{"id":4272,"date":"2025-08-11T10:01:44","date_gmt":"2025-08-11T10:01:44","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=4272"},"modified":"2025-08-11T10:03:45","modified_gmt":"2025-08-11T10:03:45","slug":"radnici-prve-petoljetke-u-bijelom-polju-i-dalje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/08\/11\/radnici-prve-petoljetke-u-bijelom-polju-i-dalje\/","title":{"rendered":"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Radnici \u201ePrve petoljetke\u201c u Bijelom Polju i dalje \u010dekaju na isplatu zaostalih zarada"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Radnici preduze\u0107a \u201ePrva petoljetka\u201c iz Bijelog Polja, koje je jo\u0161 2006. godine oti\u0161lo u ste\u010daj i dalje \u010dekaju na neispla\u0107eni dio zarada koji im po zakonu pripada.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nekada\u0161nji sindikalni lideri u ovom vojnom pogonu na sjeveru Crne Gore Vanja Obradovi\u0107 i Bojan Krgovi\u0107 podsjetili su da je nad tom fabrikom pokrenut ste\u010dajni postupak, a Krgovi\u0107 je dodao da je to \u201eprvo vojno preduze\u0107e sa koje je radilo i koje je moglo da radi, a dr\u017eava je rije\u0161ila da ga ugasi\u201c.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U trenutku kada je bjelopoljska \u201ePrva petoljetka\u201c do\u0161la do faze da se nad njom sprovodi ste\u010dajni postupak, na listi zaposlenih bilo je oko 300 radnika, a prema evidencije nekada\u0161njih sindikalista jedan dio njih je u me\u0111uvremenu preminuo. Danas primanja po slovu zakona tra\u017ei 191 radnik.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nova Vlada Crne Gore obe\u0107ala je skoro rje\u0161avanje ovog problema, a na sastanku sa ministarkom rada i socijalnog staranja Naidom Ni\u0161i\u0107, osim radnika, bila je i poslanica Pokreta Evropa sad iz Bijelog Polja Jelenka Andri\u0107. \u201eTada nam je obe\u0107ano skoro rje\u0161avanje problema u na\u0161u korist, ali od toga nije bilo ni\u0161ta\u201c, naveo je Obradovi\u0107, uz dodatak da su ti razgovori obavljeni jo\u0161 u oktobru prijethodne godine.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za potrebe namirenja biv\u0161ih radnika dr\u017eava je prodala vojni kompleks u Cerovu, ali od tako dobijenog novca mogu\u0107e je bilo regulisati samo 70% obaveza. Preostala je suma od 133.000 evra i ta suma jo\u0161 nije na\u0161la poziciju u dr\u017eavnom bud\u017eetu. \u201eDr\u017eava mora da nas isplati zbog toga \u0161to je u momentu pokretanja ste\u010dajnog postupka ona bila vlasnik 80% imovine fabrike\u201c, poru\u010dio je Krgovi\u0107.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prema Krgovi\u0107evim rije\u010dima, \u201efabrika je ve\u0107 2007. godine prodata investitoru Ladimiru Brolihu i to po cijeni koja je vi\u0161estruko manja u odnosu na vrijednost ma\u0161ina i opreme u njenom posjedovanju. Ubrzo poslije prodaje, Brolih je u saradnji sa Damjanom Hostom i Veselinom Barovi\u0107em na lokaciji nekada\u0161nje vojne fabrike izgradio tr\u017eni centar \u201eSiti park\u201c. Od 2017. godine tu se nalaze carine, sve \u0161pediterske firme i zgrada preduze\u0107a \u201eMesporomet Franca\u201c.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Radnici iz Bijelog Polja podsje\u0107aju da su i do sada organizovali proteste i \u0161trajkove i da \u0107e, ako se ubrzo stvari ne rje\u0161e u njihovu korist, \u201emorati da radikalizuju svoje akcije\u201c.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Radnici \u201ePrve petoljetke\u201c u Bijelom Polju i dalje \u010dekaju na isplatu zaostalih zarada<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radnici preduze\u0107a \u201ePrva petoljetka\u201c iz Bijelog Polja, koje je jo\u0161 2006. godine oti\u0161lo u ste\u010daj i dalje \u010dekaju na neispla\u0107eni dio zarada koji im po zakonu pripada. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nekada\u0161nji sindikalni lideri u ovom vojnom pogonu na sjeveru Crne Gore Vanja Obradovi\u0107 i Bojan Krgovi\u0107 podsjetili su da je nad tom fabrikom pokrenut ste\u010dajni postupak, a Krgovi\u0107 je dodao da je to \u201eprvo vojno preduze\u0107e sa koje je radilo i koje je moglo da radi, a dr\u017eava je rije\u0161ila da ga ugasi\u201c. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U trenutku kada je bjelopoljska \u201ePrva petoljetka\u201c do\u0161la do faze da se nad njom sprovodi ste\u010dajni postupak, na listi zaposlenih bilo je oko 300 radnika, a prema evidencije nekada\u0161njih sindikalista jedan dio njih je u me\u0111uvremenu preminuo. Danas primanja po slovu zakona tra\u017ei 191 radnik. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nova Vlada Crne Gore obe\u0107ala je skoro rje\u0161avanje ovog problema, a na sastanku sa ministarkom rada i socijalnog staranja Naidom Ni\u0161i\u0107, osim radnika, bila je i poslanica Pokreta Evropa sad iz Bijelog Polja Jelenka Andri\u0107. \u201eTada nam je obe\u0107ano skoro rje\u0161avanje problema u na\u0161u korist, ali od toga nije bilo ni\u0161ta\u201c, naveo je Obradovi\u0107, uz dodatak da su ti razgovori obavljeni jo\u0161 u oktobru prijethodne godine. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za potrebe namirenja biv\u0161ih radnika dr\u017eava je prodala vojni kompleks u Cerovu, ali od tako dobijenog novca mogu\u0107e je bilo regulisati samo 70% obaveza. Preostala je suma od 133.000 evra i ta suma jo\u0161 nije na\u0161la poziciju u dr\u017eavnom bud\u017eetu. \u201eDr\u017eava mora da nas isplati zbog toga \u0161to je u momentu pokretanja ste\u010dajnog postupka ona bila vlasnik 80% imovine fabrike\u201c, poru\u010dio je Krgovi\u0107. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prema Krgovi\u0107evim rije\u010dima, \u201efabrika je ve\u0107 2007. godine prodata investitoru Ladimiru Brolihu i to po cijeni koja je vi\u0161estruko manja u odnosu na vrijednost ma\u0161ina i opreme u njenom posjedovanju. Ubrzo poslije prodaje, Brolih je u saradnji sa Damjanom Hostom i Veselinom Barovi\u0107em na lokaciji nekada\u0161nje vojne fabrike izgradio tr\u017eni centar \u201eSiti park\u201c. Od 2017. godine tu se nalaze carine, sve \u0161pediterske firme i zgrada preduze\u0107a \u201eMesporomet Franca\u201c. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Radnici iz Bijelog Polja podsje\u0107aju da su i do sada organizovali proteste i \u0161trajkove i da \u0107e, ako se ubrzo stvari ne rje\u0161e u njihovu korist, \u201emorati da radikalizuju svoje akcije\u201c. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Radnici \u201ePrve petoljetke\u201c u Bijelom Polju i dalje \u010dekaju na isplatu zaostalih zarada Home \/<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4273,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-4272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4272"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4272\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4277,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4272\/revisions\/4277"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4273"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}