{"id":4519,"date":"2025-08-27T08:57:37","date_gmt":"2025-08-27T08:57:37","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=4519"},"modified":"2025-08-27T09:11:53","modified_gmt":"2025-08-27T09:11:53","slug":"godinama-ignorisala-znake-upozorenja-evropi-prijeti-vijek-ponizenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/08\/27\/godinama-ignorisala-znake-upozorenja-evropi-prijeti-vijek-ponizenja\/","title":{"rendered":"Godinama ignorisala znake upozorenja: Evropi prijeti \u201evijek poni\u017eenja\u201c"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon poraza od Britanaca u Prvom opijumskom ratu, dinastija \u0106ing je 1842. godine potpisala ugovor kojim je Kina osu\u0111ena na vi\u0161e od 100 godina stranog ugnjetavanja i kolonijalne kontrole trgovinske politike.<\/p><\/div>

To je bio prvi u nizu takozvanih \u201eneravnopravnih ugovora\u201c koje su tada\u0161nje vojne i tehnolo\u0161ke sile nametale kako bi poku\u0161ale da smanje svoj ogroman trgovinski deficit. Gotovo dva vijeka kasnije, EU tek po\u010dinje da razumije kako to izgleda, pi\u0161e Politico, prenosi Index.hr.<\/strong><\/p>

Tramp prijeti novim carinama zbog digitalnih propisa<\/h2>

Pro\u0161log mjeseca, dolazak predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Trampov golf rizort u \u0160kotskoj, kako bi zaklju\u010dila veoma neuravnote\u017een trgovinski sporazum, izazvao je strahovanja me\u0111u politi\u010darima i analiti\u010darima da je Evropa izgubila uticaj za koji je nekada vjerovala da ga ima.<\/p>

Kriti\u010dari su brzo zaklju\u010dili da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na ve\u0107inu evropske robe predstavlja \u010din \u201epot\u010dinjavanja\u201c, \u201ejasan politi\u010dki poraz za EU\u201c i \u201eideolo\u0161ku i moralnu kapitulaciju\u201c.<\/p>

Ako se fon der Lajen nadala da \u0107e ovim sporazumom obuzdati ameri\u010dkog predsjednika, do\u010dekalo ju je grubo otre\u017enjenje.<\/p>

Dok se mastilo na trgovinskom sporazumu jo\u0161 nije osu\u0161ilo, Tramp je u ponedjeljak udvostru\u010dio pritisak, zaprijetiv\u0161i EU novim carinama zbog digitalnih propisa koji bi pogodili ameri\u010dke tehnolo\u0161ke gigante. \u201eAko se EU ne uskladi, SAD \u0107e prestati da izvoze vitalne tehnologije mikro\u010dipova\u201c, upozorio je.<\/p>

Evropljani zna\u010dajno zaostaju u vojnom i tehnolo\u0161kom sektoru<\/h2>

Njegov istup dogodio se manje od nedjelju dana nakon \u0161to je Brisel povjerovao da ima pismenu garanciju Va\u0161ingtona da su njegovi digitalni propisi i suverenitet sigurni.<\/p>

Tramp mo\u017ee da koristi pritisak zato \u0161to, ba\u0161 kao i britanski imperijalisti iz 19. vijeka, dr\u017ei vojne i tehnolo\u0161ke karte u rukama. Svestan je da Evropljani zna\u010dajno zaostaju u oba sektora. Zna da Evropa ne mo\u017ee bez ameri\u010dke tehnologije \u010dipova i da ne \u017eeli da se suo\u010di sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez ameri\u010dke vojne podr\u0161ke, pa smatra da mo\u017ee da diktira trgovinsku agendu.<\/p>

Evropski komesar za trgovinu Maro\u0161 \u0160ef\u010dovi\u010d pro\u0161log mjeseca je sna\u017eno nagovijestio da je sporazum sa SAD odraz strate\u0161ke slabosti Evrope i njene potrebe za ameri\u010dkom podr\u0161kom. \u201eNe radi se samo o trgovini \u2013 radi se o bezbjednosti, o Ukrajini, o trenutnoj geopoliti\u010dkoj nestabilnosti\u201c, naveo je.<\/p>

\u201eTrgovinski sporazum je direktna posljedica bezbjednosne slabosti Evrope, koja ne mo\u017ee da obezbijedi sopstvenu vojnu sigurnost i koja 20 godina nije ulagale u svoju odbranu\u201c, tvrdi Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu.<\/p>

Ignorisanje znakova upozorenja<\/h2>

Ba\u0161 kao i dinastija \u0106ing, Evropa je godinama ignorisala znake upozorenja, navodi Politico.<\/p>

\u201ePla\u0107amo cijenu \u010dinjenice da smo ignorisali poziv za bu\u0111enje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije \u2013 i vratili se nazad u san. Nadam se da to nije ono \u0161to sada radimo\u201c, rekla je Sabine Vajand, glavna direktorka za trgovinu pri Evropskoj komisiji.<\/p>

Jasno je da Trampova nestabilna carinska igra nije ni blizu kraja i da \u0107e blok od 27 zemalja ove jeseni biti suo\u010den sa dodatnim politi\u010dkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora. Kako bi sprije\u010dila da se poni\u017eenje u\u010dvrsti, EU se suo\u010dava s ogromnim zadatkom smanjenja svoje zavisnosti od SAD \u2013 u pogledu odbrane, tehnologije i finansija.<\/p>

Ugovor iz Nankinga, potpisan pod prisilom 1842. godine na britanskom ratnom brodu usidrenom u rijeci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hongkonga britanskim kolonizatorima, plate im od\u0161tetu i pristanu na \u201epo\u0161tene i razumno niske carine\u201c. Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet ugovornih luka s kim god \u017eele.<\/p>

Kako su Kinezi zavr\u0161ili u podre\u0111enom polo\u017eaju?<\/h2>

Opijumski rat ozna\u010dio je po\u010detak onoga \u0161to je Kina kasnije oplakivala kao svoje \u201evjekovno poni\u017eenje\u201c. Britanci su prisilili Kineze da otvore svoju zemlju razornoj trgovini opijumom kako bi London mogao da smanji trgovinski deficit s Kinom. To je razdoblje koje Kinu i danas proganja i sna\u017eno uti\u010de na njeno strate\u0161ko dono\u0161enje odluka, kako na unutra\u0161njem tako i na me\u0111unarodnom planu.<\/p>

Klju\u010dni faktor koji je doveo dinastiju \u0106ing u polo\u017eaj pokornosti bio je njen neuspjeh da ula\u017ee u vojni i tehnolo\u0161ki napredak. Poznato je da je kineski car \u0106ijanlung 1793. godine rekao Britancima da Kini nisu potrebni \u201evarvarski proizvodi\u201c drugih nacija.<\/p>

Iako su barut i vatreno oru\u017eje kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je kineski razvoj. Zbog toga je oru\u017eje dinastije \u0106ing zaostajalo za britanskim otprilike 200 godina u pogledu dizajna, proizvodnje i tehnologije.<\/p>

Sli\u010dno tome, EU je danas ka\u017enjena zbog decenija zaostajanja za SAD-om. Smanjenje izdvajanja za odbranu nakon Hladnog rata u\u010dinilo je evropske zemlje zavisnim od ameri\u010dke vojske za sopstvenu bezbjednost. Dodatno, samozadovoljstvo u vezi sa tehnolo\u0161kim razvojem zna\u010di da EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u gotovo svim klju\u010dnim tehnologijama.<\/p>

Ameri\u010dki trgovinski predstavnik D\u017eejmison Grir proglasio je po\u010detak novog svjetskog poretka. Uporedio je trgovinski sporazum izme\u0111u SAD-a i EU sa poslijeratnim finansijskim sistemom osmi\u0161ljenim 1944. godine u engleskom ljetovali\u0161tu Breton Vuds.<\/p>

Nejasno\u0107e u tekstu sporazuma<\/h2>

Nejasno\u0107e u \u010detvorostrani\u010dnom tekstu sporazuma ostavljaju Trampu prostor da postavi nove zahtjeve ili prijeti odmazdom ako procijeni da EU ne ispunjava svoj dio dogovora. Mogla bi uslijediti nova poni\u017eenja dok obe strane poku\u0161avaju da se dogovore o raznim detaljima \u2013 od sistema carinskih kvota za \u010delik i aluminijum do izuzetaka za odre\u0111ene sektore.<\/p>

\u201eOvaj sporazum je toliko nejasan da postoji mnogo ta\u010daka na kojima bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se iskoriste kao opravdanje za\u0161to se druge stvari ne\u0107e desiti\u201c, napomenuo je Niklas Poatje, istra\u017eiva\u010dki saradnik u tink-tenku Bruegel.<\/p>

Na pitanje \u0161ta bi se desilo ako EU ne ulo\u017ei obe\u0107anih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog mjeseca odgovorio: \u201ePa, onda pla\u0107aju carine od 35 odsto.\u201c Prihvatanjem sporazuma, koji izvr\u0161na vlast EU predstavlja kao \u201emanje lo\u0161u\u201c opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je tako\u0111e pokazao da ucjena funkcioni\u0161e.<\/p>

U pripremi za sporazum, fon der Lajen je vi\u0161e puta naglasila da bi strategija EU u odnosima sa SAD-om trebalo da se zasniva na tri stuba: pripremi mjera odmazde, diverzifikaciji trgovinskih partnera i ja\u010danju jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta Unije.<\/p>

Za neke, EU bi trebalo da posmatra ovaj sporazum kao poziv za bu\u0111enje, kako bi sprovela duboke promjene i podstakla konkurentnost bloka kroz institucionalne reforme.<\/p>

\u00a0<\/p>

Izvor: Dans.rs<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Godinama ignorisala znake upozorenja: Evropi prijeti \u201evijek poni\u017eenja\u201c<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon poraza od Britanaca u Prvom opijumskom ratu, dinastija \u0106ing je 1842. godine potpisala ugovor kojim je Kina osu\u0111ena na vi\u0161e od 100 godina stranog ugnjetavanja i kolonijalne kontrole trgovinske politike. To je bio prvi u nizu takozvanih \u201eneravnopravnih ugovora\u201c koje su tada\u0161nje vojne i tehnolo\u0161ke sile nametale kako bi poku\u0161ale da smanje svoj ogroman trgovinski deficit. Gotovo dva vijeka kasnije, EU tek po\u010dinje da razumije kako to izgleda, pi\u0161e Politico, prenosi Index.hr. Tramp prijeti novim carinama zbog digitalnih propisa Pro\u0161log mjeseca, dolazak predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Trampov golf rizort u \u0160kotskoj, kako bi zaklju\u010dila veoma neuravnote\u017een trgovinski sporazum, izazvao je strahovanja me\u0111u politi\u010darima i analiti\u010darima da je Evropa izgubila uticaj za koji je nekada vjerovala da ga ima. Kriti\u010dari su brzo zaklju\u010dili da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na ve\u0107inu evropske robe predstavlja \u010din \u201epot\u010dinjavanja\u201c, \u201ejasan politi\u010dki poraz za EU\u201c i \u201eideolo\u0161ku i moralnu kapitulaciju\u201c. Ako se fon der Lajen nadala da \u0107e ovim sporazumom obuzdati ameri\u010dkog predsjednika, do\u010dekalo ju je grubo otre\u017enjenje. Dok se mastilo na trgovinskom sporazumu jo\u0161 nije osu\u0161ilo, Tramp je u ponedjeljak udvostru\u010dio pritisak, zaprijetiv\u0161i EU novim carinama zbog digitalnih propisa koji bi pogodili ameri\u010dke tehnolo\u0161ke gigante. \u201eAko se EU ne uskladi, SAD \u0107e prestati da izvoze vitalne tehnologije mikro\u010dipova\u201c, upozorio je. Evropljani zna\u010dajno zaostaju u vojnom i tehnolo\u0161kom sektoru Njegov istup dogodio se manje od nedjelju dana nakon \u0161to je Brisel povjerovao da ima pismenu garanciju Va\u0161ingtona da su njegovi digitalni propisi i suverenitet sigurni. Tramp mo\u017ee da koristi pritisak zato \u0161to, ba\u0161 kao i britanski imperijalisti iz 19. vijeka, dr\u017ei vojne i tehnolo\u0161ke karte u rukama. Svestan je da Evropljani zna\u010dajno zaostaju u oba sektora. Zna da Evropa ne mo\u017ee bez ameri\u010dke tehnologije \u010dipova i da ne \u017eeli da se suo\u010di sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez ameri\u010dke vojne podr\u0161ke, pa smatra da mo\u017ee da diktira trgovinsku agendu. Evropski komesar za trgovinu Maro\u0161 \u0160ef\u010dovi\u010d pro\u0161log mjeseca je sna\u017eno nagovijestio da je sporazum sa SAD odraz strate\u0161ke slabosti Evrope i njene potrebe za ameri\u010dkom podr\u0161kom. \u201eNe radi se samo o trgovini \u2013 radi se o bezbjednosti, o Ukrajini, o trenutnoj geopoliti\u010dkoj nestabilnosti\u201c, naveo je. \u201eTrgovinski sporazum je direktna posljedica bezbjednosne slabosti Evrope, koja ne mo\u017ee da obezbijedi sopstvenu vojnu sigurnost i koja 20 godina nije ulagale u svoju odbranu\u201c, tvrdi Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu. Ignorisanje znakova upozorenja Ba\u0161 kao i dinastija \u0106ing, Evropa je godinama ignorisala znake upozorenja, navodi Politico. \u201ePla\u0107amo cijenu \u010dinjenice da smo ignorisali poziv za bu\u0111enje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije \u2013 i vratili se nazad u san. Nadam se da to nije ono \u0161to sada radimo\u201c, rekla je Sabine Vajand, glavna direktorka za trgovinu pri Evropskoj komisiji. Jasno je da Trampova nestabilna carinska igra nije ni blizu kraja i da \u0107e blok od 27 zemalja ove jeseni biti suo\u010den sa dodatnim politi\u010dkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora. Kako bi sprije\u010dila da se poni\u017eenje u\u010dvrsti, EU se suo\u010dava s ogromnim zadatkom smanjenja svoje zavisnosti od SAD \u2013 u pogledu odbrane, tehnologije i finansija. Ugovor iz Nankinga, potpisan pod prisilom 1842. godine na britanskom ratnom brodu usidrenom u rijeci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hongkonga britanskim kolonizatorima, plate im od\u0161tetu i pristanu na \u201epo\u0161tene i razumno niske carine\u201c. Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet ugovornih luka s kim god \u017eele. Kako su Kinezi zavr\u0161ili u podre\u0111enom polo\u017eaju? Opijumski rat ozna\u010dio je po\u010detak onoga \u0161to je Kina kasnije oplakivala kao svoje \u201evjekovno poni\u017eenje\u201c. Britanci su prisilili Kineze da otvore svoju zemlju razornoj trgovini opijumom kako bi London mogao da smanji trgovinski deficit s Kinom. To je razdoblje koje Kinu i danas proganja i sna\u017eno uti\u010de na njeno strate\u0161ko dono\u0161enje odluka, kako na unutra\u0161njem tako i na me\u0111unarodnom planu. Klju\u010dni faktor koji je doveo dinastiju \u0106ing u polo\u017eaj pokornosti bio je njen neuspjeh da ula\u017ee u vojni i tehnolo\u0161ki napredak. Poznato je da je kineski car \u0106ijanlung 1793. godine rekao Britancima da Kini nisu potrebni \u201evarvarski proizvodi\u201c drugih nacija. Iako su barut i vatreno oru\u017eje kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je kineski razvoj. Zbog toga je oru\u017eje dinastije \u0106ing zaostajalo za britanskim otprilike 200 godina u pogledu dizajna, proizvodnje i tehnologije. Sli\u010dno tome, EU je danas ka\u017enjena zbog decenija zaostajanja za SAD-om. Smanjenje izdvajanja za odbranu nakon Hladnog rata u\u010dinilo je evropske zemlje zavisnim od ameri\u010dke vojske za sopstvenu bezbjednost. Dodatno, samozadovoljstvo u vezi sa tehnolo\u0161kim razvojem zna\u010di da EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u gotovo svim klju\u010dnim tehnologijama. Ameri\u010dki trgovinski predstavnik D\u017eejmison Grir proglasio je po\u010detak novog svjetskog poretka. Uporedio je trgovinski sporazum izme\u0111u SAD-a i EU sa poslijeratnim finansijskim sistemom osmi\u0161ljenim 1944. godine u engleskom ljetovali\u0161tu Breton Vuds. Nejasno\u0107e u tekstu sporazuma Nejasno\u0107e u \u010detvorostrani\u010dnom tekstu sporazuma ostavljaju Trampu prostor da postavi nove zahtjeve ili prijeti odmazdom ako procijeni da EU ne ispunjava svoj dio dogovora. Mogla bi uslijediti nova poni\u017eenja dok obe strane poku\u0161avaju da se dogovore o raznim detaljima \u2013 od sistema carinskih kvota za \u010delik i aluminijum do izuzetaka za odre\u0111ene sektore. \u201eOvaj sporazum je toliko nejasan da postoji mnogo ta\u010daka na kojima bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se iskoriste kao opravdanje za\u0161to se druge stvari ne\u0107e desiti\u201c, napomenuo je Niklas Poatje, istra\u017eiva\u010dki saradnik u tink-tenku Bruegel. Na pitanje \u0161ta bi se desilo ako EU ne ulo\u017ei obe\u0107anih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog mjeseca odgovorio: \u201ePa, onda pla\u0107aju carine od 35 odsto.\u201c Prihvatanjem sporazuma, koji izvr\u0161na vlast EU predstavlja kao \u201emanje lo\u0161u\u201c opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je tako\u0111e pokazao da ucjena funkcioni\u0161e. U pripremi za sporazum, fon der Lajen je vi\u0161e puta naglasila da bi strategija EU u odnosima sa SAD-om trebalo da se zasniva na tri stuba: pripremi mjera odmazde, diverzifikaciji trgovinskih partnera i ja\u010danju jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta Unije. Za neke, EU bi trebalo da posmatra ovaj sporazum kao poziv za bu\u0111enje, kako bi sprovela duboke promjene i podstakla konkurentnost bloka kroz institucionalne reforme. \u00a0 Izvor: Dans.rs Godinama ignorisala znake upozorenja: Evropi prijeti \u201evijek poni\u017eenja\u201c Home<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4520,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-4519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4519"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4519\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4525,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4519\/revisions\/4525"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4520"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}