{"id":3757,"date":"2025-07-14T10:14:29","date_gmt":"2025-07-14T10:14:29","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3757"},"modified":"2025-07-14T10:53:34","modified_gmt":"2025-07-14T10:53:34","slug":"vladanemamo-zakonske-mogucnosti-da-pomazemo-crnogorsku-plovidbu-analiticarto-je-gasenje-pomorske-drzave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/07\/14\/vladanemamo-zakonske-mogucnosti-da-pomazemo-crnogorsku-plovidbu-analiticarto-je-gasenje-pomorske-drzave\/","title":{"rendered":"Vlada:”Nemamo zakonske mogu\u0107nosti da poma\u017eemo Crnogorsku plovidbu; Analiti\u010dar:”To je ga\u0161enje pomorske dr\u017eave”"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u201eVlada nema zakonske mogu\u0107nosti da poma\u017ee Crnogorsku plovidbu\u201c, izjavio je danas ministar pomorstva Crne Gore Filip Radunovi\u0107.<\/p>

On je napomenuo da je rje\u0161enje da ta kompanija proda svoja dva preostala broda jer im u suprotnom zbog dugovanja prijeti zaplijena u nekoj od svjetskih luka. Brod \u201eKotor\u201c je ve\u0107 vi\u0161e od 20 dana \u201euhap\u0161en\u201c u Luci Savana i on nije spreman da krene na put zbog niza otkazivanja opreme, kvarova, gre\u0161aka menad\u017ementa, ali i posade.<\/p>

\u201eSvakodnevno se nagomilavaju ogromni tro\u0161kovi koji u veoma kratkom periodu mogu nadma\u0161iti ukupno vrijednost broda. Crnogorska plovidba nema novca i zbog toga nije u mogu\u0107nosti da isplati dugovanja pa je zbog toga jedna advokatska ku\u0107a pokrenula postupak koji se naziva \u201ehap\u0161enjem\u201c plovila. To u praksi zna\u010di da \u0107e biti sprije\u010deno njegovo isplovljavanje iz luke\u201c, precizirao je Radulovi\u0107.<\/p>

U slu\u010daju da se to desi, krajnji ishod bio bi prodaja broda na licitaciji i to u bescijenje, najavio je ministar i dodao takva situacija uti\u010de negativno i na jedino preostalo plovilo Crnogorske plovidbe \u2013 brod \u201e21.maj\u201c. \u201eI taj se brod trenutno nalazi u veoma te\u0161kom stanju\u201c, potvrdio je Radulovi\u0107.<\/p>

\u201eOdluka o prodaji broda je bolna, ali jedina razumna solucija. Time bi se brod prodao po tr\u017ei\u0161noj vrijednosti, a od te sume novca bi se i namirili povjerioci i dio novca vratio u bud\u017eet Crne Gore\u201c, naglasio je on i dodao da Crnogorska plovidba ve\u0107 duguje dr\u017eavi oko 37 miliona evra i dalja finansijska pomo\u0107 njoj bi ne samo uve\u0107ala njena dugovanja nego bi bila i nezakonita.<\/p>

Sa druge strane, ekonomski analiti\u010dar Davor Doki\u0107 mi\u0161ljenja je da odluka crnogorske Vlade o prodaju dva jedina proda kotorske kompanije \u201ezna\u010di ga\u0161enje pomorskog saobra\u0107aja u na\u0161oj zemlji\u201c.<\/p>

\u201eTom odlukom Crna Gora prakti\u010dno prestaje da bude pomorska dr\u017eava i trajno gubi pozicije na svjetskom tr\u017ei\u0161tu. Onda nam ne treba ni Pomorska \u0161kola koja bi izgubila svaku svrhu\u201c, rekao je Doki\u0107 u izjavi za \u201eDan\u201c.<\/p>

Doki\u0107 je podsjetio da u Crnogorskoj plovidbi trenutno radi 45 ljudi i da ona generi\u0161e godi\u0161nje 700.000 evra na njihove plate. \u201eZa te radnike iskreno ne znam \u0161ta tamo rade. Na\u0161 jedini izlaz je model pravno-privatnog partnerstva. Dr\u017eava bi trebalo da prona\u0111e zainteresovanu privatnu kompaniju i sa njom osnovala preduze\u0107e u kome bi Crna Gora pla\u0107ala samo tri zaposlena lica \u2013 direktora, pravnika i ekonomistu. U tom slu\u010daju uzimali bismo procenat od zarade\u201c, ponudio je rje\u0161enje dobar poznavalac prilika u pomorstvu.<\/p>

On je upozorio da su oba broda Crnogorske plovidbe kupljena na kredit i da se jedan od njih jo\u0161 otpla\u0107uje. \u201eOdluka da se firma ugasi je ishitrena i \u0161tetna. U biv\u0161oj Jugoslaviji smo imali 50 brodova, a sada nemamo gotovo ni\u0161ta. Barska plovidba funkcioni\u0161e kao djelimi\u010dno dr\u017eavno preduze\u0107e, a i ona jedva pre\u017eivljava\u201c, sumorno zaklju\u010duje Doki\u0107.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Vlada:”Nemamo zakonske mogu\u0107nosti da poma\u017eemo Crnogorsku plovidbu; Analiti\u010dar:”To je ga\u0161enje pomorske dr\u017eave”<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eVlada nema zakonske mogu\u0107nosti da poma\u017ee Crnogorsku plovidbu\u201c, izjavio je danas ministar pomorstva Crne Gore Filip Radunovi\u0107. On je napomenuo da je rje\u0161enje da ta kompanija proda svoja dva preostala broda jer im u suprotnom zbog dugovanja prijeti zaplijena u nekoj od svjetskih luka. Brod \u201eKotor\u201c je ve\u0107 vi\u0161e od 20 dana \u201euhap\u0161en\u201c u Luci Savana i on nije spreman da krene na put zbog niza otkazivanja opreme, kvarova, gre\u0161aka menad\u017ementa, ali i posade. \u201eSvakodnevno se nagomilavaju ogromni tro\u0161kovi koji u veoma kratkom periodu mogu nadma\u0161iti ukupno vrijednost broda. Crnogorska plovidba nema novca i zbog toga nije u mogu\u0107nosti da isplati dugovanja pa je zbog toga jedna advokatska ku\u0107a pokrenula postupak koji se naziva \u201ehap\u0161enjem\u201c plovila. To u praksi zna\u010di da \u0107e biti sprije\u010deno njegovo isplovljavanje iz luke\u201c, precizirao je Radulovi\u0107. U slu\u010daju da se to desi, krajnji ishod bio bi prodaja broda na licitaciji i to u bescijenje, najavio je ministar i dodao takva situacija uti\u010de negativno i na jedino preostalo plovilo Crnogorske plovidbe \u2013 brod \u201e21.maj\u201c. \u201eI taj se brod trenutno nalazi u veoma te\u0161kom stanju\u201c, potvrdio je Radulovi\u0107. \u201eOdluka o prodaji broda je bolna, ali jedina razumna solucija. Time bi se brod prodao po tr\u017ei\u0161noj vrijednosti, a od te sume novca bi se i namirili povjerioci i dio novca vratio u bud\u017eet Crne Gore\u201c, naglasio je on i dodao da Crnogorska plovidba ve\u0107 duguje dr\u017eavi oko 37 miliona evra i dalja finansijska pomo\u0107 njoj bi ne samo uve\u0107ala njena dugovanja nego bi bila i nezakonita. Sa druge strane, ekonomski analiti\u010dar Davor Doki\u0107 mi\u0161ljenja je da odluka crnogorske Vlade o prodaju dva jedina proda kotorske kompanije \u201ezna\u010di ga\u0161enje pomorskog saobra\u0107aja u na\u0161oj zemlji\u201c. \u201eTom odlukom Crna Gora prakti\u010dno prestaje da bude pomorska dr\u017eava i trajno gubi pozicije na svjetskom tr\u017ei\u0161tu. Onda nam ne treba ni Pomorska \u0161kola koja bi izgubila svaku svrhu\u201c, rekao je Doki\u0107 u izjavi za \u201eDan\u201c. Doki\u0107 je podsjetio da u Crnogorskoj plovidbi trenutno radi 45 ljudi i da ona generi\u0161e godi\u0161nje 700.000 evra na njihove plate. \u201eZa te radnike iskreno ne znam \u0161ta tamo rade. Na\u0161 jedini izlaz je model pravno-privatnog partnerstva. Dr\u017eava bi trebalo da prona\u0111e zainteresovanu privatnu kompaniju i sa njom osnovala preduze\u0107e u kome bi Crna Gora pla\u0107ala samo tri zaposlena lica \u2013 direktora, pravnika i ekonomistu. U tom slu\u010daju uzimali bismo procenat od zarade\u201c, ponudio je rje\u0161enje dobar poznavalac prilika u pomorstvu. On je upozorio da su oba broda Crnogorske plovidbe kupljena na kredit i da se jedan od njih jo\u0161 otpla\u0107uje. \u201eOdluka da se firma ugasi je ishitrena i \u0161tetna. U biv\u0161oj Jugoslaviji smo imali 50 brodova, a sada nemamo gotovo ni\u0161ta. Barska plovidba funkcioni\u0161e kao djelimi\u010dno dr\u017eavno preduze\u0107e, a i ona jedva pre\u017eivljava\u201c, sumorno zaklju\u010duje Doki\u0107. Vlada:”Nemamo zakonske mogu\u0107nosti da poma\u017eemo Crnogorsku plovidbu; Analiti\u010dar:”To je ga\u0161enje pomorske dr\u017eave” Home \/<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3763,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-3757","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3757","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3757"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3757\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3761,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3757\/revisions\/3761"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3763"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3757"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3757"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3757"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}