazije na Ukrajinu. Evropa se i dalje oslanja na ameri\u010dke obavje\u0161tajne i finansijske sisteme za sprovo\u0111enje sankcija i kontrolu izvoza, \u0161to smanjuje njenu autonomiju. Interne podjele i podlo\u017enost pod pritiskom Kine, koja je uspjela nametnuti ograni\u010denja na izvoz u Litvaniju i druge zemlje, dodatno ograni\u010davaju evropski odgovor na ekonomsku ucjenu. Evropa je specifi\u010dno ranjiva zbog decentraliziranosti nadzora i odlu\u010divanja. Iako je Evropska komisija razvila strategije za bezbjednosne prijetnje, nedostaju joj u\u010dinkoviti alati poput ameri\u010dkog OFAC-a ili kineskog sistema kontrole izvoza. Primjer je i najavljeni Evropski anti-coercion instrument, koji je zami\u0161ljen kao odgovor na ucjene, ali je prepun pravnih prepreka i neizvjesnosti u primjeni, pa ga protivnici mogu lako zaobi\u0107i. Evropa, stoga, vjerovatno ne\u0107e koristiti te alate u kriti\u010dnim trenucima, \u010dime se oslabljena pozicija nastavlja. Ameri\u010dka unutra\u0161nja slabost i posljedice SAD, s druge strane, suo\u010dene su s vlastitim problemima. Nakon Trampove administracije, ameri\u010dka institucionalna infrastruktura za sprovo\u0111enje ekonomskog ratovanja bila je naru\u0161ena. Rezovi u broju zaposlenih, smanjenja finansiranja i politi\u010dke nesuglasice dovele su do oslabljene sposobnosti za koordinaciju i sprovo\u0111enje slo\u017eenih ekonomskih strategija. Klju\u010dne agencije poput OFAC-a, Ministarstva trgovine i NSC-a izgubile su na kapacitetima, \u0161to je smanjilo ameri\u010dki uticaj na globalnim tr\u017ei\u0161tima i u tehnologiji. Ameri\u010dki poku\u0161aji da koriste ekonomsku snagu za ostvarivanje strate\u0161kih ciljeva \u010desto se susre\u0107u s unutarnjim otporima i pravnim izazovima. Nedostatak institucionalne snage doveo je do fragmentacije tr\u017ei\u0161ta i sve ve\u0107e globalne podijeljenosti, pri \u010demu zemlje sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee na\u010dine za izolaciju od ameri\u010dkog uticaja. Ulaganja u kriptovalute i alternativne finansijske infrastrukture, te odustajanje od kontrola nad tehnologijom, dodatno su oslabile ameri\u010dku poziciju. Ameri\u010dka politika sada je sklonija kratkoro\u010dnim dogovorima i nepredvidivim potezima, \u0161to pove\u0107ava rizik od pogre\u0161nih kalkulacija i sukoba. To je znak da se ameri\u010dka hegemonija i sposobnost da koristi svoju \u201cameri\u010dku infrastrukturu\u201d za globalnu dominaciju smanjuju, dok su druge zemlje, poput Kine, spremne razvijati vlastite sisteme za nametanje uticaja. Uloga tehnologije i strate\u0161kih platformi Klju\u010dni elementi ameri\u010dke mo\u0107i bili su sna\u017eni tehnolo\u0161ki i institucionalni sistemii, koji su omogu\u0107avali dugoro\u010dno vo\u0111enje geopolitike. No, kroz posljednje godine, politika unutar SAD-a, naro\u010dito pod uticajem Trumpa, razbila je te temelje. Smanjenjem broja zaposlenih i finansijskim rezovima, SAD je izgubio kapacitete za nadzor i sprovo\u0111enje slo\u017eenih strategija. To je otvorilo vrata drugim zemljama, poput Kine, koje su izgradile vlastite strukture za kontrolu klju\u010dnih tehnolo\u0161kih ta\u010daka, poput energetike i high-tech industrije. Kina je, na primjer, uspjela preuzeti kontrolu nad chokepointsima u lancu snabdijevanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4580,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-4578","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4578","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4578"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4578\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4581,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4578\/revisions\/4581"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4580"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4578"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4578"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4578"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}