{"id":2964,"date":"2025-06-15T11:18:15","date_gmt":"2025-06-15T11:18:15","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2964"},"modified":"2025-06-15T12:42:02","modified_gmt":"2025-06-15T12:42:02","slug":"rat-izraela-i-irana-mesijanski-pohod-benjamina-netanjahua","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/15\/rat-izraela-i-irana-mesijanski-pohod-benjamina-netanjahua\/","title":{"rendered":"Rat Izraela i Irana: Mesijanski pohod Benjamina Netanjahua"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Rat Izraela i Irana: Mesijanski pohod Benjamina Netanjahua<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iran i Izrael nastavljaju da razmjenjuju udarce. I jedni i drugi tvrde da odgovaraju na agresiju. Dok padaju bombe, izraleski premijer Benjamin Netanjahu ubije\u0111en je da sudbina jevrejske dr\u017eave zavisi od njega, a Iran ne planira da se povu\u010de<\/p><\/div><\/div>

Izraelska vojna komanda je saop\u0161tila da je u no\u0107i na nedjelju ga\u0111ala \u201einfrasturukturu iranskog nuklearnog programa\u201c u\u00a0Teheranu, skladi\u0161ta nafte, Ministarstvo odbrane Islamske republike i glavni \u0161tab jedne dr\u017eavne organizacije za istra\u017eivanje atomske energije.<\/p>

\u201eTeheran gori\u201c, objavio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac u subotu na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Iks, uz video koji prikazuje veliki po\u017ear u glavnom gradu Irana.<\/p>

Iran tvrdi da je u izraelskim napadima koji su po\u010deli u petak, 13. jun, ubijeno stotinak ljudi.\u00a0<\/span><\/p>

Teheran je odgovorio na napade, te je u no\u0107i izme\u0111u subote i nedelje u iranskom vazdu\u0161nom napadu na mete \u0161irom Izraela stradalo najmanje osam ljudi.\u00a0<\/span><\/p>

Iran \u0107e poja\u010dati napade ako\u00a0Izrael nastavi s neprijateljstvima, saop\u0161tila je kancelarija za odnose s javno\u0161\u0107u Islamske revolucionarne garde nakon nove runde napada izme\u0111u dvije zemlje.<\/p>

\u201eOfanzivne operacije Oru\u017eanih snaga Islamske Republike nastavi\u0107e se ve\u0107om snagom i \u0161irim obimom vojnih akcija ukoliko se ova neprijateljstva i agresije nastave\u201c, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>

\u00a0<\/div>
\"Rakete
Foto: AP Photo\/Ariel Schalit<\/span>Odgovor Irana: Rakete pro\u0161arale izraelsko nebo<\/div><\/div><\/div>

Nije sve kako na prvi pogled izgled<\/b><\/p>

Svi su bog zna kako odu\u0161evljeni dosada\u0161njom precizno\u0161\u0107u izraealskih vazdu\u0161nih udara na Iran.<\/p>

Dani Citronovic iz tinktenka Institute for National Security Studies (INSS) smatra, me\u0111utim, da premijer Izraela\u00a0Benjamin Netanjahu\u00a0nema izlaznu strategiju iz ovog sukoba i da je to veoma neodgovorno.<\/p>

\u201eTa\u010dno je da je Izrael po\u010detnim udarima Iranu naneo veliku \u0161tetu. Ali to nije razlog za euforiju\u201c, smatra Citronovic.<\/p>

Jer Iran je ogroman, ima 90 miliona stanovnika, udaljen je od Izraela 2000 kilometara i pokazao je u devetogodi\u0161njem ratu sa Irakom koliko je izdr\u017eljiv.<\/p>

Predstava o tome da Izrael mo\u017ee da kontroli\u0161e vazdu\u0161ni prostor Irana je pogre\u0161na, jer izraelski borbeni avioni ne mogu da budu aktivni bez prestanka. A iranski raketni silosi su posejani po celoj zemlji, delimi\u010dno u tunelima i u brdima. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ne mo\u017ee da spre\u010di ispaljivanje raketa odatle.<\/p>

U me\u0111uvremenu je vazdu\u0161ni prostor iznad Izraela zatvoren, a privreda paralisana.<\/p>

\u201eOvaj rat nas dnevno ko\u0161ta milijarde dolara\u201c, ka\u017ee Citronovic. A tu je i psiholo\u0161ka \u0161teta za stanovni\u0161tvo. Duga\u010dak rat iscrpljivanja Izrael sebi ne mo\u017ee da dopusti.<\/p>

Izrael bez direkte vojne pomo\u0107i Amerike nema kapaciteta da Iran bombama natjera na koljena. A direktno uplitanje SAD-a u ovaj oru\u017eani sukob za sada su \u201cvla\u017eni snovi\u201c.<\/p>

\"Napad
Foto: AP Photo\/Ohad Zwigenberg<\/span>Uni\u0161tena zgrada u Tel Avivu nakon iranskog napada<\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>

\u0160ta misli Netanjahu<\/b><\/p>

Za Netanjahua (75) je napad na iranska nuklearna postrojenja u vojnu infrastrukturu mo\u017eda najva\u017enija odluka u \u010ditavoj, dugoj politi\u010dkoj karijeri. I istovremeno najve\u0107i rizik u koji se ikada upustio, pi\u0161e njema\u010dki \u201e\u0160pigel\u201c.<\/p>

A za svijet je ovo najopasniji rat posle dugo vremena. Na jednoj strani je fundamentalisti\u010dki re\u017eim u Teheranu koji se bori za opstanak, na drugoj vlada u Jerusalima koja sve vi\u0161e poprima mesijanske obrise. A izme\u0111u je neura\u010dunljiv predsjednik u Va\u0161ingtonu.<\/p>

Prema izvorima \u201e\u0160pigela\u201c bliskim premijeru Izraela, Netanjahu je ubije\u0111en da je borba protiv \u201eiranske bombe\u201c njegova istorijska, pa \u010dak i bo\u017eanska misija. On smatra da od njega li\u010dno zavisi sudbina Izraela, da je on pozvan da ukloni egzistencijalnu prijetnju jevrejskoj dr\u017eavi \u2013 iranski atomski napad.<\/p>

\u201eNajte\u017ea odluka jednog \u0161efa dr\u017eave je da ukloni opasnost, prije nego \u0161to se u potpunosti materijalizuje\u201c, rekao je Netanjahu u petak nakon po\u010detnih vazdu\u0161nih napada Izraela na Iran.\u00a0<\/span><\/p>

Njegov uzor je, naravno, Vinston \u010cer\u010dil, koji je tako\u0111e morao da lomi unutra\u0161nji otpor da bi se Britanija suprotstavila Hitlerovoj nacisti\u010dkoj Njema\u010dkoj i na kraju je pobijedila. Tako nekako on vidi svoju ulogu i zato u sukobu sa Iranom pravi aluzije na Holokaust.<\/p>

Pregovori sa Iranom su za Netanjahua isklju\u010deni, oni samo mogu da hrane zlo, a ne da ga pobijede.\u00a0<\/span><\/p>

On je odvajkada ubije\u0111en da sa re\u017eimom u Teheranu nema kompromisa, da Iran mora ili u potpunosti da obustavi svoj nuklearni program, ili da se vojno rasturi. Izme\u0111u toga ne postoji ni\u0161ta.\u00a0<\/span><\/p>

Njegova vodilja je oduvijek bila snaga: Izrael mora vojno da dominira Bliskim istokom da bi opstao. Ko pregovara, taj gubi. Sa takvim stavom nailazi na odobravanje velikog broja Izraelaca.<\/p>

\u201eOni su se ustremili na nas. Oni mogu da nas ubiju. Izrael je ranjiv. A moj zadatak je da spasem ovaj narod\u201c. Ovako je izraelski novinar Ari \u0160aviti jednom za televiziju PBS skicirao Netanjahuov na\u010din razmi\u0161ljanja.<\/p>

Netanjahu kao da se iskupljuje za \u201eCrni \u0160abat\u201c 7. oktobra 2023. kada je Hamas upao u Izrael, izvr\u0161io pokolj i uzdrmao temelje Izraela. Tada su na videlo isplivali veliki obavje\u0161tajni i odbrambeni propusti.<\/p>

Krajnji cilj je svakako smjena fundamentalisti\u010dkog re\u017eima u Teheranu. Premijer Izraela je re\u0161io da iskoristi \u0161ansu u trenutku kada je Iran oslabljen iznutra i pritisnut spolja, kada nema prave saveznike. Hamas u Pojasu Gaze je gotovo uni\u0161ten, a \u0161iitsku miliciju\u00a0 Hezbolah u Libanu je izraelska vojska po\u0161teno izbombardovala u prethodnih godinu i po dana. Napadi Izraela na Iran \u0107e vjerovatno trajati danima, mo\u017eda i nedjeljama, i \u010dini se da plan Netanjahua ne ide dalje od toga.<\/p>

\"Benjamin
Foto: AP Photo\/Richard Drew<\/span>Septembar 2012: Netanjahu na sjednici Skup\u0161tine UN upozorava na iranski nuklearni program<\/div><\/div><\/div>

Tramp: Nemamo ni\u0161ta sa napadom na Iran<\/b><\/b><\/p>

Posle jo\u0161 jedne burne no\u0107i u sukobu Izraela i Irana, ameri\u010dki predsjednik Donald Tramp je u nedjelju ujutru na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Truth Social napisao da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u201enisu imale nikakve veze sa sino\u0107njim napadom na Iran\u201c.\u00a0<\/span><\/p>

Upozorio je Teheran da ne uvla\u010di SAD u sukob.<\/p>

\u201eAko budemo napadnuti na bilo koji na\u010din, u bilo kom obliku od strane Irana, puna snaga i mo\u0107 ameri\u010dkih oru\u017eanih snaga sru\u010di\u0107e se na vas na nivou kakav svet jo\u0161 nije video\u201c, poru\u010dio je Tramp.<\/p>

\u201eIpak, lako mo\u017eemo posti\u0107i dogovor izme\u0111u Irana i Izraela i okon\u010dati ovaj krvavi sukob\u201c, dodao je.<\/p>

Ovog prole\u0107a, Tramp je vrhovnom vo\u0111i Irana ajatolahu Aliju Hamneju dao rok od 60 dana da se postigne dogovor o nuklearnom programu, uz upozorenje da \u0107e u suprotnom uslediti posledice. U me\u0111uvremenu, Tramp je pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da odlo\u017ei napade na Iran kako bi se ostavio prostor za pregovore.<\/p>

\"Donald
Foto: AP Photo\/Evan Vucci<\/span>Donald Tramp: Upozorenje za Iran<\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>

Prethodno je Tramp u subotu imao\u00a0jedno\u010dasovni telefonski razgovor<\/a>\u00a0sa predsednikom Rusije\u00a0Vladimirom Putinom<\/a>, saop\u0161tio je ameri\u010dki predsednik na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Kako je naveo Tramp, dvojica lidera dugo su razgovarala o iranskim i izraelskim napadima i pozvala na okon\u010danje sukoba.<\/p>

\u201ePredsjednik Putin me jutros pozvao da mi, na veoma ljubazan na\u010din, \u010destita ro\u0111endan, ali jo\u0161 va\u017enije, da razgovaramo o Iranu, zemlji koju on veoma dobro poznaje\u201c, napisao je Tramp na mre\u017ei Truth Social.<\/p>

Slo\u017eili su se da sukob izme\u0111u Izraela i Irana treba da se okon\u010da.<\/p>

\u201eOn smatra, kao i ja, da rat izme\u0111u Izraela i Irana treba da prestane, na \u0161ta sam mu uzvratio da i njegov rat treba da se zavr\u0161i\u201c, rekao je Tramp, aludiraju\u0107i na ruski rat protiv Ukrajine.<\/p>

\u201eRazgovarali smo dugo. Mnogo manje vremena potro\u0161eno je na temu Rusija\u2013Ukrajina, ali o tome \u0107emo slede\u0107e nedjelje. On sprovodi planirane razmjene zarobljenika \u2013 veliki broj trenutno se razmjenjuje na obje strane\u201c, stoji u Trampovoj objavi.<\/p>

Izvori: CNN\/\u0160pigel\/Al D\u017eazira<\/em><\/p><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat Izraela i Irana: Mesijanski pohod Benjamina Netanjahua Home \/ Iran i Izrael nastavljaju da razmjenjuju udarce. I jedni i drugi tvrde da odgovaraju na agresiju. Dok padaju bombe, izraleski premijer Benjamin Netanjahu ubije\u0111en je da sudbina jevrejske dr\u017eave zavisi od njega, a Iran ne planira da se povu\u010de Izraelska vojna komanda je saop\u0161tila da je u no\u0107i na nedjelju ga\u0111ala \u201einfrasturukturu iranskog nuklearnog programa\u201c u\u00a0Teheranu, skladi\u0161ta nafte, Ministarstvo odbrane Islamske republike i glavni \u0161tab jedne dr\u017eavne organizacije za istra\u017eivanje atomske energije. \u201eTeheran gori\u201c, objavio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac u subotu na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Iks, uz video koji prikazuje veliki po\u017ear u glavnom gradu Irana. Iran tvrdi da je u izraelskim napadima koji su po\u010deli u petak, 13. jun, ubijeno stotinak ljudi.\u00a0 Teheran je odgovorio na napade, te je u no\u0107i izme\u0111u subote i nedelje u iranskom vazdu\u0161nom napadu na mete \u0161irom Izraela stradalo najmanje osam ljudi.\u00a0 Iran \u0107e poja\u010dati napade ako\u00a0Izrael nastavi s neprijateljstvima, saop\u0161tila je kancelarija za odnose s javno\u0161\u0107u Islamske revolucionarne garde nakon nove runde napada izme\u0111u dvije zemlje. \u201eOfanzivne operacije Oru\u017eanih snaga Islamske Republike nastavi\u0107e se ve\u0107om snagom i \u0161irim obimom vojnih akcija ukoliko se ova neprijateljstva i agresije nastave\u201c, navodi se u saop\u0161tenju. \u00a0Foto: AP Photo\/Ariel SchalitOdgovor Irana: Rakete pro\u0161arale izraelsko nebo Nije sve kako na prvi pogled izgled Svi su bog zna kako odu\u0161evljeni dosada\u0161njom precizno\u0161\u0107u izraealskih vazdu\u0161nih udara na Iran. Dani Citronovic iz tinktenka Institute for National Security Studies (INSS) smatra, me\u0111utim, da premijer Izraela\u00a0Benjamin Netanjahu\u00a0nema izlaznu strategiju iz ovog sukoba i da je to veoma neodgovorno. \u201eTa\u010dno je da je Izrael po\u010detnim udarima Iranu naneo veliku \u0161tetu. Ali to nije razlog za euforiju\u201c, smatra Citronovic. Jer Iran je ogroman, ima 90 miliona stanovnika, udaljen je od Izraela 2000 kilometara i pokazao je u devetogodi\u0161njem ratu sa Irakom koliko je izdr\u017eljiv. Predstava o tome da Izrael mo\u017ee da kontroli\u0161e vazdu\u0161ni prostor Irana je pogre\u0161na, jer izraelski borbeni avioni ne mogu da budu aktivni bez prestanka. A iranski raketni silosi su posejani po celoj zemlji, delimi\u010dno u tunelima i u brdima. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ne mo\u017ee da spre\u010di ispaljivanje raketa odatle. U me\u0111uvremenu je vazdu\u0161ni prostor iznad Izraela zatvoren, a privreda paralisana. \u201eOvaj rat nas dnevno ko\u0161ta milijarde dolara\u201c, ka\u017ee Citronovic. A tu je i psiholo\u0161ka \u0161teta za stanovni\u0161tvo. Duga\u010dak rat iscrpljivanja Izrael sebi ne mo\u017ee da dopusti. Izrael bez direkte vojne pomo\u0107i Amerike nema kapaciteta da Iran bombama natjera na koljena. A direktno uplitanje SAD-a u ovaj oru\u017eani sukob za sada su \u201cvla\u017eni snovi\u201c. Foto: AP Photo\/Ohad ZwigenbergUni\u0161tena zgrada u Tel Avivu nakon iranskog napada\u00a0 \u0160ta misli Netanjahu Za Netanjahua (75) je napad na iranska nuklearna postrojenja u vojnu infrastrukturu mo\u017eda najva\u017enija odluka u \u010ditavoj, dugoj politi\u010dkoj karijeri. I istovremeno najve\u0107i rizik u koji se ikada upustio, pi\u0161e njema\u010dki \u201e\u0160pigel\u201c. A za svijet je ovo najopasniji rat posle dugo vremena. Na jednoj strani je fundamentalisti\u010dki re\u017eim u Teheranu koji se bori za opstanak, na drugoj vlada u Jerusalima koja sve vi\u0161e poprima mesijanske obrise. A izme\u0111u je neura\u010dunljiv predsjednik u Va\u0161ingtonu. Prema izvorima \u201e\u0160pigela\u201c bliskim premijeru Izraela, Netanjahu je ubije\u0111en da je borba protiv \u201eiranske bombe\u201c njegova istorijska, pa \u010dak i bo\u017eanska misija. On smatra da od njega li\u010dno zavisi sudbina Izraela, da je on pozvan da ukloni egzistencijalnu prijetnju jevrejskoj dr\u017eavi \u2013 iranski atomski napad. \u201eNajte\u017ea odluka jednog \u0161efa dr\u017eave je da ukloni opasnost, prije nego \u0161to se u potpunosti materijalizuje\u201c, rekao je Netanjahu u petak nakon po\u010detnih vazdu\u0161nih napada Izraela na Iran.\u00a0 Njegov uzor je, naravno, Vinston \u010cer\u010dil, koji je tako\u0111e morao da lomi unutra\u0161nji otpor da bi se Britanija suprotstavila Hitlerovoj nacisti\u010dkoj Njema\u010dkoj i na kraju je pobijedila. Tako nekako on vidi svoju ulogu i zato u sukobu sa Iranom pravi aluzije na Holokaust. Pregovori sa Iranom su za Netanjahua isklju\u010deni, oni samo mogu da hrane zlo, a ne da ga pobijede.\u00a0 On je odvajkada ubije\u0111en da sa re\u017eimom u Teheranu nema kompromisa, da Iran mora ili u potpunosti da obustavi svoj nuklearni program, ili da se vojno rasturi. Izme\u0111u toga ne postoji ni\u0161ta.\u00a0 Njegova vodilja je oduvijek bila snaga: Izrael mora vojno da dominira Bliskim istokom da bi opstao. Ko pregovara, taj gubi. Sa takvim stavom nailazi na odobravanje velikog broja Izraelaca. \u201eOni su se ustremili na nas. Oni mogu da nas ubiju. Izrael je ranjiv. A moj zadatak je da spasem ovaj narod\u201c. Ovako je izraelski novinar Ari \u0160aviti jednom za televiziju PBS skicirao Netanjahuov na\u010din razmi\u0161ljanja. Netanjahu kao da se iskupljuje za \u201eCrni \u0160abat\u201c 7. oktobra 2023. kada je Hamas upao u Izrael, izvr\u0161io pokolj i uzdrmao temelje Izraela. Tada su na videlo isplivali veliki obavje\u0161tajni i odbrambeni propusti. Krajnji cilj je svakako smjena fundamentalisti\u010dkog re\u017eima u Teheranu. Premijer Izraela je re\u0161io da iskoristi \u0161ansu u trenutku kada je Iran oslabljen iznutra i pritisnut spolja, kada nema prave saveznike. Hamas u Pojasu Gaze je gotovo uni\u0161ten, a \u0161iitsku miliciju\u00a0 Hezbolah u Libanu je izraelska vojska po\u0161teno izbombardovala u prethodnih godinu i po dana. Napadi Izraela na Iran \u0107e vjerovatno trajati danima, mo\u017eda i nedjeljama, i \u010dini se da plan Netanjahua ne ide dalje od toga. Foto: AP Photo\/Richard DrewSeptembar 2012: Netanjahu na sjednici Skup\u0161tine UN upozorava na iranski nuklearni program Tramp: Nemamo ni\u0161ta sa napadom na Iran Posle jo\u0161 jedne burne no\u0107i u sukobu Izraela i Irana, ameri\u010dki predsjednik Donald Tramp je u nedjelju ujutru na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Truth Social napisao da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u201enisu imale nikakve veze sa sino\u0107njim napadom na Iran\u201c.\u00a0 Upozorio je Teheran da ne uvla\u010di SAD u sukob. \u201eAko budemo napadnuti na bilo koji na\u010din, u bilo kom obliku od strane Irana, puna snaga i mo\u0107 ameri\u010dkih oru\u017eanih snaga sru\u010di\u0107e se na vas na nivou kakav svet jo\u0161 nije video\u201c, poru\u010dio je Tramp. \u201eIpak, lako mo\u017eemo posti\u0107i dogovor izme\u0111u Irana i Izraela i okon\u010dati ovaj krvavi sukob\u201c, dodao je. Ovog prole\u0107a, Tramp je vrhovnom vo\u0111i Irana ajatolahu Aliju Hamneju dao rok od 60 dana da se postigne dogovor o nuklearnom programu, uz upozorenje da \u0107e u suprotnom uslediti posledice. U me\u0111uvremenu, Tramp je pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2965,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-2964","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-industrija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2964"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2964\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2978,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2964\/revisions\/2978"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2965"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}