{"id":3880,"date":"2025-07-17T09:38:19","date_gmt":"2025-07-17T09:38:19","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3880"},"modified":"2025-07-17T09:38:56","modified_gmt":"2025-07-17T09:38:56","slug":"odbor-za-turizam-pkcgvise-smo-ocekivali-od-novog-zakona-o-turizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/07\/17\/odbor-za-turizam-pkcgvise-smo-ocekivali-od-novog-zakona-o-turizmu\/","title":{"rendered":"Odbor za turizam PKCG:\u201cVi\u0161e smo o\u010dekivali od novog Zakona o turizmu\u201c"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u201eNovi Nacrt zakona o turizmu nije naklonjen ovoj privrednoj grani, a pogotovu ne malim subjektima koji u njoj posluju\u201c, stav je Odbora za turizam Privredne komore Crne Gore (PKCG), uz dodatak da su u ovoj organizaciji vi\u0161e o\u010dekivali od Vladinog akta.<\/p>

Prema njihovom mi\u0161ljenju, rje\u0161enja koja je zakonodavac predvidio ne\u0107e uprostiti birokratske procese regulacije ve\u0107 \u0107e ih dodatno zakomplikovati. Novim zakonom zahtijeva se veliki broj normi i administrativnih procedura, a u toj \u201e\u0161umi propisa\u201c najte\u017ee \u0107e se sna\u0107i mala preduze\u0107a i po\u010detnici u ovom biznisu.<\/p>

\u201eZakonom se uvode procedure koje mala, srednja i mikro preduze\u0107a u crnogorskom turizmu ne mogu da ispune zato \u0161to su iznad njihovih kapaciteta. To se najvi\u0161e odnosi na kategorizaciju, ponovnu kategorizaciju i ispunjavanje posebnih standarda ugostiteljskih objekata\u201c, samo je jedna od primjedbi koje su na adresu Vlade Crne Gore stigle iz privredne komore.<\/p>

Eksperti PKCG navode i da bi cilj daljeg ja\u010danja najzna\u010dajnije privredne grane u Crnoj Gori\u00a0 dodatno ja\u010danje otpornosti i konkurentnosti malih preduze\u0107a. \u201eUmjesto da zakon podstakne digitalizaciju i pojednostavljenje uslova poslovanja, \u0161to je evropski trend, na\u0161li smo se u procesu u kome se sve dodatno komplikuje\u201c, precirano je u primjedbama.<\/p>

Veliki dio sugestija odnosi se na odre\u0111ivanje statusa turisti\u010dkog vodi\u010da, animatora, turisti\u010dkog zastupnika i sli\u010dnih zanimanja vezanih za ovu privrednu granu. Tako\u0111e, uo\u010deno je da nije dovoljno dobro definisan problem izdavanja sertifikata za razne profesije unutar turizma.<\/p>

\u201eOvim zakonom nije dat neophodan prostor za animaciju zdravstvenog, ruralnog, kulturnog i, generalno, odr\u017eivog turizma, \u0161to je praksa koja se forsira u EU. Predlaga\u010d je prepoznao digitalizaciju kao vrijednost, ali nije bli\u017ee definisao put ka digitalnoj transformaciji crnogorskog turizma\u201c, isti\u010du u PKCG.<\/p>

Oni su doali da ne postoji nikakav koncept nacionalne digitalne platforme koja bi poslu\u017eila u promociji, evidenciji i upravljanju turisti\u010dkom ponudom. Ovakva platforma ve\u0107 postoji u Sloveniji i Hrvatskoj. \u201eUmjesto toga, mi smo ostavili na snazi trenutni model koji je parcijalan, neprecizan i nesinhronizovan\u201c, obja\u0161njavaju u Privrednoj komori Crne Gore.<\/p>

Ipak, u zaklju\u010dku se isti\u010de da je aktuelni Nacrt zakona o turizmu izvjestan napredak u odnosu na ono \u0161to Crna Gora trenutno ima i dodaje da Vlada Milojka Spaji\u0107a sve ove primjedbe treba da shvati kao konstruktivni doprinost PKCG.<\/p>

Novi zakonski akt ima 45 stranica, a primjedbe koje je PKCG uputila na adresu Spaji\u0107evog kabinete napisane su na 30. On se trenutno nalazi na javnoj raspravi, koja je zapo\u010deta 10. juna i trebalo je da se okon\u010da 20 kasnije, ali je rok produ\u017een, na zahtijev turisti\u010dke javnosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Odbor za turizam PKCG:\u201cVi\u0161e smo o\u010dekivali od novog Zakona o turizmu\u201c<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eNovi Nacrt zakona o turizmu nije naklonjen ovoj privrednoj grani, a pogotovu ne malim subjektima koji u njoj posluju\u201c, stav je Odbora za turizam Privredne komore Crne Gore (PKCG), uz dodatak da su u ovoj organizaciji vi\u0161e o\u010dekivali od Vladinog akta. Prema njihovom mi\u0161ljenju, rje\u0161enja koja je zakonodavac predvidio ne\u0107e uprostiti birokratske procese regulacije ve\u0107 \u0107e ih dodatno zakomplikovati. Novim zakonom zahtijeva se veliki broj normi i administrativnih procedura, a u toj \u201e\u0161umi propisa\u201c najte\u017ee \u0107e se sna\u0107i mala preduze\u0107a i po\u010detnici u ovom biznisu. \u201eZakonom se uvode procedure koje mala, srednja i mikro preduze\u0107a u crnogorskom turizmu ne mogu da ispune zato \u0161to su iznad njihovih kapaciteta. To se najvi\u0161e odnosi na kategorizaciju, ponovnu kategorizaciju i ispunjavanje posebnih standarda ugostiteljskih objekata\u201c, samo je jedna od primjedbi koje su na adresu Vlade Crne Gore stigle iz privredne komore. Eksperti PKCG navode i da bi cilj daljeg ja\u010danja najzna\u010dajnije privredne grane u Crnoj Gori\u00a0 dodatno ja\u010danje otpornosti i konkurentnosti malih preduze\u0107a. \u201eUmjesto da zakon podstakne digitalizaciju i pojednostavljenje uslova poslovanja, \u0161to je evropski trend, na\u0161li smo se u procesu u kome se sve dodatno komplikuje\u201c, precirano je u primjedbama. Veliki dio sugestija odnosi se na odre\u0111ivanje statusa turisti\u010dkog vodi\u010da, animatora, turisti\u010dkog zastupnika i sli\u010dnih zanimanja vezanih za ovu privrednu granu. Tako\u0111e, uo\u010deno je da nije dovoljno dobro definisan problem izdavanja sertifikata za razne profesije unutar turizma. \u201eOvim zakonom nije dat neophodan prostor za animaciju zdravstvenog, ruralnog, kulturnog i, generalno, odr\u017eivog turizma, \u0161to je praksa koja se forsira u EU. Predlaga\u010d je prepoznao digitalizaciju kao vrijednost, ali nije bli\u017ee definisao put ka digitalnoj transformaciji crnogorskog turizma\u201c, isti\u010du u PKCG. Oni su doali da ne postoji nikakav koncept nacionalne digitalne platforme koja bi poslu\u017eila u promociji, evidenciji i upravljanju turisti\u010dkom ponudom. Ovakva platforma ve\u0107 postoji u Sloveniji i Hrvatskoj. \u201eUmjesto toga, mi smo ostavili na snazi trenutni model koji je parcijalan, neprecizan i nesinhronizovan\u201c, obja\u0161njavaju u Privrednoj komori Crne Gore. Ipak, u zaklju\u010dku se isti\u010de da je aktuelni Nacrt zakona o turizmu izvjestan napredak u odnosu na ono \u0161to Crna Gora trenutno ima i dodaje da Vlada Milojka Spaji\u0107a sve ove primjedbe treba da shvati kao konstruktivni doprinost PKCG. Novi zakonski akt ima 45 stranica, a primjedbe koje je PKCG uputila na adresu Spaji\u0107evog kabinete napisane su na 30. On se trenutno nalazi na javnoj raspravi, koja je zapo\u010deta 10. juna i trebalo je da se okon\u010da 20 kasnije, ali je rok produ\u017een, na zahtijev turisti\u010dke javnosti. Odbor za turizam PKCG:\u201cVi\u0161e smo o\u010dekivali od novog Zakona o turizmu\u201c Home \/<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3881,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-3880","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-industrija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3880","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3880"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3880\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3885,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3880\/revisions\/3885"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3881"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3880"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3880"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3880"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}