{"id":3086,"date":"2025-06-19T07:15:55","date_gmt":"2025-06-19T07:15:55","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=3086"},"modified":"2025-06-19T07:17:30","modified_gmt":"2025-06-19T07:17:30","slug":"novi-prostorni-plan-predvida-da-crna-gora-bude-energetski-nezavisna-i-veliki-izvoznik-struje-iz-obnovljivih-izvora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/19\/novi-prostorni-plan-predvida-da-crna-gora-bude-energetski-nezavisna-i-veliki-izvoznik-struje-iz-obnovljivih-izvora\/","title":{"rendered":"Novi prostorni plan predvi\u0111a da Crna Gora bude energetski nezavisna i veliki izvoznik struje iz obnovljivih izvora"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Novi prostorni plan predvi\u0111a da Crna Gora bude energetski nezavisna i veliki izvoznik struje iz obnovljivih izvora<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Cma Gora \u0107e biti energetski nezavisna dr\u017eava, neto izvoznik elektri\u010dne energije, sa ve\u0107im udjelom energije iz obnovljivih izvora, uz povezanost vjetro i solarnih elektrana sa radom hidroelektrana zbog o\u010duvanja stabilnosti energetskog sistema, navedeno je u energetskim ciljevima novog Prostornog plana Crne Gore kojeg je Vlada usvojila pro\u0161le sedmice, prenose Vijesti.<\/p>

U Planu se navodi da \u0107e u 2026. godini po\u010deti da va\u017ee dodatni nameti (naknada za emitovanje ugljen dioksida C02) za proizvodnju elektri\u010dne energije iz uglja u Termoelektrani Pljevlja zbog \u010dega je za o\u010dekivati odre\u0111eno smanjenje godi\u0161njih sati rada,a razmatra se i prestanak rada TE Pljevlja izme\u0111u 2035. i 2040. kao dio mjera za ispunjavanje ciljeva u pogledu dekarbon izacije energetskog sektora\u201d.<\/p>

Kako zamijeniti TE Pljevlja<\/strong><\/p>

Do sada je iz Ministarstva energetike saop\u0161tavano da se o\u010dekuje da \u0107e evropska Energetska zajednica, nakon ekolo\u0161ke rekonstrukcije, dozvoliti rad TE Pljevlja do 2041. godine. EU \u017eeli da visokim naknadama za zaga\u0111iva\u010de, \u0161to va\u017ei i za zemlje kandidate,onemogu\u0107i rad termoelektrana na ugalj jer \u0107e zbog tog tro\u0161ka elektri\u010dna energija iz uglja postati zna\u010dajno skuplja i neisplativa, prenose Vijesti.<\/p>

TE Pljevlja proizvodi i do polovine crnogorskih potreba za elektri\u010dnom energijom (oko 1.500 GWh), a ona je i najstabilniji proizvo\u0111a\u010d koja cijeli elektroenergetski sistem dr\u017ei stabilnim jer se proizvodnja odr\u017eava non-stop i u kontinuitetu bez zavisnosti od vremenskih prilika u odnosu na druge izvore struje koji zavise od ki\u0161e, vjetra ili sunca.<\/p>

Da bi njena proizvodnja bila zamijenjena u Planu se nalaze dvije nove velike hidroelektrane Komamica i Gornje Kru\u0161evo\u2019\u2019,pet vjetroelektrana,Braji\u0107i, Gvozd, Korita, Bijela\u201d i Golija-Smrije\u010dno-Goransko Rudnice,kao i 24 solarne elektrane.Navedeno je da su mogu\u0107e i druge manje potencijalne elektrane u skladu sa op\u0161tim smjernicama prostornog plana.<\/p>

Navodi se da je energetika osnov razvoja dr\u017eave i da je bez nje nemogu\u0107 razvoj drugih oblasti poput turizma, industrije i uop\u0161te ekonomije, prenose Vijesti.<\/p>

Crna Gora \u0107e razvojem energetike i energetske infrastrukture obezbijediti ve\u0107i udio energije iz obnovljivih izvora i time omogu\u0107iti energetsku efikasnost,\u0161to \u0107e pozitivno uticati na ekonomiju i podizanje kvaliteta \u017eivota u urbanim i ruralnim podru\u010djima i doprinijeti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te, navedeno je u Planu.<\/p>

Navedeno je i da se energetski razvoj ne mo\u017ee bazirati samo na izgradnji solamih i vjetroelektrane (neupravljivi izvori jer zavise od prirodnih uslova) ve\u0107 da se oni moraju vezati za rad reverzibilnih hidroelektrana koje bi se uklju\u010divale kada nema dovoljno sunca i vjetra i na taj na\u010din \u010duvale stabilnost sistema.<\/p>

TE ostaje klju\u010dna makar do 2035.<\/strong><\/p>

U planu se navodi da je ekolo\u0161ka rekonstrukcije TE Pljevlja, koja treba da se zavr\u0161i do sredine novembra ove godine, od javnog interesa kako bi se omogu\u0107io njen \u0161to du\u017ei rad,kao i da bi se sprovela toplifikacija Pljevalja.Prva faza toplifikacije za \u0161est najve\u0107ih kotlamica u Pljevljima bi se sprovodila odmah nakon zavr\u0161etka rekonstrukcije.<\/p>

Svrha izgradnje primarnog toplovoda od TE Pljevlja do grada je pobolj\u0161anje stanja \u017eivotne sredine u Pljevljima, i pobolj\u0161anje stepena efikasnosti rada TE Pljevlja. Nakon realizacije projekta Ekolo\u0161ke rekonstrukcije TE Pljevlja, kao posljedica tehnolo\u0161kog procesa dobija se dodatni nusprodukt gips,koji se mo\u017ee koristiti za proizvodnju vi\u0161e vrsta proizvoda. TE Pljevlja \u0107e i u budu\u0107em periodu predstavljati osnovu sigurnog snabdijevanja elektri\u010dnom energijom u Crnoj Gori kao prethodnih 40 godina, tako \u0107e ostati do ispunjavanja strate\u0161kih ciljeva razvoja energetike u pogledu ve\u0107e integracije obnovljivih izvora energije. Usljed o\u010dekivanih dodatnih nameta na proizvodnju iz TE Pljevlja po\u010dev od 2026. godine, za o\u010dekivati je odre\u0111eno smanjenje godi\u0161njih sati rada,a razmatra se i prestanak rada TE Pljevlja izme\u0111u 2035. i 2040. kao dio mjera za ispunjavanje ciljeva u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora,navedeno je u Planu.<\/p>

Osim postoje\u0107ih hidroelektrana Piva i Peru\u0107ica, predla\u017eena je izgradnja novih hidroelektrana, radi omogu\u0107avanja mnogo ve\u0107eg uklju\u010denja novih obnovljivih izvora elektri\u010dne energije a to su HE Komamica na istoimenoj rijeci i Gornje Kru\u0161evo na Pivi.<\/p>

Komarnica prihvatljiva za EU<\/strong><\/p>

Izgradnja ove HE razmatra se jo\u0161 od l988.godine. Ekolo\u0161ke organizacije i aktivisti godinama protestuju zbog namjere izgradnje ove hidroelektrane zbog ugro\u017eavanja kanjona Komamice.<\/p>

U Prostornom planu je navedeno da je studija Regionalna strategija za odr\u017eivu hidroenergiju na zapadnom Balkanu, WBIF, koja je ra\u0111ena za potrebe Investicionog fonda za zapadni Balkan, HE Komarnicu svrstava u red ekolo\u0161ki prihvatljivih projekata,kao i da je Evropska komisija identifikovala \u010detiri konkretna projekta koja \u0107e biti podr\u017eana, me\u0111u kojima je i projekat izgradnje HE Komamica. Za ovu hidroelektranu su izdati urbanisti\u010dko-tehni\u010dld uslovi i u toku je izrada projektne dokumentacije. Elaborat o procjeni uticaja predmetnog projekta je osporen od strane Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine i \u010deka se kona\u010dan stav nakon obavljanja potrebne procedure.<\/p>

HE \u2018Komamica\u2019 u energetskom sistemu Crne Gore treba da omogu\u0107i realizaciju ambicioznih planova izgradnje novih obnovljivih izvora elektri\u010dne energije (solarne i vjetroelektrane\u2026). Projekat HE \u2018Komamica* je najspremniji u tehni\u010dkom smislu za realizaciju, me\u0111utim sa aspekta za\u0161tite prostora i uticaja na \u017eivotnu sredinu, nema podr\u0161ku od strane institucija nadle\u017enih za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Uva\u017eavaju\u0107i nesporan veliki zna\u010daj HE \u2018Komamica\u2019 u energetskom sistemu Crne Gore, a sa druge strane ekolo\u0161ke zahtjeve i zahtjeve za\u0161tite prostora, za kona\u010dno dono\u0161enje odluke o izgradnji HE \u2018Komamica\u2019,va\u017eno je da se u okviru projektne dokumentacije i prate\u0107e procjene uticaja na \u017eivomu sredinu donesu zaklju\u010dci od nadle\u017enih institucija Crne Gore, navedeno je u Planu.<\/p>

Ova elektrana bi prema projekcijama godi\u0161nje proizvodila oko 670 GVVh,\u0161to je oko40 odsto od prosje\u010dne godi\u0161nje proizvodnje TE Pljevlja.<\/p>

Kru\u0161evo podr\u0161ka za SE i VE\u00a0<\/strong><\/p>

Hidroelektrana Gornje Kru\u0161evo planirana je kao reverzibilna elektrana za por\u0161ku stabilnosti sistema i peglanje padova u proizvodnji solamih i vjetroelektrana.<\/p>

Zbog visoke upravljivosti proizvodnjom elektri\u010dne energije, zna\u010dajna je za omogu\u0107avanje ve\u0107e integracije novih obnovljivih izvora energije, \u010diji je zna\u010dajan potencijal prepoznat kako od strane dr\u017eavnih kompanija,tako i investitora iz oblasti energetike, navedeno je u Planu.<\/p>

Godi\u0161nja proizvodnja ove hidroelektrane bila bi 235 GVVh.<\/p>

U planu su navedene i mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja potencijala crnogorskog dijela bile\u0107kog jezera, uz ogradu da bi za taj projekat bio potreban me\u0111udr\u017eavni sporazum, kao i nastavak istra\u017eivanja enregetskih potencijala \u0106ehotine i Mora\u010de, kao i malih hidroelektrana na postoje\u0107oj infrastrukturi kao \u0161to je brana Otilovi\u0107 i ispusti i kanali za Slano i Krupac. Predla\u017ee se i novi agregat u Peru\u0107ici kao i prevo\u0111enja dijela voda rijeke Zete u akumulacije Krupac i Slano.<\/p>

Plan predvi\u0111a da do 2030. godine Cma Gora dobija 700 GVVh iz novih obnovljivih izvora energije, a do 2040. godine novih 2000 GVVh. Ukupna sada\u0161nja proizvodnja u dobroj godini iznosi do 4.000 GVVh.<\/p>

Planeri predla\u017eu i da se u planovima ni\u017eeg reda predvidi razvoj infrastrukture za punjenje elektri\u010dnih vozila,za koje o\u010dekuju rast interesovanja.<\/p>

VE Braji\u0107i ostala u planu, ali tra\u017ee dodatne studije<\/strong><\/p>

U Planu je i velika vjetroelektrana na podru\u010dju Braji\u0107a, za koju je ve\u0107 ura\u0111en dio dokumentacije, ali planeri ukazuju i na proteste mje\u0161tana i potrebu dodatnog razmatranja svih aspekata za\u0161tite prostora.<\/p>

VE na podru\u010dju Braji\u0107a i op\u0161tine Bar je vrlo povoljan projekat u elektroenergetskom pogledu usljed prepoznatog potencijala lokacije u odnosu na elektroenergetsku mre\u017eu i potro\u0161nje zbog kojih mo\u017ee zna\u010dajno unaprijediti sigurnost i efikasnost snabdijevanja centralnog dijela primorskog konzuma (kao i dostizanja nacionalnih ciljeva u pogledu OIE i klimatskih promjena). Istovremeno je prepoznat zna\u010dajni otpor lokalne zajednice u pogledu realizacije ovog projekta, pri \u010demu se ukazuje na negativne uticaje na prostor i prirodno i kulturno naslede. Pri daljim aktivnostima, u cilju potencijalne realizacije, potrebno je dodatno razmotriti aspekte za\u0161tite prostora, kroz sveobuhvatnu izradu SPU na \u017eivotnu sredinu i studiju vizuelnog uticaja. Realizacija infrastrukturnog objekta \u010de zavisiti od procjene mogu\u0107ih negativnih uticaja na stanovni\u0161tvo, naselja i \u017eivotnu sredinu navedeno je u Planu, prenose Vijesti.<\/p>

Godi\u0161nja proizvodnja ove VE procijenjena je na 250 GWh.<\/p>

\u00a0<\/p>

Izvor: Bankar.me<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novi prostorni plan predvi\u0111a da Crna Gora bude energetski nezavisna i veliki izvoznik struje iz obnovljivih izvora Home \/ Cma Gora \u0107e biti energetski nezavisna dr\u017eava, neto izvoznik elektri\u010dne energije, sa ve\u0107im udjelom energije iz obnovljivih izvora, uz povezanost vjetro i solarnih elektrana sa radom hidroelektrana zbog o\u010duvanja stabilnosti energetskog sistema, navedeno je u energetskim ciljevima novog Prostornog plana Crne Gore kojeg je Vlada usvojila pro\u0161le sedmice, prenose Vijesti. U Planu se navodi da \u0107e u 2026. godini po\u010deti da va\u017ee dodatni nameti (naknada za emitovanje ugljen dioksida C02) za proizvodnju elektri\u010dne energije iz uglja u Termoelektrani Pljevlja zbog \u010dega je za o\u010dekivati odre\u0111eno smanjenje godi\u0161njih sati rada,a razmatra se i prestanak rada TE Pljevlja izme\u0111u 2035. i 2040. kao dio mjera za ispunjavanje ciljeva u pogledu dekarbon izacije energetskog sektora\u201d. Kako zamijeniti TE Pljevlja Do sada je iz Ministarstva energetike saop\u0161tavano da se o\u010dekuje da \u0107e evropska Energetska zajednica, nakon ekolo\u0161ke rekonstrukcije, dozvoliti rad TE Pljevlja do 2041. godine. EU \u017eeli da visokim naknadama za zaga\u0111iva\u010de, \u0161to va\u017ei i za zemlje kandidate,onemogu\u0107i rad termoelektrana na ugalj jer \u0107e zbog tog tro\u0161ka elektri\u010dna energija iz uglja postati zna\u010dajno skuplja i neisplativa, prenose Vijesti. TE Pljevlja proizvodi i do polovine crnogorskih potreba za elektri\u010dnom energijom (oko 1.500 GWh), a ona je i najstabilniji proizvo\u0111a\u010d koja cijeli elektroenergetski sistem dr\u017ei stabilnim jer se proizvodnja odr\u017eava non-stop i u kontinuitetu bez zavisnosti od vremenskih prilika u odnosu na druge izvore struje koji zavise od ki\u0161e, vjetra ili sunca. Da bi njena proizvodnja bila zamijenjena u Planu se nalaze dvije nove velike hidroelektrane Komamica i Gornje Kru\u0161evo\u2019\u2019,pet vjetroelektrana,Braji\u0107i, Gvozd, Korita, Bijela\u201d i Golija-Smrije\u010dno-Goransko Rudnice,kao i 24 solarne elektrane.Navedeno je da su mogu\u0107e i druge manje potencijalne elektrane u skladu sa op\u0161tim smjernicama prostornog plana. Navodi se da je energetika osnov razvoja dr\u017eave i da je bez nje nemogu\u0107 razvoj drugih oblasti poput turizma, industrije i uop\u0161te ekonomije, prenose Vijesti. Crna Gora \u0107e razvojem energetike i energetske infrastrukture obezbijediti ve\u0107i udio energije iz obnovljivih izvora i time omogu\u0107iti energetsku efikasnost,\u0161to \u0107e pozitivno uticati na ekonomiju i podizanje kvaliteta \u017eivota u urbanim i ruralnim podru\u010djima i doprinijeti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te, navedeno je u Planu. Navedeno je i da se energetski razvoj ne mo\u017ee bazirati samo na izgradnji solamih i vjetroelektrane (neupravljivi izvori jer zavise od prirodnih uslova) ve\u0107 da se oni moraju vezati za rad reverzibilnih hidroelektrana koje bi se uklju\u010divale kada nema dovoljno sunca i vjetra i na taj na\u010din \u010duvale stabilnost sistema. TE ostaje klju\u010dna makar do 2035. U planu se navodi da je ekolo\u0161ka rekonstrukcije TE Pljevlja, koja treba da se zavr\u0161i do sredine novembra ove godine, od javnog interesa kako bi se omogu\u0107io njen \u0161to du\u017ei rad,kao i da bi se sprovela toplifikacija Pljevalja.Prva faza toplifikacije za \u0161est najve\u0107ih kotlamica u Pljevljima bi se sprovodila odmah nakon zavr\u0161etka rekonstrukcije. Svrha izgradnje primarnog toplovoda od TE Pljevlja do grada je pobolj\u0161anje stanja \u017eivotne sredine u Pljevljima, i pobolj\u0161anje stepena efikasnosti rada TE Pljevlja. Nakon realizacije projekta Ekolo\u0161ke rekonstrukcije TE Pljevlja, kao posljedica tehnolo\u0161kog procesa dobija se dodatni nusprodukt gips,koji se mo\u017ee koristiti za proizvodnju vi\u0161e vrsta proizvoda. TE Pljevlja \u0107e i u budu\u0107em periodu predstavljati osnovu sigurnog snabdijevanja elektri\u010dnom energijom u Crnoj Gori kao prethodnih 40 godina, tako \u0107e ostati do ispunjavanja strate\u0161kih ciljeva razvoja energetike u pogledu ve\u0107e integracije obnovljivih izvora energije. Usljed o\u010dekivanih dodatnih nameta na proizvodnju iz TE Pljevlja po\u010dev od 2026. godine, za o\u010dekivati je odre\u0111eno smanjenje godi\u0161njih sati rada,a razmatra se i prestanak rada TE Pljevlja izme\u0111u 2035. i 2040. kao dio mjera za ispunjavanje ciljeva u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora,navedeno je u Planu. Osim postoje\u0107ih hidroelektrana Piva i Peru\u0107ica, predla\u017eena je izgradnja novih hidroelektrana, radi omogu\u0107avanja mnogo ve\u0107eg uklju\u010denja novih obnovljivih izvora elektri\u010dne energije a to su HE Komamica na istoimenoj rijeci i Gornje Kru\u0161evo na Pivi. Komarnica prihvatljiva za EU Izgradnja ove HE razmatra se jo\u0161 od l988.godine. Ekolo\u0161ke organizacije i aktivisti godinama protestuju zbog namjere izgradnje ove hidroelektrane zbog ugro\u017eavanja kanjona Komamice. U Prostornom planu je navedeno da je studija Regionalna strategija za odr\u017eivu hidroenergiju na zapadnom Balkanu, WBIF, koja je ra\u0111ena za potrebe Investicionog fonda za zapadni Balkan, HE Komarnicu svrstava u red ekolo\u0161ki prihvatljivih projekata,kao i da je Evropska komisija identifikovala \u010detiri konkretna projekta koja \u0107e biti podr\u017eana, me\u0111u kojima je i projekat izgradnje HE Komamica. Za ovu hidroelektranu su izdati urbanisti\u010dko-tehni\u010dld uslovi i u toku je izrada projektne dokumentacije. Elaborat o procjeni uticaja predmetnog projekta je osporen od strane Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine i \u010deka se kona\u010dan stav nakon obavljanja potrebne procedure. HE \u2018Komamica\u2019 u energetskom sistemu Crne Gore treba da omogu\u0107i realizaciju ambicioznih planova izgradnje novih obnovljivih izvora elektri\u010dne energije (solarne i vjetroelektrane\u2026). Projekat HE \u2018Komamica* je najspremniji u tehni\u010dkom smislu za realizaciju, me\u0111utim sa aspekta za\u0161tite prostora i uticaja na \u017eivotnu sredinu, nema podr\u0161ku od strane institucija nadle\u017enih za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Uva\u017eavaju\u0107i nesporan veliki zna\u010daj HE \u2018Komamica\u2019 u energetskom sistemu Crne Gore, a sa druge strane ekolo\u0161ke zahtjeve i zahtjeve za\u0161tite prostora, za kona\u010dno dono\u0161enje odluke o izgradnji HE \u2018Komamica\u2019,va\u017eno je da se u okviru projektne dokumentacije i prate\u0107e procjene uticaja na \u017eivomu sredinu donesu zaklju\u010dci od nadle\u017enih institucija Crne Gore, navedeno je u Planu. Ova elektrana bi prema projekcijama godi\u0161nje proizvodila oko 670 GVVh,\u0161to je oko40 odsto od prosje\u010dne godi\u0161nje proizvodnje TE Pljevlja. Kru\u0161evo podr\u0161ka za SE i VE\u00a0 Hidroelektrana Gornje Kru\u0161evo planirana je kao reverzibilna elektrana za por\u0161ku stabilnosti sistema i peglanje padova u proizvodnji solamih i vjetroelektrana. Zbog visoke upravljivosti proizvodnjom elektri\u010dne energije, zna\u010dajna je za omogu\u0107avanje ve\u0107e integracije novih obnovljivih izvora energije, \u010diji je zna\u010dajan potencijal prepoznat kako od strane dr\u017eavnih kompanija,tako i investitora iz oblasti energetike, navedeno je u Planu. Godi\u0161nja proizvodnja ove hidroelektrane bila bi 235 GVVh. U planu su navedene i mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja potencijala crnogorskog dijela bile\u0107kog jezera, uz ogradu da bi za taj projekat bio potreban me\u0111udr\u017eavni sporazum, kao i nastavak istra\u017eivanja enregetskih potencijala \u0106ehotine i Mora\u010de, kao i malih hidroelektrana na postoje\u0107oj infrastrukturi kao \u0161to je brana Otilovi\u0107 i ispusti i kanali za Slano<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3087,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-3086","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3086","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3086"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3086\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3091,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3086\/revisions\/3091"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3087"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3086"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3086"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3086"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}