{"id":3790,"date":"2025-07-15T09:44:00","date_gmt":"2025-07-15T09:44:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3790"},"modified":"2025-07-15T10:05:47","modified_gmt":"2025-07-15T10:05:47","slug":"za-i-protiv-povecanja-minimalne-zarade-u-federaciji-bosne-i-hercegovine-copy","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/07\/15\/za-i-protiv-povecanja-minimalne-zarade-u-federaciji-bosne-i-hercegovine-copy\/","title":{"rendered":"Za i protiv pove\u0107anja minimalne zarade u Federaciji Bosne i Hercegovine"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Radnici iz Bosne i Hercegovine izborili su se ove godine za minimalac u visini od 1.000 konvertibilnih maraka, ali sa najnovijim porastom cijena i ostalih plata malo ko \u0107e od onih koji primaju najmanje zarade u zemlji biti obradovan.<\/p>

Prema ra\u010dunici Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBIH) me\u0111ugodi\u0161nja stopa inflacije iznosi 4,18%. Radnici se \u017eale da je najnoviji rast cijena u toj dr\u017eavi \u201epojeo minimalac za doru\u010dak\u201c dok poslodavci smatraju da je obaveza da podignu najni\u017ee zarade svojim zaposlenima postao neizdr\u017eiv teret u nezavidnoj ekonomskoj situaciji.<\/p>

Na najnoviju odluku izvr\u0161ne vlasti \u017eale se i ekonomski stru\u010dnjaci pa je tako u svje\u017eoj analizi eksperata centralne banke navedeno da su cijene u sektoru usluga porasle za 4,66%, a kao glavni faktori tog pove\u0107anja navedeni su poskupljenje elektri\u010dne energije i \u2013 uve\u0107ani minimalci.<\/p>

Ekonomista Igor Gavran smatra da je \u201einflacija ve\u0107 uveliko pojela sav obe\u0107ani porast plata\u201c. \u201eVe\u0107 sada bismo mogli da konstatujemo da, ako sljede\u0107e godine minimalna zarada bude 1.200 evra, do tog datuma \u0107e cijene porast toliko da \u0107e primaoci takvih plata ostati bez ikakve koristi\u201c, sumorna su predvi\u0111anja ovog ekonomiste.<\/p>

U izjavi za sarajevsko \u201eOslobo\u0111enje\u201c Gavran je napomenuo da se u Bosni i Hercegovini \u201euvjek de\u0161ava isti ciklus po\u0161to mi imamo sve ve\u0107e i ve\u0107e plate, a te plate ne mogu da prate tro\u0161kove \u017eivota koji jo\u0161 vi\u0161e rastu i tako u krug\u201c. Recept za prekidanje ovog vrzinog kola Gavran vidi u \u201estro\u017eijoj kontroli cijena i onemogu\u0107avanju sticanja ekstraprofita\u201c.<\/p>

\u201eNije dovoljno, kao \u0161to je ra\u0111eno do sada, da izvr\u0161na vlast smanji optere\u0107enje poslovanja trgovcima. Potrebna je kombinacija razli\u010ditih mjera. Ako trgovci dobiju olak\u0161ano poslovanje, onda bi i cijene morale biti relaksirane kupcima. Kod nas se uvjek de\u0161ava da dr\u017eava rastereti poslodave, a od toga nemaju koristi ni radnici u njihovim trgovinama ni kupci\u201c, istakao je Gavran.<\/p>

Njegov kolega Admir \u010cavali\u0107 kao posebno zanimljiv posmatra sektor usluga. Ka\u017ee da su mnoga javna preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu lokalnih samouprava, pogotovu u nerazvijenim sredinama, imala praksu da najve\u0107i dio zaposlenih dr\u017ee na minimalcu. Kada je Vlada donjela uredbu o pove\u0107anju najmanjih zarada, ta su javna preduze\u0107a povisila cijene svojih usluga pa je tako teret najnovije mjere izvr\u0161ne vlasti preba\u010den na njihove korisnike. \u201eNiste ni\u0161ta uradili na pobolj\u0161avanju \u017eivotnog standarda u takvoj sredini ako oni sa nezavidnim primanjima, poput ve\u0107ine radnika i penzionera, sada skuplje pla\u0107aju komunalne stvari\u201c, navodi \u010cavali\u0107<\/p>

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nik\u0161i\u0107 mi\u0161ljenja je da \u0107e se \u017eivotni standard naj\u0161irih slojeva stanovni\u0161tva pobolj\u0161ati \u201eako svi urade svoj dio posla\u201c. \u201eDr\u017eava, kao zakonodavac i garant stabilnosti, poslodavci kao nosioci rasta i radnici, kao temelj svakog dru\u0161tva su na istom zadatku\u201c, zaklju\u010dio je Nik\u0161i\u0107.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Za i protiv pove\u0107anja minimalne zarade u Federaciji Bosne i Hercegovine<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radnici iz Bosne i Hercegovine izborili su se ove godine za minimalac u visini od 1.000 konvertibilnih maraka, ali sa najnovijim porastom cijena i ostalih plata malo ko \u0107e od onih koji primaju najmanje zarade u zemlji biti obradovan. Prema ra\u010dunici Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBIH) me\u0111ugodi\u0161nja stopa inflacije iznosi 4,18%. Radnici se \u017eale da je najnoviji rast cijena u toj dr\u017eavi \u201epojeo minimalac za doru\u010dak\u201c dok poslodavci smatraju da je obaveza da podignu najni\u017ee zarade svojim zaposlenima postao neizdr\u017eiv teret u nezavidnoj ekonomskoj situaciji. Na najnoviju odluku izvr\u0161ne vlasti \u017eale se i ekonomski stru\u010dnjaci pa je tako u svje\u017eoj analizi eksperata centralne banke navedeno da su cijene u sektoru usluga porasle za 4,66%, a kao glavni faktori tog pove\u0107anja navedeni su poskupljenje elektri\u010dne energije i \u2013 uve\u0107ani minimalci. Ekonomista Igor Gavran smatra da je \u201einflacija ve\u0107 uveliko pojela sav obe\u0107ani porast plata\u201c. \u201eVe\u0107 sada bismo mogli da konstatujemo da, ako sljede\u0107e godine minimalna zarada bude 1.200 evra, do tog datuma \u0107e cijene porast toliko da \u0107e primaoci takvih plata ostati bez ikakve koristi\u201c, sumorna su predvi\u0111anja ovog ekonomiste. U izjavi za sarajevsko \u201eOslobo\u0111enje\u201c Gavran je napomenuo da se u Bosni i Hercegovini \u201euvjek de\u0161ava isti ciklus po\u0161to mi imamo sve ve\u0107e i ve\u0107e plate, a te plate ne mogu da prate tro\u0161kove \u017eivota koji jo\u0161 vi\u0161e rastu i tako u krug\u201c. Recept za prekidanje ovog vrzinog kola Gavran vidi u \u201estro\u017eijoj kontroli cijena i onemogu\u0107avanju sticanja ekstraprofita\u201c. \u201eNije dovoljno, kao \u0161to je ra\u0111eno do sada, da izvr\u0161na vlast smanji optere\u0107enje poslovanja trgovcima. Potrebna je kombinacija razli\u010ditih mjera. Ako trgovci dobiju olak\u0161ano poslovanje, onda bi i cijene morale biti relaksirane kupcima. Kod nas se uvjek de\u0161ava da dr\u017eava rastereti poslodave, a od toga nemaju koristi ni radnici u njihovim trgovinama ni kupci\u201c, istakao je Gavran. Njegov kolega Admir \u010cavali\u0107 kao posebno zanimljiv posmatra sektor usluga. Ka\u017ee da su mnoga javna preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu lokalnih samouprava, pogotovu u nerazvijenim sredinama, imala praksu da najve\u0107i dio zaposlenih dr\u017ee na minimalcu. Kada je Vlada donjela uredbu o pove\u0107anju najmanjih zarada, ta su javna preduze\u0107a povisila cijene svojih usluga pa je tako teret najnovije mjere izvr\u0161ne vlasti preba\u010den na njihove korisnike. \u201eNiste ni\u0161ta uradili na pobolj\u0161avanju \u017eivotnog standarda u takvoj sredini ako oni sa nezavidnim primanjima, poput ve\u0107ine radnika i penzionera, sada skuplje pla\u0107aju komunalne stvari\u201c, navodi \u010cavali\u0107 Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nik\u0161i\u0107 mi\u0161ljenja je da \u0107e se \u017eivotni standard naj\u0161irih slojeva stanovni\u0161tva pobolj\u0161ati \u201eako svi urade svoj dio posla\u201c. \u201eDr\u017eava, kao zakonodavac i garant stabilnosti, poslodavci kao nosioci rasta i radnici, kao temelj svakog dru\u0161tva su na istom zadatku\u201c, zaklju\u010dio je Nik\u0161i\u0107. Hrvatska vra\u0107a vojni rok Home \/<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3798,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-3790","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3790","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3790"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3790\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3800,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3790\/revisions\/3800"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3798"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3790"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3790"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3790"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}