{"id":4478,"date":"2025-08-25T11:32:02","date_gmt":"2025-08-25T11:32:02","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=4478"},"modified":"2025-09-12T21:55:55","modified_gmt":"2025-09-12T21:55:55","slug":"evropski-odbrambeni-zaokret","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/08\/25\/evropski-odbrambeni-zaokret\/","title":{"rendered":"Evropski odbrambeni zaokret"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

EU planira da do 2030. godine ima vojni bud\u017eet u iznosu od preko 800 milijardi eura i to vezano samo za sektor odbrambene industrije, prenose evropski mediji izjave zvani\u010dnika iz Brisela.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kreatori bezbjednosne politike EU smatraju da se rat na istoku kontinenta, koji bukti ve\u0107 tri i po godine, odu\u017eio i da ima multiplikovane efekte na sve sfere \u017eivota evropskih gra\u0111ana. Osim toga, dolaskom Donalda Trampa po drugi put na \u010delo SAD u januaru ove godine udaljio je atlantske partnere pa se zvani\u010dnom Briselu sve vi\u0161e name\u0107e zadatak da razmisli o vlastitoj odbrani.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160to se ekonomskih efekata na samu EU ti\u010de, mnogi smatraju da ve\u0107a ulaganja u vojnu industriju mogu da imaju povoljne efekte odnosno da pove\u0107aju rast BDP-a, uve\u0107aju izvoz prodajom oru\u017eja i municije u svijetu kao i da obezbjede nova radna mjesta u tom sektoru. Za druga dva fenomena ne bi trebalo da postoje problemi s obzirom da je namjenska industrija bila stavljena u drugi plan i svaki rast bi se osjetio.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Postoje i problemi po\u0161to su Evropljani decenijama unazad svoju odbranu povjerili NATO-u u kome je glavnu rije\u010d vodio zvani\u010dni Va\u0161ington, a Amerikanci su pritom podnosili i najve\u0107i dio materijalnog tereta. I prije Trampa sa druge strane Atlantskog okeana stizale su u Brisel opomene da Evropa lijepo \u017eivi zato \u0161to novac namijenjen odbrani prebacuje u druge svrhe koje se osje\u0107aju u vi\u0161em \u017eivotnom standardu njenih gra\u0111ana.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010clanice EU nemaju standardizovanu proizvodnju u namjenskoj industriji pa \u0107e homogenizacija tog sektora biti jedan od velikih problema na po\u010detku novog zaokreta u odbrambenoj industriji. Tako\u0111e, treba navesti da Evropa nema jedinstvenu armiju, a ni iste motive da se prione na ovaj posao. Me\u0111u najve\u0107e zagovornike ja\u010danja evropske odbrane nalaze se Poljska i balti\u010dke dr\u017eave. Igrom slu\u010daja, i u EK i u parlamentu u Strazburu trenutno se u resoru odbrane nalaze kadrovi iz ovih zemalja i oni \u201eguraju\u201c pri\u010du o vojnom ja\u010danju unije i njenih \u010dlanica pojedina\u010dno.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U najnovijim planovima, koji tek treba da se usvoje od strane nadle\u017enih tijela, planira se da se svih 27 \u010dlanica EU zbirno zadu\u017ee za 150 do 200 milijardi eura. Teret otplate srazmjerno bi pao najvi\u0161e na najve\u0107e i najbogatije \u010dlanice. Predvi\u0111a se, isto tako, da bogatiji potpomognu siroma\u0161nima da i njihove male armije oja\u010daju, ali putem povoljnih kredita. Ovom posljednjom mjerom poku\u0161ava se reagovati na nepovoljna reagovanja upravo iz malih zemalja u\u010dlanjenih u EU. Na primjer, u Sloveniji je najavljen referendum o izlasku iz NATO-a nakon \u0161to je dr\u017eavni parlament u Ljubljani odbio prijedlog Vlade da se pove\u0107aju vojni izdaci. Prema posljednjim zvani\u010dnim istra\u017eivanjima, ve\u0107ina slovena\u010dkih gra\u0111ana i dalje je za \u010dlanstvo u sjevernoatlantskom savezu, ali broj pristalica konstantno opada i sada ih je minimalno vi\u0161e od protivnika.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Velika pote\u0161ko\u0107a u kreiranju nove odbrambene politike je nepostojanje konkretnih institucija na vrhu. Vojska je, po prirodi, jedna subordinalna institucija pa je postojanje jednog vrhovnog komandnog tijela logi\u010dna i neizostavna potreba. U vrijeme \u201ehladnog rata\u201c popularna je bila duhovita izjava nekada\u0161njeg savjetnika za nacionalnu bezbjednost predsjednika SAD D\u017eimija Kartera, ina\u010de ro\u0111enog Evropljanina Zbignjeva B\u017ee\u017einskog, koji je upitao \u201ekoji broj telefona treba da okrenem da bih dobio evropskog ministra odbrane\u201c?<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ve\u0107 sada je izvjesno da \u0107e Evropljani i u sektoru svoje vojne odbrane funkcionisati po principu dogovora, a znamo na osnovu nekoliko prijethodnih primjera kako je to bilo u praksi. Sjetimo se samo 2005. godine, kada su gra\u0111ani Francuske i Holandije na referendumima odbili prijedlog zajedni\u010dkog Ustava EU. Referendum je demokratsko pravo. Ali, dovoljno je bilo da gra\u0111ani samo dvije \u010dlanice evropske zajednice odbace prijedlog oko koga su se mjesecima prije toga mu\u010dno usagla\u0161avali politi\u010dari i pravnici pa da kompletna ideja o najvi\u0161em pravnom i politi\u010dkom aktu propadne. Umjesto toga, napravljen je neki Lisabonski akt, kao kompromisno rije\u0161enje u vidu sanacije \u0161tete. Taj akt daleko je od ustavnog dokumenta i oko te ocjene \u0107e se slo\u017eiti svi pravnici koji su ga \u010ditali.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Situacija se u me\u0111uvremenu promjenila. Institucije EU su u krizi. Gra\u0111ani su izlo\u017eeni brojnim krizama koje su se jedna za drugom re\u0111ale. Veliku ekonomsku krizu iz 2008. godine nadomjestila je kriza javnog duga, koja je posebno pogodila jug \u201estarog kontinenta\u201c. Odmah iza toga do\u0161la je migrantska kriza 2015. godine. Ni naredna ljeta nisu bila povoljna po gra\u0111ane Evrope. Nastupila je pandemija korone, a odmah nakon nje agresija Rusije na Ukrajinu. U me\u0111uvremenu, desilo se istupanje Velike Britanije iz EU, \u0161to je bio presedan u dosada\u0161njoj istoriji evropskih integracija, dugoj preko sedam decenija.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Evropa je sve manje faktor u rje\u0161avanju ukrajinske krize iako je od samog po\u010detka ruske agresije kroz programe vojne i ekonomske pomo\u0107i, pa i zbrinjavanje izbjeglica maksimalno involvirana u nju. Sve je vi\u0161e zastupnika mi\u0161ljenja da \u0107e se sukob u Ukrajini rije\u0161iti direktnom bilateralnom pogodbom izme\u0111u Trampa i predsjednika Rusije Vladimira Putina. Ukrajina i EU su tu samo da \u201eaminuju\u201c ono \u0161to se dva \u0107udljiva lidera dogovore. I zaista, evropska diplomatija u posljednje vrijeme sve svoje aktivnosti svodi na slanje apela, prije svega, Trampu da vodi ra\u010duna o teritorijalnom integritetu Ukrajine i da \u010duva interese zvani\u010dnog Kijeva.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U samoj EU ne postoji dogovor kako reagovati \u010dak i na one konflikte koje se odvijaju na njenim granicama, prakti\u010dno u \u201eevropskom dvori\u0161tu\u201c. Osim toga, Ukrajina i Gruzija, u kojoj ve\u0107 deset mjeseci nesmanjenom \u017eestinom traju protesti, i zvani\u010dno su kandidati za ulazak u EU pa interesovanje iz Brisela za te probleme ne smije biti malo. Pa, ipak, postoje, reklo bi se, najmanje tri grupe dr\u017eava koje reaguju na razli\u010dite na\u010dine. Prvu \u010dine Poljska i balti\u010dke dr\u017eave uz, ponekad, \u010ce\u0161ku. Te dr\u017eave osje\u0107aju prijetnju koja sti\u017ee iz Moskve i zato su hipersenzualne na nju. U drugu grupu spadaju Ma\u0111arska, Slova\u010dka i, sve vi\u0161e Bugarska. U nekoj kombinaciju ovdje bismo mogli da svrstamo Italiju pa i Austriju. Za njih je evropsko \u201ejogunjenje\u201c sve vi\u0161e kontraproduktivno odnosno \u0161teti Evropljanima, a Rusi ne pate previ\u0161e od njega. Najzad, najbrojnija je ona grupa u koju spadaju najmo\u0107nije, a i najbogatije \u010dlanice. Ova je grupa, kako vrijeme odmi\u010de, zaokupljena svojim brigama, a pozornost na zbivanja u Ukrajini je poslovi\u010dno manja iz mjeseca u mjesec. U vijestima na zapadu Evrope Ukrajina je sasvim potisnuta.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160to se trenutnog stanja ti\u010de, vrijedi napomenuti da je Poljska od tog kobnog 24. februara 2022. godine, kada je napadnuta Ukrajina, svoj vojni bud\u017eet pove\u0107ala na 4,70% BDP-a. Njema\u010dka je odmah vojnom sektoru servisirala oko 100 milijardi eura. Biv\u0161u Vladu Olafa \u0160olca, \u010diju su spoljnu politiku diktirali Zeleni javnost je kritikovala da je zemlju vratila u vrijeme \u201ehladnoratovskih fobija\u201c kada je SR Njema\u010dka geopoliti\u010dki bila prva na udaru Istoka, a narod se pla\u0161io da ne postane prva \u017ertva komunisti\u010dke invazije.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Francuska je upala u bud\u017eetski deficit, koji je prevazi\u0161ao 6%, a ogroman dio tih sredstava iznad planirano potro\u0161en je na vojne izdatke. Javni dug francuske dr\u017eave na dana\u0161nji dan prebacio je 130% BDP-a. Istovremeno, predsjednik Francuske Emanuel Makron sa puno elana daje izjave o tome kako treba braniti teritorijalni integritet Ukrajine, kako \u0107e zvani\u010dni Pariz od septembra priznati nezavisnost Palestine i kako \u0107e se glas dr\u017eave na \u010dijem je \u010delu \u010duti i po pitanju mnogih drugih svjetskih konflikata. Prostim rje\u010dnikom re\u010deno: svaka od tih izjava ima\u0107e materijalne konsekvence odnosno ve\u0107a izdvajanja Francuske za vojsku.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 List \u201eForbs\u201c podsje\u0107a na potrebe svakodnevnog \u017eivota stanovno\u0161tva u EU pa su tako na meti autoriteti u Njema\u010dkoj, \u0160paniji, Francuskoj, Gr\u010dkoj i jo\u0161 nekim zemljama zato \u0161to je kod njih veoma lo\u0161e stanje putne infrastrukture. Ve\u0107inu gra\u0111ana tih zemalja mnogo vi\u0161e zanima kako \u0107e bezbjedno i ugodno da putuju nego da im uzmu jo\u0161 vi\u0161e od dohotka na naoru\u017eavanje Evrope. Privreda EU iz kvartala u kvartal usporava pa nema novca ni za odr\u017eavanje teku\u0107ih potreba.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tu dolazimo mo\u017eda i do klju\u010dnog pitanja: kako nabaviti novac? Pritom se misli i na novac za naoru\u017eavanje, i na novac za francuske ili \u0161panske puteve. Logi\u010dno je da se ide na zadu\u017eivanje. Ali, onda se sjetimo kriterijuma iz Mastrihta prema kojima je maksimalni dozvoljeni iznos zadu\u017eenja za sve \u010dlanice EU 60% BDP-a.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Istorijski kontekst i ovdje je veoma bitan. U Osnovnom aktu Njema\u010dke (pandan Ustava) stoji \u010dak i odrednica o najve\u0107em mogu\u0107em zadu\u017eivanju dr\u017eave. Nijemci su u samo jednoj generaciji do\u017eivjeli dva te\u0161ka ekonomska sloma \u2013 veliku depresiju 1929. godine i gubitak Drugog svjetskog rata 1945, \u0161to je itekako imalo i pogubne posljedice po \u017eivotni standard ljudi. Zato se ova odrednica posljedica tih trauma.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ne treba se vra\u0107ati toliko u pro\u0161lost. Mo\u017eemo se samo sjetiti ogromnih problema Gr\u010dke sa akumuliranim enormnim javnim dugom. \u201eTrojka kreditora\u201c \u2013 kako su zajedni\u010dkim nazivom zvali MMF, EU i Evropsku centralnu banku (ECB) \u2013 nemilice strogo je tada kontrolisala gr\u010dke finansije. Tada\u0161njem premijeru u Atini Aleksisu Ciprasu je poru\u010divano da se ne \u0161ali i da sprovodi strogi program \u0161tednje, bez ikakvih \u201eluftova\u201c. Prije\u0107eno je da \u0107e Gr\u010dka, ukoliko produbi svoj bud\u017eetski deficit i ako \u201eprobije dno\u201c, morati da bude izba\u010dena iz evropske zajednice.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Danas se iz evropskih glavnih gradova \u010duju druge pri\u010de. Da bi pospje\u0161ila javnu potro\u0161nju i pokrenula novi investicioni ciklus, Vlada Njema\u010dke do\u0161la je nekako do dogovora izme\u0111u neslo\u017enih demohri\u0161\u0107ana i socijaldemokrata da se izmjeni odredba o ograni\u010davanju zadu\u017eivanja. Do tog dogovora je do\u0161lo tako \u0161to je svaki partner u kabinetu kancelara Fridriha Merca pri\u010dao svoju pri\u010du. Demohri\u0161\u0107ani su govorili o potrebama zajedni\u010dke odbrane Evrope, a socijaldemokrate o borbi za ve\u0107a socijalna prava i dostojniji \u017eivot gra\u0111ana Njema\u010dke.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Novac je potreban svima i svi bi danas da ga tro\u0161e. Potreban je i za infrastrukturu, za tehnolo\u0161ke inovacije, i za razvoj vje\u0161ta\u010dke inteligencije, najzad, i za zelenu tranziciju koja je jo\u0161 jedna od ta\u010daka razdora unutar EU, ali i i na politi\u010dkom spektru pojedinih njenih \u010dlanica. Oni koji bi da novac tro\u0161e na vojsku vele da je to dobar potez po\u0161to \u0107e se razviti nove tehnologije, proizvodi\u0107e se novi avioni, tenkovi i brodovi. Otvori\u0107e se nova radna mjesta u povezanim granama privrede.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ali, postoji jedno pitanje na koje \u0107e evropski lideri i kreatori ovog velikog odbrambenog zaokreta morati da daju odgovor, najprije, gra\u0111anima. Onima koji su ih birali i na nacionalnom nivou i za institucije EU. To pitanje glasi: da li je EU i dalje mirovni projekat odnosno da li je i danas ostala vjerna svojim korijenima?<\/p>

Ivan Ivanovi\u0107<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Evropski odbrambeni zaokret<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EU planira da do 2030. godine ima vojni bud\u017eet u iznosu od preko 800 milijardi eura i to vezano samo za sektor odbrambene industrije, prenose evropski mediji izjave zvani\u010dnika iz Brisela. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kreatori bezbjednosne politike EU smatraju da se rat na istoku kontinenta, koji bukti ve\u0107 tri i po godine, odu\u017eio i da ima multiplikovane efekte na sve sfere \u017eivota evropskih gra\u0111ana. Osim toga, dolaskom Donalda Trampa po drugi put na \u010delo SAD u januaru ove godine udaljio je atlantske partnere pa se zvani\u010dnom Briselu sve vi\u0161e name\u0107e zadatak da razmisli o vlastitoj odbrani. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160to se ekonomskih efekata na samu EU ti\u010de, mnogi smatraju da ve\u0107a ulaganja u vojnu industriju mogu da imaju povoljne efekte odnosno da pove\u0107aju rast BDP-a, uve\u0107aju izvoz prodajom oru\u017eja i municije u svijetu kao i da obezbjede nova radna mjesta u tom sektoru. Za druga dva fenomena ne bi trebalo da postoje problemi s obzirom da je namjenska industrija bila stavljena u drugi plan i svaki rast bi se osjetio. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Postoje i problemi po\u0161to su Evropljani decenijama unazad svoju odbranu povjerili NATO-u u kome je glavnu rije\u010d vodio zvani\u010dni Va\u0161ington, a Amerikanci su pritom podnosili i najve\u0107i dio materijalnog tereta. I prije Trampa sa druge strane Atlantskog okeana stizale su u Brisel opomene da Evropa lijepo \u017eivi zato \u0161to novac namijenjen odbrani prebacuje u druge svrhe koje se osje\u0107aju u vi\u0161em \u017eivotnom standardu njenih gra\u0111ana. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u010clanice EU nemaju standardizovanu proizvodnju u namjenskoj industriji pa \u0107e homogenizacija tog sektora biti jedan od velikih problema na po\u010detku novog zaokreta u odbrambenoj industriji. Tako\u0111e, treba navesti da Evropa nema jedinstvenu armiju, a ni iste motive da se prione na ovaj posao. Me\u0111u najve\u0107e zagovornike ja\u010danja evropske odbrane nalaze se Poljska i balti\u010dke dr\u017eave. Igrom slu\u010daja, i u EK i u parlamentu u Strazburu trenutno se u resoru odbrane nalaze kadrovi iz ovih zemalja i oni \u201eguraju\u201c pri\u010du o vojnom ja\u010danju unije i njenih \u010dlanica pojedina\u010dno. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U najnovijim planovima, koji tek treba da se usvoje od strane nadle\u017enih tijela, planira se da se svih 27 \u010dlanica EU zbirno zadu\u017ee za 150 do 200 milijardi eura. Teret otplate srazmjerno bi pao najvi\u0161e na najve\u0107e i najbogatije \u010dlanice. Predvi\u0111a se, isto tako, da bogatiji potpomognu siroma\u0161nima da i njihove male armije oja\u010daju, ali putem povoljnih kredita. Ovom posljednjom mjerom poku\u0161ava se reagovati na nepovoljna reagovanja upravo iz malih zemalja u\u010dlanjenih u EU. Na primjer, u Sloveniji je najavljen referendum o izlasku iz NATO-a nakon \u0161to je dr\u017eavni parlament u Ljubljani odbio prijedlog Vlade da se pove\u0107aju vojni izdaci. Prema posljednjim zvani\u010dnim istra\u017eivanjima, ve\u0107ina slovena\u010dkih gra\u0111ana i dalje je za \u010dlanstvo u sjevernoatlantskom savezu, ali broj pristalica konstantno opada i sada ih je minimalno vi\u0161e od protivnika. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Velika pote\u0161ko\u0107a u kreiranju nove odbrambene politike je nepostojanje konkretnih institucija na vrhu. Vojska je, po prirodi, jedna subordinalna institucija pa je postojanje jednog vrhovnog komandnog tijela logi\u010dna i neizostavna potreba. U vrijeme \u201ehladnog rata\u201c popularna je bila duhovita izjava nekada\u0161njeg savjetnika za nacionalnu bezbjednost predsjednika SAD D\u017eimija Kartera, ina\u010de ro\u0111enog Evropljanina Zbignjeva B\u017ee\u017einskog, koji je upitao \u201ekoji broj telefona treba da okrenem da bih dobio evropskog ministra odbrane\u201c? \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ve\u0107 sada je izvjesno da \u0107e Evropljani i u sektoru svoje vojne odbrane funkcionisati po principu dogovora, a znamo na osnovu nekoliko prijethodnih primjera kako je to bilo u praksi. Sjetimo se samo 2005. godine, kada su gra\u0111ani Francuske i Holandije na referendumima odbili prijedlog zajedni\u010dkog Ustava EU. Referendum je demokratsko pravo. Ali, dovoljno je bilo da gra\u0111ani samo dvije \u010dlanice evropske zajednice odbace prijedlog oko koga su se mjesecima prije toga mu\u010dno usagla\u0161avali politi\u010dari i pravnici pa da kompletna ideja o najvi\u0161em pravnom i politi\u010dkom aktu propadne. Umjesto toga, napravljen je neki Lisabonski akt, kao kompromisno rije\u0161enje u vidu sanacije \u0161tete. Taj akt daleko je od ustavnog dokumenta i oko te ocjene \u0107e se slo\u017eiti svi pravnici koji su ga \u010ditali. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Situacija se u me\u0111uvremenu promjenila. Institucije EU su u krizi. Gra\u0111ani su izlo\u017eeni brojnim krizama koje su se jedna za drugom re\u0111ale. Veliku ekonomsku krizu iz 2008. godine nadomjestila je kriza javnog duga, koja je posebno pogodila jug \u201estarog kontinenta\u201c. Odmah iza toga do\u0161la je migrantska kriza 2015. godine. Ni naredna ljeta nisu bila povoljna po gra\u0111ane Evrope. Nastupila je pandemija korone, a odmah nakon nje agresija Rusije na Ukrajinu. U me\u0111uvremenu, desilo se istupanje Velike Britanije iz EU, \u0161to je bio presedan u dosada\u0161njoj istoriji evropskih integracija, dugoj preko sedam decenija. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Evropa je sve manje faktor u rje\u0161avanju ukrajinske krize iako je od samog po\u010detka ruske agresije kroz programe vojne i ekonomske pomo\u0107i, pa i zbrinjavanje izbjeglica maksimalno involvirana u nju. Sve je vi\u0161e zastupnika mi\u0161ljenja da \u0107e se sukob u Ukrajini rije\u0161iti direktnom bilateralnom pogodbom izme\u0111u Trampa i predsjednika Rusije Vladimira Putina. Ukrajina i EU su tu samo da \u201eaminuju\u201c ono \u0161to se dva \u0107udljiva lidera dogovore. I zaista, evropska diplomatija u posljednje vrijeme sve svoje aktivnosti svodi na slanje apela, prije svega, Trampu da vodi ra\u010duna o teritorijalnom integritetu Ukrajine i da \u010duva interese zvani\u010dnog Kijeva. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U samoj EU ne postoji dogovor kako reagovati \u010dak i na one konflikte koje se odvijaju na njenim granicama, prakti\u010dno u \u201eevropskom dvori\u0161tu\u201c. Osim toga, Ukrajina i Gruzija, u kojoj ve\u0107 deset mjeseci nesmanjenom \u017eestinom traju protesti, i zvani\u010dno su kandidati za ulazak u EU pa interesovanje iz Brisela za te probleme ne smije biti malo. Pa, ipak, postoje, reklo bi se, najmanje tri grupe dr\u017eava koje reaguju na razli\u010dite na\u010dine. Prvu \u010dine Poljska i balti\u010dke dr\u017eave uz, ponekad, \u010ce\u0161ku. Te dr\u017eave osje\u0107aju prijetnju koja sti\u017ee iz Moskve i zato su hipersenzualne na nju. U drugu grupu spadaju Ma\u0111arska, Slova\u010dka i, sve vi\u0161e Bugarska. U nekoj kombinaciju ovdje bismo mogli da svrstamo Italiju pa i Austriju. Za njih je evropsko \u201ejogunjenje\u201c sve vi\u0161e kontraproduktivno odnosno \u0161teti Evropljanima, a Rusi ne pate previ\u0161e od njega. Najzad, najbrojnija je ona grupa u koju spadaju najmo\u0107nije, a i najbogatije \u010dlanice. Ova je grupa, kako vrijeme odmi\u010de, zaokupljena svojim brigama, a pozornost na zbivanja u Ukrajini je poslovi\u010dno manja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4066,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-4478","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4478","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4478"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4478\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4534,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4478\/revisions\/4534"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4066"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4478"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4478"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4478"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}