{"id":3715,"date":"2025-07-11T20:24:35","date_gmt":"2025-07-11T20:24:35","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3715"},"modified":"2025-07-11T20:26:12","modified_gmt":"2025-07-11T20:26:12","slug":"ifac-ovanje-u-nerazvoju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/07\/11\/ifac-ovanje-u-nerazvoju\/","title":{"rendered":"IFAC-ovanje u nerazvoju"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u201cCrnogorske vlasti nastavljaju sa uhljebljavanjem politi\u010dki podobnih i politi\u010dki propalih, pa je Odbor direktora Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje, na \u010dijem je \u010delu\u00a0Z.L.\u00a0<\/strong>u ostavci, imenovao po\u010detkom juna\u00a0M.M.<\/strong>, biv\u0161eg poslanika u Skup\u0161tini Crne Gore, lidera *** politi\u010dke partije *** za \u010dlana Revizorskog odbora?!\u201d(<\/em>https:\/\/etv.me\/ekonomija\/lakusic-uhljebio-marka-milacica-u-revizorski-odbor<\/a>)<\/p>

Odavno neka vijest iz rada dr\u017eavne administracije i kompanija u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu nije imala svoje pravo uto\u010di\u0161te u neznanju, koje je imanentno institutu koji se uhljebljeno bavi esnafima ra\u010dunovodstva i revizije u Crnoj Gori vi\u0161e od dvadeset godina. U ubrzanoj proceduri, iako javne rasprave nisu imale pravi domet na nacrte zakonskih tekstova o ra\u010dunovodstvu i reviziji, premijer je po nalogu resornog ministarstva polovinom juna hitno dostavio predloge zakona o ra\u010dunovodstvu i reviziji na usvajanje. \u00a0<\/p>

Kako su crnogorski poslanici-ce neupu\u0107eni i neznaveni oko ovih tema, unaprijed se znalo jo\u0161 od pro\u0161le godine da \u0107e se predlozi usvojiti mada su odraz \u010dinovni\u0161tva resornog ministarstva i beski\u010dmenosti prema jednom institutu u odnosu na drugi. Ni jedan ni drugi tekst predloga zakona nisu razvojna \u0161tiva koja \u0107e postepeno sre\u0111ivati katastrofalno stanje u profesijama, koje je rezultat sujetnog nadgornjavanja me\u0111u institutima, gdje je resorno ministarstvo naginjalo prema jednom a sara\u0111ivalo sa drugim (posebno kad se trebalo na sudu izra\u010dunati suprotno zakonskim osnovama za od\u0161tete, ili pak zamandaljati dokumenta kako bi se targetirali nepo\u017eeljni).<\/p>

O \u010demu se radi?<\/p>

Od po\u010detka stolje\u0107a, i neprincipijelnog rada kroz ROSC-projekat Svjetske banke, iz vi\u0161e iteracija (2002, 2007\/09, 2011, 2016\/17) sprovedene su reforme profesionalnih zvanja koja imaju zadatak da unaprje\u0111uju kvalitet finansijskih izvje\u0161taja privrednih dru\u0161tava u zemlji. Od momenta kad su se zbog nekakve stupidne imovine na Malom brdu u Podgorici posva\u0111ale kolege-nice, razdvojila su se u dva instituta. Do 2016. godine jedan zakon je ure\u0111ivao oba esnafa, uz norme oko procjenitelja imovinom. Potom su se zakonski tekstovi razdvojili pa se vode na ra\u010dunovodstvo i na reviziju, dok su procjenitelji ostali u prvom zakonu.<\/p>

Od 2007-09e resorno ministarstvo je Vladi pripremilo da usvoji bez razmatranja uredbu, kojom se jednom od dva insituta daju javna ovla\u0161\u0107enja za edukaciju za profesionalna zvanja (ra\u010dunovo\u0111a, ovla\u0161\u0107eni ra\u010dunovo\u0111a i sertifikovani ra\u010dunovo\u0111a (revizor)). Drugi institut je preko ministarstva prosvjete izborio pravo da organizuje edukaciju (ra\u010dunovo\u0111a i ovla\u0161\u0107eni ra\u010dunovo\u0111a).<\/p>

Uredbe(i) su trebale da su neva\u017ee\u0107i okvir od onog momenta kad je prestao da va\u017ei zakonski tekst koji ih je odobravao (2016e. Da je tako, institut koji interesno-\u0161uruje sa ministarstvom finansija iako znaju mnogo manje od \u010dinovnika u ministarstvu, trebalo je da izgubi ovla\u0161\u0107enja oko edukacije. No, ispod \u017eita je dobijena IFAC licenca za \u010dlanstvo. IFAC je me\u0111unarodna esnafska asocijacija ra\u010dunovo\u0111a, i \u010dlanstvo bi trebalo da je indikator strukovnosti. U crnogorskoj praksi rada instituta koji ima IFAC licencu to godinama unazad nije ta\u010dno. Osim uni\u017eavanja strukovnosti, njihova \u0161eme honorara i uhljebljenja po javnim ovla\u0161\u0107enjima su odavno postale tr\u017ei\u0161ni limit za razvoj kvaliteta finansisjkih izvje\u0161taja i to je izraz objektivnog a neizmjerenog \u0161teto\u010dinstva.<\/p>

Sada \u0107e ministarstvo upravo zbog takvog stanja da ih dodatno nagradi. Predlozima zakona, koji su pred poslanicima-cama, profesionalna zvanja treba navodno da odobrava jedan institut. Takva vrsta razvojne i strate\u0161ke slijeposti resornog ministarstva je posljedica drugovanja po primorskim kongresima no\u0107nih pijanstava, koji ni\u010demu ne slu\u017ee osim \u010duvanju akademskih zvanja za \u0161trikove da su se negdje u inostranstvu pisale\/ objavile prepisiva\u010dine iz standarda. Ovako se ne\u0107e srediti, ve\u0107 dodatno unerediti stanje nedosljednosti ra\u010dunovodstvenih agencija.<\/p>

Predlog zakona o reviziji je jo\u0161 slabiji u potencijalima sre\u0111ivanja stanja na crnogorskom tr\u017ei\u0161tu, gdje ima oko 120 licenci revizora. Treba da ih bude ne vi\u0161e od trideset, a svi ostali treba da izgube licence, \u010dak i mnogi koji pored imena di\u010dno nose me\u0111unarodna slova \u201cacca\u201d\/ \u201ccima\u201d i sl. Me\u0111unarodni revizori (velika \u010detvorka) su ugasili lokalne kancelarije, i za sve (\u010dak i nabavku toalet papira) moraju pitati regionalne office-a. Od lokalnih licenci osim par imena ozbiljnog znanja, u ve\u0107ini su dokoni reketa\u0161i privrednih subjekata koji u galimatijasu ra\u010dunovodstvenih standarda imaju i revizorske, pa se onda pred klijentima uigrano igraju formom po\u0161to im je su\u0161tina daleka \u00a0i nedoku\u010diva, a sebe pravno za\u0161tite \u010dak i kad ih dje\u010dica iz ministarstva kontroli\u0161u a ne znaju \u0161ta kontroli\u0161u.<\/p>

Crna Gora je tako blizu ozbiljnosti u vezi ekonomskog razvoja. Me\u0111utim, nekako uvijek izbjegne da se opredijeli za odr\u017eivost u radu strukovnog dostignu\u0107a. \u201cLouis Vuitton\u201d-lagunjave-slatkorje\u010divosti izna\u0111u svoj put do slaba\u0161nih ministara i njihovih drugarica, odnosno profesije se unize da se od \u0161tiklica\/ napu\u010denih odijela ne vide brojke i poslovni procesi.<\/p>

Ovako se ne sre\u0111uje stanje me\u0111u ra\u010dunovodstvenim agencijama. Tako se ne\u0107e poja\u010dati kvalitet metodologija uvjeravanja, \u0161to je klju\u010dni temelj revizorskog znanja. Na ovaj na\u010din se dobija umrtvljuju\u0107e \u010dinovni\u0161tvo, uz koje se netransparentnim zakonskim nedorje\u010denostima daje golemi novac institutu koji je odgovoran za stanje neznanja na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>

Sve u svemu, najnesposobnija Vlada Crne Gore je nastavila ponosnu tradiciju slije\u0111enja profila koji su u konfliktu interesa u vezi razvoja navedenih esnafa, a koja traje od po\u010detka stolje\u0107a. Ovaj put su operativci ministarstva pripremili duga\u010dke, u jednoj ravni \u010dak i pristojne, tekstove predloga zakona, s ciljem da se na nivou forme zadovolje zvoncavi EK-evaluatori za poglavlje 6- Kompanijsko pravo. Ali ne vide dalje od svojih ograni\u010denosti\u2026 Ne vide (dok mo\u017eda ni ne znaju) da \u0107e tako izazvati haos na tr\u017ei\u0161tu. U institutu-svih-ministrovih-toksi\u010dnih-drugovanja ne sjedi profesionalnost, a okova\u0107e tr\u017ei\u0161te marketingom la\u017ene nazo\u010dnosti, dok \u0107e znanje nanovo izostati. Znanje u ovim esnafima se ne posti\u017ee mehani\u010dkim biflanjem re\u010denica standarda, ve\u0107 krvavim svakodnevnim radom sa uz neumanjene izazove crnogorskog privrednog razvoja.<\/p>

Ako se vratimo na uvod: politi\u010dar za revizorski odbor je ime i prezime nerada instituta, kojem \u0107e resorno ministarstvo dati pravo da nastave da preziru privredu, dok rado uzmu novce koje ne zarade. Kad \u0107e ministar finansija nau\u010diti \u0161ta je su\u0161tina rije\u010di: strukovnost?, po\u0161to bez potpisa ministra\/ saglasnosti politi\u010dar nije mogao u revizorski odbor dr\u017eavne kompanije. Ima li kraja spajkijevanju amatera u diletantstvu?<\/p>

Autorka: Mila Kasalica<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

IFAC-ovanje u nerazvoju<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cCrnogorske vlasti nastavljaju sa uhljebljavanjem politi\u010dki podobnih i politi\u010dki propalih, pa je Odbor direktora Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje, na \u010dijem je \u010delu\u00a0Z.L.\u00a0u ostavci, imenovao po\u010detkom juna\u00a0M.M., biv\u0161eg poslanika u Skup\u0161tini Crne Gore, lidera *** politi\u010dke partije *** za \u010dlana Revizorskog odbora?!\u201d(https:\/\/etv.me\/ekonomija\/lakusic-uhljebio-marka-milacica-u-revizorski-odbor) Odavno neka vijest iz rada dr\u017eavne administracije i kompanija u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu nije imala svoje pravo uto\u010di\u0161te u neznanju, koje je imanentno institutu koji se uhljebljeno bavi esnafima ra\u010dunovodstva i revizije u Crnoj Gori vi\u0161e od dvadeset godina. U ubrzanoj proceduri, iako javne rasprave nisu imale pravi domet na nacrte zakonskih tekstova o ra\u010dunovodstvu i reviziji, premijer je po nalogu resornog ministarstva polovinom juna hitno dostavio predloge zakona o ra\u010dunovodstvu i reviziji na usvajanje. \u00a0 Kako su crnogorski poslanici-ce neupu\u0107eni i neznaveni oko ovih tema, unaprijed se znalo jo\u0161 od pro\u0161le godine da \u0107e se predlozi usvojiti mada su odraz \u010dinovni\u0161tva resornog ministarstva i beski\u010dmenosti prema jednom institutu u odnosu na drugi. Ni jedan ni drugi tekst predloga zakona nisu razvojna \u0161tiva koja \u0107e postepeno sre\u0111ivati katastrofalno stanje u profesijama, koje je rezultat sujetnog nadgornjavanja me\u0111u institutima, gdje je resorno ministarstvo naginjalo prema jednom a sara\u0111ivalo sa drugim (posebno kad se trebalo na sudu izra\u010dunati suprotno zakonskim osnovama za od\u0161tete, ili pak zamandaljati dokumenta kako bi se targetirali nepo\u017eeljni). O \u010demu se radi? Od po\u010detka stolje\u0107a, i neprincipijelnog rada kroz ROSC-projekat Svjetske banke, iz vi\u0161e iteracija (2002, 2007\/09, 2011, 2016\/17) sprovedene su reforme profesionalnih zvanja koja imaju zadatak da unaprje\u0111uju kvalitet finansijskih izvje\u0161taja privrednih dru\u0161tava u zemlji. Od momenta kad su se zbog nekakve stupidne imovine na Malom brdu u Podgorici posva\u0111ale kolege-nice, razdvojila su se u dva instituta. Do 2016. godine jedan zakon je ure\u0111ivao oba esnafa, uz norme oko procjenitelja imovinom. Potom su se zakonski tekstovi razdvojili pa se vode na ra\u010dunovodstvo i na reviziju, dok su procjenitelji ostali u prvom zakonu. Od 2007-09e resorno ministarstvo je Vladi pripremilo da usvoji bez razmatranja uredbu, kojom se jednom od dva insituta daju javna ovla\u0161\u0107enja za edukaciju za profesionalna zvanja (ra\u010dunovo\u0111a, ovla\u0161\u0107eni ra\u010dunovo\u0111a i sertifikovani ra\u010dunovo\u0111a (revizor)). Drugi institut je preko ministarstva prosvjete izborio pravo da organizuje edukaciju (ra\u010dunovo\u0111a i ovla\u0161\u0107eni ra\u010dunovo\u0111a). Uredbe(i) su trebale da su neva\u017ee\u0107i okvir od onog momenta kad je prestao da va\u017ei zakonski tekst koji ih je odobravao (2016e. Da je tako, institut koji interesno-\u0161uruje sa ministarstvom finansija iako znaju mnogo manje od \u010dinovnika u ministarstvu, trebalo je da izgubi ovla\u0161\u0107enja oko edukacije. No, ispod \u017eita je dobijena IFAC licenca za \u010dlanstvo. IFAC je me\u0111unarodna esnafska asocijacija ra\u010dunovo\u0111a, i \u010dlanstvo bi trebalo da je indikator strukovnosti. U crnogorskoj praksi rada instituta koji ima IFAC licencu to godinama unazad nije ta\u010dno. Osim uni\u017eavanja strukovnosti, njihova \u0161eme honorara i uhljebljenja po javnim ovla\u0161\u0107enjima su odavno postale tr\u017ei\u0161ni limit za razvoj kvaliteta finansisjkih izvje\u0161taja i to je izraz objektivnog a neizmjerenog \u0161teto\u010dinstva. Sada \u0107e ministarstvo upravo zbog takvog stanja da ih dodatno nagradi. Predlozima zakona, koji su pred poslanicima-cama, profesionalna zvanja treba navodno da odobrava jedan institut. Takva vrsta razvojne i strate\u0161ke slijeposti resornog ministarstva je posljedica drugovanja po primorskim kongresima no\u0107nih pijanstava, koji ni\u010demu ne slu\u017ee osim \u010duvanju akademskih zvanja za \u0161trikove da su se negdje u inostranstvu pisale\/ objavile prepisiva\u010dine iz standarda. Ovako se ne\u0107e srediti, ve\u0107 dodatno unerediti stanje nedosljednosti ra\u010dunovodstvenih agencija. Predlog zakona o reviziji je jo\u0161 slabiji u potencijalima sre\u0111ivanja stanja na crnogorskom tr\u017ei\u0161tu, gdje ima oko 120 licenci revizora. Treba da ih bude ne vi\u0161e od trideset, a svi ostali treba da izgube licence, \u010dak i mnogi koji pored imena di\u010dno nose me\u0111unarodna slova \u201cacca\u201d\/ \u201ccima\u201d i sl. Me\u0111unarodni revizori (velika \u010detvorka) su ugasili lokalne kancelarije, i za sve (\u010dak i nabavku toalet papira) moraju pitati regionalne office-a. Od lokalnih licenci osim par imena ozbiljnog znanja, u ve\u0107ini su dokoni reketa\u0161i privrednih subjekata koji u galimatijasu ra\u010dunovodstvenih standarda imaju i revizorske, pa se onda pred klijentima uigrano igraju formom po\u0161to im je su\u0161tina daleka \u00a0i nedoku\u010diva, a sebe pravno za\u0161tite \u010dak i kad ih dje\u010dica iz ministarstva kontroli\u0161u a ne znaju \u0161ta kontroli\u0161u. Crna Gora je tako blizu ozbiljnosti u vezi ekonomskog razvoja. Me\u0111utim, nekako uvijek izbjegne da se opredijeli za odr\u017eivost u radu strukovnog dostignu\u0107a. \u201cLouis Vuitton\u201d-lagunjave-slatkorje\u010divosti izna\u0111u svoj put do slaba\u0161nih ministara i njihovih drugarica, odnosno profesije se unize da se od \u0161tiklica\/ napu\u010denih odijela ne vide brojke i poslovni procesi. Ovako se ne sre\u0111uje stanje me\u0111u ra\u010dunovodstvenim agencijama. Tako se ne\u0107e poja\u010dati kvalitet metodologija uvjeravanja, \u0161to je klju\u010dni temelj revizorskog znanja. Na ovaj na\u010din se dobija umrtvljuju\u0107e \u010dinovni\u0161tvo, uz koje se netransparentnim zakonskim nedorje\u010denostima daje golemi novac institutu koji je odgovoran za stanje neznanja na tr\u017ei\u0161tu. Sve u svemu, najnesposobnija Vlada Crne Gore je nastavila ponosnu tradiciju slije\u0111enja profila koji su u konfliktu interesa u vezi razvoja navedenih esnafa, a koja traje od po\u010detka stolje\u0107a. Ovaj put su operativci ministarstva pripremili duga\u010dke, u jednoj ravni \u010dak i pristojne, tekstove predloga zakona, s ciljem da se na nivou forme zadovolje zvoncavi EK-evaluatori za poglavlje 6- Kompanijsko pravo. Ali ne vide dalje od svojih ograni\u010denosti\u2026 Ne vide (dok mo\u017eda ni ne znaju) da \u0107e tako izazvati haos na tr\u017ei\u0161tu. U institutu-svih-ministrovih-toksi\u010dnih-drugovanja ne sjedi profesionalnost, a okova\u0107e tr\u017ei\u0161te marketingom la\u017ene nazo\u010dnosti, dok \u0107e znanje nanovo izostati. Znanje u ovim esnafima se ne posti\u017ee mehani\u010dkim biflanjem re\u010denica standarda, ve\u0107 krvavim svakodnevnim radom sa uz neumanjene izazove crnogorskog privrednog razvoja. Ako se vratimo na uvod: politi\u010dar za revizorski odbor je ime i prezime nerada instituta, kojem \u0107e resorno ministarstvo dati pravo da nastave da preziru privredu, dok rado uzmu novce koje ne zarade. Kad \u0107e ministar finansija nau\u010diti \u0161ta je su\u0161tina rije\u010di: strukovnost?, po\u0161to bez potpisa ministra\/ saglasnosti politi\u010dar nije mogao u revizorski odbor dr\u017eavne kompanije. Ima li kraja spajkijevanju amatera u diletantstvu? Autorka: Mila Kasalica IFAC-ovanje u nerazvoju Home \/<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3716,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-3715","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3715"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3723,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3715\/revisions\/3723"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3716"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}