{"id":3524,"date":"2025-06-28T09:59:10","date_gmt":"2025-06-28T09:59:10","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3524"},"modified":"2025-06-28T10:01:22","modified_gmt":"2025-06-28T10:01:22","slug":"za-odbranu-2035-preko-460-miliona-eura-kako-ce-nova-odluka-nato-a-o-izdvajanju-za-vojni-budzet-uticati-na-crnu-goru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/28\/za-odbranu-2035-preko-460-miliona-eura-kako-ce-nova-odluka-nato-a-o-izdvajanju-za-vojni-budzet-uticati-na-crnu-goru\/","title":{"rendered":"Za odbranu 2035. preko 460 miliona eura? Kako \u0107e nova odluka NATO-a o izdvajanju za vojni bud\u017eet uticati na Crnu Goru"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Za odbranu 2035. preko 460 miliona eura? Kako \u0107e nova odluka NATO-a o izdvajanju za vojni bud\u017eet uticati na Crnu Goru<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ako Crna Gora 2035. godine bude izdvajala pet odsto bruto doma\u0107eg proizovoda (BDP) za odbranu, kako nala\u017ee nova odluka NATO-a, ta suma bi te godine mogla prema\u0161iti 460 miliona eura.<\/p>

Prema podacima iz ovogodi\u0161njeg bud\u017eeta Crne Gore, BDP je projektovan na 7,96 milijardi eura, dok se, po informacijama iz Prostornog plana do 2040. godine, o\u010dekuje da BDP 2040. iznosi 10 milijardi eura. Koriste\u0107i model eksponencijalnog rasta, to bi zna\u010dilo da bi BDP 2035. mogao biti 9,23 milijarde eura, a pet odsto izdvajanja za odbranu iznosilo bi 461,5 miliona eura.<\/p>

Iz Ministarstva odbrane \u201cVijestima\u201d su po\u010detkom juna saop\u0161tili da je planirani vojni bud\u017eet za ovu godinu 161,42 miliona eura, \u0161to bi zna\u010dilo da bi on 2035. mogao biti uve\u0107an za skoro tri puta, odnosno za preko 300 miliona eura.<\/p>

Na ovonedjeljnom samitu NATO-a u Hagu, postignut je dogovor da \u0107e \u010dlanice tog vojno-politi\u010dkog saveza do 2035. pove\u0107ati izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, dva i po puta vi\u0161e od dosada\u0161nje \u201ckvote\u201d od dva odsto. Predvi\u0111eno je da se 3,5 odsto usmjeri na direktne vojne tro\u0161kove, a 1,5 odsto na \u201c\u0161ire izdatke za bezbjednost\u201d.Predsjednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (SAD) Donald Tramp, koji je godinama od \u010dlanica Alijanse tra\u017eio pove\u0107anje odbrambenih izdvajanja, novu odluku je nazvao \u201cvelikom pobjedom za Evropu i zapadnu civilizaciju\u201d, a \u0161ef dr\u017eave Jakov Milatovi\u0107 rekao je da je u Hagu donesena \u201cistorijska odluka\u2026 od presudne va\u017enosti za ja\u010danje odbrambenih kapaciteta svih saveznika\u201d.<\/p>

Dodao je da je na taj na\u010din poslata \u201csna\u017ena poruka jedinstva i zajedni\u0161tva\u201d, te da je Crna Gora kredibilna \u010dlanica Sjevernoatlantskog saveza.<\/p>

Ozbiljan izazov<\/strong><\/p>

Geopoliti\u010dki i bezbjednosni konsultant Nikola Luni\u0107 kazao je \u201cVijestima\u201d da \u0107e novi NATO standard zahtijevati fiskalne reforme u Crnoj Gori \u201ckoje \u0107e imati za osnovu pove\u0107anje poreza ili smanjenje izdataka u drugim sektorima\u201d.<\/p>

Naveo je da \u0107e se politi\u010dka elita u Podgorici u narednom periodu suo\u010diti sa \u201cneophodno\u0161\u0107u pa\u017eljive analize tro\u0161kova, dugoro\u010dnog planiranja i visokog nivoa finansijske odgovornosti\u201d, jer u protivnom, upozorava on, lako mo\u017ee do\u0107i do preoptere\u0107enja bud\u017eeta i smanjenja kvaliteta \u017eivota gra\u0111ana.<\/p>

\u201cNa NATO samitu u Hagu donesena je odluka o pove\u0107anju izdvajanja za odbranu sa preciznom podjelom: 3,5 odsto za osnovne vojne potrebe i 1,5 odsto za \u2018\u0161ire bezbjednosne izdatke\u2019. U kontekstu Crne Gore, ovo predstavlja ozbiljan izazov s obzirom na trenutne ekonomske kapacitete i postoje\u0107u infrastrukturu\u201d, rekao je Luni\u0107.<\/p>

Ja\u010dati PVO i pomorske sposobnosti<\/strong><\/p>

Upitan na \u0161ta bi se moglo tro\u0161iti 3,5 odsto BDP-a predvi\u0111enih za vojna izdvajanja, Luni\u0107 je odgovorio da bi to podrazumijevalo nabavku konvencionalnog naoru\u017eanja i vojne opreme (tenkovi, artiljerija, patrolni brodovi), odr\u017eavanje i modernizaciju vojnih baza, obuku vojnog osoblja i njihove plate, kao i za u\u010de\u0161\u0107e u multinacionalnim operacijama.<\/p>

Ukazuje da Crna Gora mora imati prioritet kada su u pitanju sposobnosti protivvazdu\u0161ne odbrane (PVO) nabavkom sistema PVO i bespilotnih letjelica, te ja\u010danje pomorske sposobnosti i kopnene snage nabavkom modularnih platformi i modernih komunikacionih sistema.<\/p>

\u201cNedavna nabavka francuskih patrolnih brodova klase OPV 60 iako korisna za osnovne bezbjednosne zadatke u mirnodopskim uslovima, ne odgovara u potpunosti savremenoj NATO percepciji novih bezbjednosnih izazova. Brodovi predstavljaju neborbene platforme niskog dometa i male autonomije koji ne\u0107e doprinijeti sposobnostima kolektivne odbrane, ni interoperabilnosti sa ve\u0107im NATO flotama\u201d, ocjenuje sagovornik.<\/p>

Luni\u0107 konstatuje da su Alijansi potrebne pomorske snage za odvra\u0107anje koje su sposobne za \u201cprotivpodmorni\u010dku borbu i elektronsko ratovanje\u201d, a uz visoki nivo interoperabilnosti.<\/p>

Poru\u010duje da bi se Crna Gora u narednom periodu mogla fokusirati na sisteme za elektronsko izvi\u0111anje i sajber odbranu koji bi, tvrdi on, bili klju\u010dni za odbranu od savremenih hibridnih prijetnji.<\/p>

Modernizacija, sajber odbrana, obuke civila\u2026<\/strong><\/p>

Iz NATO-a je saop\u0161teno da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice godi\u0161nje izdvajati do 1,5 odsto BDP-a kako bi, izme\u0111u ostalog, za\u0161titili kriti\u010dnu infrastrukturu, odbranili mre\u017ee, osigurali civilnu spremnost i otpornost, oslobodili inovacije i oja\u010dali odbrambenu industrijsku bazu.<\/p>

Luni\u0107 isti\u010de da je izdvajanje 1,5 odsto BDP-a za aktivnosti koje nisu \u201cdirektno borbena obuka ili naoru\u017eanje\u201d od klju\u010dnog zna\u010daja za operativnu spremnost i otpornost.<\/p>

\u201cTo podrazumijeva modernizaciju infrastrukture (npr., puteva za te\u0161ku vojnu tehniku ili luka za brzo snabdijevanje), podizanje sposobnosti sajber odbrane i za\u0161tite mre\u017ea, ja\u010danje civilne otpornosti i sistema hitne reakcije u vanrednim situacijama, kao i podr\u0161ku odbrambenoj industriji i inovacijama\u201d, rekao je on.<\/p>

Navodi da bi Crna Gora, u skladu sa njenim interesima, tih 1,5 odsto BDP-a mogla potro\u0161iti na vi\u0161e razli\u010ditih na\u010dina.<\/p>

\u201cU okviru infrastrukturne za\u0161tite, mogla bi se unaprijediti za\u0161tita luka i aerodroma od sabota\u017ea ili elektroenergetski sistem. Ja\u010danje sajber odbrane bi, na primjer, podrazumijevalo intenzivniju obuku eksperata za za\u0161titu podataka ili izgradnju nacionalnog CIRT centra\u201d, dodaje Luni\u0107.<\/p>

Kazao je da bi se kroz razvoj sistema ranog upozorenja, edukaciju gra\u0111ana i \u010destih vje\u017ebi moglo osna\u017eiti civilno dru\u0161tvo za reakciju u vanrednim situacijama.<\/p>

\u201cNa kraju, ne treba potcijeniti ni doprinos inovacijama i razvoju odbrambene industrije kroz stimulisanje istra\u017eivanja u oblasti bezbjednosti ili subvencionisanje doma\u0107e privrede za razvoj odbrambenih tehnologija\u201d, napominje sagovornik.<\/p>

Krapovi\u0107: Pare za odbranu ostaju u Crnoj Gori<\/strong><\/p>

Ministar odbrane Dragan Krapovi\u0107 rekao je sino\u0107 za TV Vijesti da \u0107e se odluka da \u010dlanice NATO-a izdvajanja za odbranu podignu na pet posto BDP-a ostvariti za deset godina, i da \u0107e tada iznositi oko 400 miliona eura.<\/p>

Crna Gora \u0107e do 2035. morati da dostigne izdvajanje od 400 miliona eura godi\u0161nje za odbranu i bezbjednost
\u201cTaj novac ne ide za Brisel, ne ide za Va\u0161ington. On ostaje u Crnoj Gori i ula\u017ee se u kapacitete Crne Gore. To bi bilo oko nekih 400 miliona eura godi\u0161nje\u201d, rekao je Krapovi\u0107.<\/p>

Isti\u010de da \u0107e se do toga do\u0107i postepeno, pove\u0107avanjem bud\u017eeta za odbranu, iz godine u godinu.<\/p>

\u201c\u0160to opet izlazi nekih oko 20 miliona (pove\u0107anja), mo\u017eda vi\u0161e, po godini. Ne bih rekao da je to sad ne\u0161to ba\u0161 nedoku\u010divo u bud\u017eetu, koji je toliki koliki jeste. Mi jesmo mala dr\u017eava i to jesu ogromna izdvajanja. Ja u potpunosti shvatam da je na umu obi\u010dnog gra\u0111anina i u fokusu njegovog interesovanja prije svega socijala, \u0161kolstvo, zdravstvo i to je potpuno opravdano. Ali ukoliko ne budemo imali elementarnu bezbjednost i stabilnost, sve to drugo svakako ne\u0107e funkcionisati, bez obzira koliki novac ulo\u017eimo\u201d, kazao je Krapovi\u0107.<\/p>

Na pitanje ho\u0107e li Crna Gora morati da se zadu\u017ei zbog pove\u0107anja izdvajanja za odbranu, odgovorio je da imaju jedan broj zadu\u017eenja i kredita koje ve\u0107 rade, na primjer, za nabavku patrolnih brodova.<\/p>

\u201cAli rekao bih da je to vi\u0161e nego opravdano\u201d, poru\u010dio je.<\/p>

Krapovi\u0107 smatra da \u0107e se ta i sli\u010dna ulaganja vi\u0161estruko vratiti Crnoj Gori.<\/p>

\u201cSjeti\u0107ete se kolike su nam probleme izazvali sajber napadi 2022. godine. Prakti\u010dno je dr\u017eava bila u blokadi, svi sistemi su u dr\u017eavi pali, sa izuzetkom sistema koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore. Oni su ostali netaknuti u tom slu\u010daju, ali to mo\u017ee u svakodnevnom \u017eivotu da proizvede nevjerovatne probleme i budite sigurni, nevjerovatne tro\u0161kove, koje mi ne mo\u017eemo sagledati u ovom trenutku\u201d, rekao je Krapovi\u0107.<\/p>

On je rekao da ako dr\u017eava bude ulagala u kapacitete, smanji\u0107e se mogu\u0107nost da se takve stvari de\u0161avaju, a i kad se dese, bi\u0107e spremnija da odgovori, kako bi gra\u0111ani, ali i cijela privreda, mogli da nastave normalno da funkcioni\u0161u.<\/p>

Izvor: Bankar.me<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za odbranu 2035. preko 460 miliona eura? Kako \u0107e nova odluka NATO-a o izdvajanju za vojni bud\u017eet uticati na Crnu Goru Home \/ Ako Crna Gora 2035. godine bude izdvajala pet odsto bruto doma\u0107eg proizovoda (BDP) za odbranu, kako nala\u017ee nova odluka NATO-a, ta suma bi te godine mogla prema\u0161iti 460 miliona eura. Prema podacima iz ovogodi\u0161njeg bud\u017eeta Crne Gore, BDP je projektovan na 7,96 milijardi eura, dok se, po informacijama iz Prostornog plana do 2040. godine, o\u010dekuje da BDP 2040. iznosi 10 milijardi eura. Koriste\u0107i model eksponencijalnog rasta, to bi zna\u010dilo da bi BDP 2035. mogao biti 9,23 milijarde eura, a pet odsto izdvajanja za odbranu iznosilo bi 461,5 miliona eura. Iz Ministarstva odbrane \u201cVijestima\u201d su po\u010detkom juna saop\u0161tili da je planirani vojni bud\u017eet za ovu godinu 161,42 miliona eura, \u0161to bi zna\u010dilo da bi on 2035. mogao biti uve\u0107an za skoro tri puta, odnosno za preko 300 miliona eura. Na ovonedjeljnom samitu NATO-a u Hagu, postignut je dogovor da \u0107e \u010dlanice tog vojno-politi\u010dkog saveza do 2035. pove\u0107ati izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, dva i po puta vi\u0161e od dosada\u0161nje \u201ckvote\u201d od dva odsto. Predvi\u0111eno je da se 3,5 odsto usmjeri na direktne vojne tro\u0161kove, a 1,5 odsto na \u201c\u0161ire izdatke za bezbjednost\u201d.Predsjednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (SAD) Donald Tramp, koji je godinama od \u010dlanica Alijanse tra\u017eio pove\u0107anje odbrambenih izdvajanja, novu odluku je nazvao \u201cvelikom pobjedom za Evropu i zapadnu civilizaciju\u201d, a \u0161ef dr\u017eave Jakov Milatovi\u0107 rekao je da je u Hagu donesena \u201cistorijska odluka\u2026 od presudne va\u017enosti za ja\u010danje odbrambenih kapaciteta svih saveznika\u201d. Dodao je da je na taj na\u010din poslata \u201csna\u017ena poruka jedinstva i zajedni\u0161tva\u201d, te da je Crna Gora kredibilna \u010dlanica Sjevernoatlantskog saveza. Ozbiljan izazov Geopoliti\u010dki i bezbjednosni konsultant Nikola Luni\u0107 kazao je \u201cVijestima\u201d da \u0107e novi NATO standard zahtijevati fiskalne reforme u Crnoj Gori \u201ckoje \u0107e imati za osnovu pove\u0107anje poreza ili smanjenje izdataka u drugim sektorima\u201d. Naveo je da \u0107e se politi\u010dka elita u Podgorici u narednom periodu suo\u010diti sa \u201cneophodno\u0161\u0107u pa\u017eljive analize tro\u0161kova, dugoro\u010dnog planiranja i visokog nivoa finansijske odgovornosti\u201d, jer u protivnom, upozorava on, lako mo\u017ee do\u0107i do preoptere\u0107enja bud\u017eeta i smanjenja kvaliteta \u017eivota gra\u0111ana. \u201cNa NATO samitu u Hagu donesena je odluka o pove\u0107anju izdvajanja za odbranu sa preciznom podjelom: 3,5 odsto za osnovne vojne potrebe i 1,5 odsto za \u2018\u0161ire bezbjednosne izdatke\u2019. U kontekstu Crne Gore, ovo predstavlja ozbiljan izazov s obzirom na trenutne ekonomske kapacitete i postoje\u0107u infrastrukturu\u201d, rekao je Luni\u0107. Ja\u010dati PVO i pomorske sposobnosti Upitan na \u0161ta bi se moglo tro\u0161iti 3,5 odsto BDP-a predvi\u0111enih za vojna izdvajanja, Luni\u0107 je odgovorio da bi to podrazumijevalo nabavku konvencionalnog naoru\u017eanja i vojne opreme (tenkovi, artiljerija, patrolni brodovi), odr\u017eavanje i modernizaciju vojnih baza, obuku vojnog osoblja i njihove plate, kao i za u\u010de\u0161\u0107e u multinacionalnim operacijama. Ukazuje da Crna Gora mora imati prioritet kada su u pitanju sposobnosti protivvazdu\u0161ne odbrane (PVO) nabavkom sistema PVO i bespilotnih letjelica, te ja\u010danje pomorske sposobnosti i kopnene snage nabavkom modularnih platformi i modernih komunikacionih sistema. \u201cNedavna nabavka francuskih patrolnih brodova klase OPV 60 iako korisna za osnovne bezbjednosne zadatke u mirnodopskim uslovima, ne odgovara u potpunosti savremenoj NATO percepciji novih bezbjednosnih izazova. Brodovi predstavljaju neborbene platforme niskog dometa i male autonomije koji ne\u0107e doprinijeti sposobnostima kolektivne odbrane, ni interoperabilnosti sa ve\u0107im NATO flotama\u201d, ocjenuje sagovornik. Luni\u0107 konstatuje da su Alijansi potrebne pomorske snage za odvra\u0107anje koje su sposobne za \u201cprotivpodmorni\u010dku borbu i elektronsko ratovanje\u201d, a uz visoki nivo interoperabilnosti. Poru\u010duje da bi se Crna Gora u narednom periodu mogla fokusirati na sisteme za elektronsko izvi\u0111anje i sajber odbranu koji bi, tvrdi on, bili klju\u010dni za odbranu od savremenih hibridnih prijetnji. Modernizacija, sajber odbrana, obuke civila\u2026 Iz NATO-a je saop\u0161teno da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice godi\u0161nje izdvajati do 1,5 odsto BDP-a kako bi, izme\u0111u ostalog, za\u0161titili kriti\u010dnu infrastrukturu, odbranili mre\u017ee, osigurali civilnu spremnost i otpornost, oslobodili inovacije i oja\u010dali odbrambenu industrijsku bazu. Luni\u0107 isti\u010de da je izdvajanje 1,5 odsto BDP-a za aktivnosti koje nisu \u201cdirektno borbena obuka ili naoru\u017eanje\u201d od klju\u010dnog zna\u010daja za operativnu spremnost i otpornost. \u201cTo podrazumijeva modernizaciju infrastrukture (npr., puteva za te\u0161ku vojnu tehniku ili luka za brzo snabdijevanje), podizanje sposobnosti sajber odbrane i za\u0161tite mre\u017ea, ja\u010danje civilne otpornosti i sistema hitne reakcije u vanrednim situacijama, kao i podr\u0161ku odbrambenoj industriji i inovacijama\u201d, rekao je on. Navodi da bi Crna Gora, u skladu sa njenim interesima, tih 1,5 odsto BDP-a mogla potro\u0161iti na vi\u0161e razli\u010ditih na\u010dina. \u201cU okviru infrastrukturne za\u0161tite, mogla bi se unaprijediti za\u0161tita luka i aerodroma od sabota\u017ea ili elektroenergetski sistem. Ja\u010danje sajber odbrane bi, na primjer, podrazumijevalo intenzivniju obuku eksperata za za\u0161titu podataka ili izgradnju nacionalnog CIRT centra\u201d, dodaje Luni\u0107. Kazao je da bi se kroz razvoj sistema ranog upozorenja, edukaciju gra\u0111ana i \u010destih vje\u017ebi moglo osna\u017eiti civilno dru\u0161tvo za reakciju u vanrednim situacijama. \u201cNa kraju, ne treba potcijeniti ni doprinos inovacijama i razvoju odbrambene industrije kroz stimulisanje istra\u017eivanja u oblasti bezbjednosti ili subvencionisanje doma\u0107e privrede za razvoj odbrambenih tehnologija\u201d, napominje sagovornik. Krapovi\u0107: Pare za odbranu ostaju u Crnoj Gori Ministar odbrane Dragan Krapovi\u0107 rekao je sino\u0107 za TV Vijesti da \u0107e se odluka da \u010dlanice NATO-a izdvajanja za odbranu podignu na pet posto BDP-a ostvariti za deset godina, i da \u0107e tada iznositi oko 400 miliona eura. Crna Gora \u0107e do 2035. morati da dostigne izdvajanje od 400 miliona eura godi\u0161nje za odbranu i bezbjednost\u201cTaj novac ne ide za Brisel, ne ide za Va\u0161ington. On ostaje u Crnoj Gori i ula\u017ee se u kapacitete Crne Gore. To bi bilo oko nekih 400 miliona eura godi\u0161nje\u201d, rekao je Krapovi\u0107. Isti\u010de da \u0107e se do toga do\u0107i postepeno, pove\u0107avanjem bud\u017eeta za odbranu, iz godine u godinu. \u201c\u0160to opet izlazi nekih oko 20 miliona (pove\u0107anja), mo\u017eda vi\u0161e, po godini. Ne bih rekao da je to sad ne\u0161to ba\u0161 nedoku\u010divo u bud\u017eetu, koji je toliki koliki jeste. Mi jesmo mala dr\u017eava i to jesu ogromna izdvajanja. Ja u potpunosti shvatam da je na umu obi\u010dnog gra\u0111anina i u fokusu njegovog interesovanja prije svega socijala, \u0161kolstvo, zdravstvo i to je potpuno opravdano. Ali ukoliko ne budemo imali elementarnu bezbjednost i stabilnost, sve<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3003,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9,6],"tags":[],"class_list":["post-3524","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-industrija","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3524"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3524\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3528,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3524\/revisions\/3528"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3003"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}