{"id":2919,"date":"2025-06-13T07:58:36","date_gmt":"2025-06-13T07:58:36","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2919"},"modified":"2025-06-13T08:13:38","modified_gmt":"2025-06-13T08:13:38","slug":"ko-ce-upravljati-crnogorskim-aerodromima-narednih-30-godina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/13\/ko-ce-upravljati-crnogorskim-aerodromima-narednih-30-godina\/","title":{"rendered":"Ko \u0107e upravljati crnogorskim aerodromima narednih 30 godina?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Ko \u0107e upravljati crnogorskim aerodromima narednih 30 godina?<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dvije ponude stigle su na tender za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Proces davanja u zakup aerodroma u Crnoj Gori prate brojne sumnje i opozicija tra\u017ei da se postupak stopira. \u0160ta \u0107e biti ako tender propadne?<\/p>

Ju\u017enokorejska firma\u00a0Incheon International Airport Corporation<\/em>\u00a0(IIAC), koja upravlja glavnim\u00a0aerodromom\u00a0u Ju\u017enoj Koreji, i luksembur\u0161ko-ameri\u010dka kompanija\u00a0Corporacion America Airports<\/em>\u00a0(CAAP), najve\u0107i svetski privatni operater, javili su se na tender za koncesiju Aerodroma\u00a0Crne Gore\u00a0koji je raspisan jo\u0161 2019.<\/p>

Francusko-turski konzorcijum\u00a0Aeroports de Paris (TAV)<\/em> je odustao, a kao razlog su naveli to \u0161to je Vlada Crne Gore, 30 dana prije roka za dostavljanje ponude, u tenderske uslove ubacila obavezu da se ponudi da se odmah plati jednokratna naknada za istragu od 100 miliona evra. Osim toga, uslovi su i naknada od najmanje deset odsto godi\u0161njih prihoda, investicije od najmanje 80 miliona evra tokom prve tri godine, a najmanje 200 miliona tokom ukupnog tridesetogodi\u0161njeg trajanja koncesije.<\/p>

\u0160ta se nudi?<\/h2>

Prema informacijama iz Tenderske komisije, a nakon otvaranja finansijskih ponuda, ju\u017enokorejski IIAC nudi sto miliona fiksnih naknada za aerodrom i 35 odsto od godi\u0161njih prihoda kao varijabilnu koncesionu naknadu, a luksembur\u0161ko-ameri\u010dki CSSO 101 milion fiksnih naknada i ne\u0161to preko 17 odsto godi\u0161njeg prihoda kao varijabilnu naknadu. Ovi drugi ulo\u017eili bi i 319 miliona evra u rekonstrukciju aerodroma u Podgorici i Tivtu, \u0161to je 63 miliona vi\u0161e od ju\u017enokorejske kompanije, a i radovi bi po\u010deli devet meseci ranije, u martu 2026.<\/p>

Luksembur\u0161ka kompanija planira da uspostavi bazu za niskobud\u017eetne avio-kompanije na oba aerodroma \u2013 tri u Podgorici i dve u Tivtu. S druge strane korejski ponu\u0111a\u010d \u017eeli da smanji njihovo prisustvo i preusmjeri ih na aerodromu u Dubrovniku i Tirani. Ju\u017enokorejska kompanija je u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Ameri\u010dko-luksembur\u0161ka ima 53 aerodroma u Latinskoj Americi i Evropi, od kojih su klju\u010dni u Argentini, Brazilu, Italiji i Jermeniji.<\/p>

Da li je koncesionar uop\u0161te potreban?<\/h2>

Dok zaposleni u Aerodromima Crne Gore \u010dekaju odluku Vlade o koncesiji, izvr\u0161ni direktor firme, Roko Toli\u0107, poru\u010duje da rade kao da koncesije nikada ne\u0107e biti, te da ove godine o\u010dekuju rekordnih tri miliona putnika. Istovremeno, Aerodromi su, ka\u017ee, spremni da prihvate ozbiljnu argumentaciju koja bi ponudila brzi razvoj infrastrukture.<\/p>

\u201eU prvih pet mjeseci ove godine nadma\u0161ujemo rekordnu 2024. I to nagla\u0161avam, jer se nekad zaboravi da Crna Gora nikad nije imala vi\u0161e putnika u avijaciji nego pro\u0161le godine. Ove godine imamo ambiciju da prvi put dosegnemo tri miliona putnika\u201c, ka\u017ee Toli\u0107.<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

To je jedan od klju\u010dnih razloga zbog kojeg ekonomski analiti\u010dar Milo\u0161 Vukovi\u0107 davanje u koncesiju Aerodroma Crne Gore ocjenjuje kao izdavanje nacionalnih interesa. \u201ePastiru na poljani je jasno da se ovdje ne radi ni o poku\u0161aju sklapanja dobrog posla, ve\u0107 o pro\u0107erdavanju nacionalnog blaga u bescijenje. Prevedeno: dajemo firmu za profit koji ve\u0107 sad pravi, a koji mo\u017ee samo da raste\u201c, navodi Vukovi\u0107.<\/p>

Opozicija tra\u017ei prekid postupka<\/h2>

Boris Mugo\u0161a, poslanik opozicionih Socijaldemokrata, stranke koja je prije promjene vlasti 2020. upravljala resorom saobra\u0107aja, ka\u017ee da je njegov stav isti kao i 2019. Predlo\u017eeni koncesioni akt, tvrdi, nije dobar i, osim ekonomskih, ima i normativnih manjkavosti.<\/p>

\u201eSve \u0161to se de\u0161ava oko navedenog tendera (odustajanje jednog kandidata, najava ostavki \u010dlanova Tenderske komisije, najava izlaska konsultanta odnosno Svjetske banke iz procesa, sastanak lidera ve\u0107ine oko operativnih zadataka Tenderske komisije, produ\u017eenje roka za odlu\u010divanje\u2026) pokazatelji su neozbiljnosti i neodgovornosti Vlade i na \u2019golim\u2019 fotelja\u0161kim interesima skrojene parlamentarne ve\u0107ine\u201c, ka\u017ee Mugo\u0161a za DW.<\/p>

I zaklju\u010duje: \u201eOvaj proces treba prekinuti, jer se radi o strate\u0161ki izuzetno va\u017enom resursu Crne Gore o \u010dijem modelu valorizacije se mora povesti mnogo ozbiljnija diskusija, u veoma va\u017enom momentu u procesu EU-integracija, u kojem nema mjesta improvizacijama.\u201c<\/p>

Aerodromi Crne Gore pro\u0161le godine su opslu\u017eili su oko dva miliona i 800.000 putnika. Tokom sezone u Podgorici \u0107e biti aktivno 45, a u Tivtu oko 50 linija. Istovremeno, na oba aerodroma neophodna su hitna ulaganja u infrastrukturu i opremu.<\/p>

Iz Vlade je vi\u0161e puta re\u010deno da \u0107e se, ako tender za koncesiju Aerodroma Crne Gore propadne, dr\u017eava sama pozabaviti njihovim razvojem, jer je to jedan od najva\u017enijih resursa zemlje.<\/p>

\u00a0<\/p>

Izvor: Nin<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ko \u0107e upravljati crnogorskim aerodromima narednih 30 godina? Home \/ Dvije ponude stigle su na tender za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Proces davanja u zakup aerodroma u Crnoj Gori prate brojne sumnje i opozicija tra\u017ei da se postupak stopira. \u0160ta \u0107e biti ako tender propadne? Ju\u017enokorejska firma\u00a0Incheon International Airport Corporation\u00a0(IIAC), koja upravlja glavnim\u00a0aerodromom\u00a0u Ju\u017enoj Koreji, i luksembur\u0161ko-ameri\u010dka kompanija\u00a0Corporacion America Airports\u00a0(CAAP), najve\u0107i svetski privatni operater, javili su se na tender za koncesiju Aerodroma\u00a0Crne Gore\u00a0koji je raspisan jo\u0161 2019. Francusko-turski konzorcijum\u00a0Aeroports de Paris (TAV) je odustao, a kao razlog su naveli to \u0161to je Vlada Crne Gore, 30 dana prije roka za dostavljanje ponude, u tenderske uslove ubacila obavezu da se ponudi da se odmah plati jednokratna naknada za istragu od 100 miliona evra. Osim toga, uslovi su i naknada od najmanje deset odsto godi\u0161njih prihoda, investicije od najmanje 80 miliona evra tokom prve tri godine, a najmanje 200 miliona tokom ukupnog tridesetogodi\u0161njeg trajanja koncesije. \u0160ta se nudi? Prema informacijama iz Tenderske komisije, a nakon otvaranja finansijskih ponuda, ju\u017enokorejski IIAC nudi sto miliona fiksnih naknada za aerodrom i 35 odsto od godi\u0161njih prihoda kao varijabilnu koncesionu naknadu, a luksembur\u0161ko-ameri\u010dki CSSO 101 milion fiksnih naknada i ne\u0161to preko 17 odsto godi\u0161njeg prihoda kao varijabilnu naknadu. Ovi drugi ulo\u017eili bi i 319 miliona evra u rekonstrukciju aerodroma u Podgorici i Tivtu, \u0161to je 63 miliona vi\u0161e od ju\u017enokorejske kompanije, a i radovi bi po\u010deli devet meseci ranije, u martu 2026. Luksembur\u0161ka kompanija planira da uspostavi bazu za niskobud\u017eetne avio-kompanije na oba aerodroma \u2013 tri u Podgorici i dve u Tivtu. S druge strane korejski ponu\u0111a\u010d \u017eeli da smanji njihovo prisustvo i preusmjeri ih na aerodromu u Dubrovniku i Tirani. Ju\u017enokorejska kompanija je u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Ameri\u010dko-luksembur\u0161ka ima 53 aerodroma u Latinskoj Americi i Evropi, od kojih su klju\u010dni u Argentini, Brazilu, Italiji i Jermeniji. Da li je koncesionar uop\u0161te potreban? Dok zaposleni u Aerodromima Crne Gore \u010dekaju odluku Vlade o koncesiji, izvr\u0161ni direktor firme, Roko Toli\u0107, poru\u010duje da rade kao da koncesije nikada ne\u0107e biti, te da ove godine o\u010dekuju rekordnih tri miliona putnika. Istovremeno, Aerodromi su, ka\u017ee, spremni da prihvate ozbiljnu argumentaciju koja bi ponudila brzi razvoj infrastrukture. \u201eU prvih pet mjeseci ove godine nadma\u0161ujemo rekordnu 2024. I to nagla\u0161avam, jer se nekad zaboravi da Crna Gora nikad nije imala vi\u0161e putnika u avijaciji nego pro\u0161le godine. Ove godine imamo ambiciju da prvi put dosegnemo tri miliona putnika\u201c, ka\u017ee Toli\u0107. To je jedan od klju\u010dnih razloga zbog kojeg ekonomski analiti\u010dar Milo\u0161 Vukovi\u0107 davanje u koncesiju Aerodroma Crne Gore ocjenjuje kao izdavanje nacionalnih interesa. \u201ePastiru na poljani je jasno da se ovdje ne radi ni o poku\u0161aju sklapanja dobrog posla, ve\u0107 o pro\u0107erdavanju nacionalnog blaga u bescijenje. Prevedeno: dajemo firmu za profit koji ve\u0107 sad pravi, a koji mo\u017ee samo da raste\u201c, navodi Vukovi\u0107. Opozicija tra\u017ei prekid postupka Boris Mugo\u0161a, poslanik opozicionih Socijaldemokrata, stranke koja je prije promjene vlasti 2020. upravljala resorom saobra\u0107aja, ka\u017ee da je njegov stav isti kao i 2019. Predlo\u017eeni koncesioni akt, tvrdi, nije dobar i, osim ekonomskih, ima i normativnih manjkavosti. \u201eSve \u0161to se de\u0161ava oko navedenog tendera (odustajanje jednog kandidata, najava ostavki \u010dlanova Tenderske komisije, najava izlaska konsultanta odnosno Svjetske banke iz procesa, sastanak lidera ve\u0107ine oko operativnih zadataka Tenderske komisije, produ\u017eenje roka za odlu\u010divanje\u2026) pokazatelji su neozbiljnosti i neodgovornosti Vlade i na \u2019golim\u2019 fotelja\u0161kim interesima skrojene parlamentarne ve\u0107ine\u201c, ka\u017ee Mugo\u0161a za DW. I zaklju\u010duje: \u201eOvaj proces treba prekinuti, jer se radi o strate\u0161ki izuzetno va\u017enom resursu Crne Gore o \u010dijem modelu valorizacije se mora povesti mnogo ozbiljnija diskusija, u veoma va\u017enom momentu u procesu EU-integracija, u kojem nema mjesta improvizacijama.\u201c Aerodromi Crne Gore pro\u0161le godine su opslu\u017eili su oko dva miliona i 800.000 putnika. Tokom sezone u Podgorici \u0107e biti aktivno 45, a u Tivtu oko 50 linija. Istovremeno, na oba aerodroma neophodna su hitna ulaganja u infrastrukturu i opremu. Iz Vlade je vi\u0161e puta re\u010deno da \u0107e se, ako tender za koncesiju Aerodroma Crne Gore propadne, dr\u017eava sama pozabaviti njihovim razvojem, jer je to jedan od najva\u017enijih resursa zemlje. \u00a0 Izvor: Nin<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2920,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-2919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2919","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2919"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2919\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2925,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2919\/revisions\/2925"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2920"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2919"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2919"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2919"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}