{"id":2848,"date":"2025-06-09T07:47:28","date_gmt":"2025-06-09T07:47:28","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2848"},"modified":"2025-06-09T07:53:43","modified_gmt":"2025-06-09T07:53:43","slug":"privreda-evrozone-u-porastu-smanjenje-kamata-u-julu-ipak-nije-opcija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/09\/privreda-evrozone-u-porastu-smanjenje-kamata-u-julu-ipak-nije-opcija\/","title":{"rendered":"Privreda evrozone u porastu: Smanjenje kamata u julu ipak nije opcija"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Privreda evrozone u porastu: Smanjenje kamata u julu ipak nije opcija<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Privreda evrozone ostvarila je sna\u017eniji rast od o\u010dekivanog u prvom kvartalu 2025. godine, pri \u010demu su investicije i izvoz bili glavni pokreta\u010di, \u0161to dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uje o\u010dekivanja da \u0107e Evropska centralna banka (ECB) usvojiti oprezniji pristup daljem sni\u017eavanju kamatnih stopa.<\/p>

Bruto doma\u0107i proizvod (BDP) evrozone porastao je za 0,6 odsto na kvartalnom nivou, \u0161to predstavlja peti uzastopni kvartal rasta, prema tre\u0107oj procjeni Eurostata. Ova brojka predstavlja navi\u0161e revidiranu vrijednost u odnosu na prethodnu procjenu od 0,3 odsto, a ujedno je i najvi\u0161a kvartalna stopa rasta od tre\u0107eg kvartala 2022. godine. Privreda \u0161ire Evropske unije tako\u0111e je porasla za 0,6 odsto u prvom kvartalu.<\/p>

Na godi\u0161njem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,5 odsto, dok je u Evropskoj uniji zabilje\u017een rast od 1,6 odsto u prvom kvartalu 2025. godine. Ovo dolazi nakon kvartalnog rasta od 0,3 odsto u evrozoni i 0,4 odsto u EU u poslednjem kvartalu 2024.<\/p>

Me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama, Irska je zabilje\u017eila ubjedljivo najve\u0107i kvartalni rast BDP-a, i to za \u010dak 9,7 odsto, dok su je pratile Malta. S druge strane, najve\u0107e kontrakcije zabilje\u017eene su u Luksemburgu (-1,0%), Sloveniji (-0,8%) i u Danskoj i Portugalu (obje zemlje po -0,5%).<\/p>

Investicije i izvoz kao glavni pokreta\u010di rasta<\/h2>

Finalna potro\u0161nja doma\u0107instava porasla je za 0,2 odsto i u evrozoni i u EU, \u0161to predstavlja usporavanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je rast iznosio 0,5 odsto u evrozoni i 0,6 odsto u EU. Potro\u0161nja dr\u017eave ostala je stabilna u evrozoni, dok je u EU zabilje\u017eila pad od 0,1 odsto, nakon rasta od 0,4 odsto, odnosno 0,5 odsto u \u010detvrtom kvartalu 2024.<\/p>

Bruto fiksne investicije zabilje\u017eile su sna\u017ean rast, pove\u0107av\u0161i se za 1,8 odsto u evrozoni i u EU, \u0161to predstavlja zna\u010dajno ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada su iznosile 0,7 odsto, odnosno 0,6 odsto.<\/p>

Izvoz je tako\u0111e zabilje\u017eio oporavak \u2014 porastao je za 1,9 odsto u evrozoni i za 1,6 odsto u EU, nakon gotovo nepostoje\u0107eg rasta u prethodnom kvartalu (0,0% i 0,1%). Uvoz je istovremeno porastao za 1,4 odsto u obe oblasti, nadoknadiv\u0161i pad od 0,1 odsto iz prethodnog perioda.<\/p>

Smanjenje kamata u julu vi\u0161e nije opcija<\/h2>

Ovi sna\u017eni podaci o ekonomskom u\u010dinku objavljeni su samo dan nakon \u0161to je Evropska centralna banka\u00a0(ECB) sprovela osmo smanjenje\u00a0kamatnih stopa\u00a0u aktuelnom ciklusu, spustiv\u0161i stopu na depozitnu facilitaciju za 25 baznih poena \u2014 na 2 odsto.<\/p>

Ipak, na konferenciji za medije predsjednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) naglasila je oprez, vi\u0161e puta isti\u010du\u0107i da je Upravni savjet u dobroj poziciji da odgovori na aktuelne neizvjesnosti. Makroekonomske projekcije ECB-a uglavnom su ostale nepromijenjene u odnosu na mart: o\u010dekuje se da \u0107e realni BDP rasti po stopi od 0,9 odsto u 2025, 1,1 odsto u 2026. i 1,3 odsto u 2027. Istovremeno, projekcija ukupne inflacije predvi\u0111a prosje\u010dnu stopu od 2,0 odsto u 2025, pad na 1,6 odsto u 2026, te povratak na 2,0 odsto u 2027.<\/p>

U odvojenom izvje\u0161taju, Eurostat je saop\u0161tio da je broj zaposlenih osoba u evrozoni porastao za 0,2 odsto na kvartalnom nivou, \u0161to je blago ni\u017ee od prethodne procjene od 0,3 odsto.<\/p>

Zaposlenost je u EU ostala stabilna. Na godi\u0161njem nivou, broj zaposlenih porastao je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,4 odsto u EU u prvom kvartalu 2025. Sezonski prilago\u0111en obim maloprodaje u aprilu porastao je za 0,1 odsto na mjese\u010dnom nivou u evrozoni, dok je u EU zabilje\u017een rast od 0,7 odsto, \u0161to pru\u017ea rane naznake kretanja potro\u0161nje u drugom kvartalu.<\/p>

Ekonomisti i tr\u017ei\u0161ni analiti\u010dari brzo su reagovali na signale koje je poslala Kristin Lagard, kao i na sna\u017enije od o\u010dekivanog podatke o BDP-u.<\/p>

“Vi\u0161e ne o\u010dekujemo smanjenje kamata u julu”,\u00a0\u00a0izjavio je Sven Jari \u0160ten (Sven Jari Stehn), ekonomista Goldman Saksa, protuma\u010div\u0161i izjave Lagardove kao jasan signal da je pauza sada osnovni scenario.<\/p>

Izvor: Nin<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Privreda evrozone u porastu: Smanjenje kamata u julu ipak nije opcija Home \/ Privreda evrozone ostvarila je sna\u017eniji rast od o\u010dekivanog u prvom kvartalu 2025. godine, pri \u010demu su investicije i izvoz bili glavni pokreta\u010di, \u0161to dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uje o\u010dekivanja da \u0107e Evropska centralna banka (ECB) usvojiti oprezniji pristup daljem sni\u017eavanju kamatnih stopa. Bruto doma\u0107i proizvod (BDP) evrozone porastao je za 0,6 odsto na kvartalnom nivou, \u0161to predstavlja peti uzastopni kvartal rasta, prema tre\u0107oj procjeni Eurostata. Ova brojka predstavlja navi\u0161e revidiranu vrijednost u odnosu na prethodnu procjenu od 0,3 odsto, a ujedno je i najvi\u0161a kvartalna stopa rasta od tre\u0107eg kvartala 2022. godine. Privreda \u0161ire Evropske unije tako\u0111e je porasla za 0,6 odsto u prvom kvartalu. Na godi\u0161njem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,5 odsto, dok je u Evropskoj uniji zabilje\u017een rast od 1,6 odsto u prvom kvartalu 2025. godine. Ovo dolazi nakon kvartalnog rasta od 0,3 odsto u evrozoni i 0,4 odsto u EU u poslednjem kvartalu 2024. Me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama, Irska je zabilje\u017eila ubjedljivo najve\u0107i kvartalni rast BDP-a, i to za \u010dak 9,7 odsto, dok su je pratile Malta. S druge strane, najve\u0107e kontrakcije zabilje\u017eene su u Luksemburgu (-1,0%), Sloveniji (-0,8%) i u Danskoj i Portugalu (obje zemlje po -0,5%). Investicije i izvoz kao glavni pokreta\u010di rasta Finalna potro\u0161nja doma\u0107instava porasla je za 0,2 odsto i u evrozoni i u EU, \u0161to predstavlja usporavanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je rast iznosio 0,5 odsto u evrozoni i 0,6 odsto u EU. Potro\u0161nja dr\u017eave ostala je stabilna u evrozoni, dok je u EU zabilje\u017eila pad od 0,1 odsto, nakon rasta od 0,4 odsto, odnosno 0,5 odsto u \u010detvrtom kvartalu 2024. Bruto fiksne investicije zabilje\u017eile su sna\u017ean rast, pove\u0107av\u0161i se za 1,8 odsto u evrozoni i u EU, \u0161to predstavlja zna\u010dajno ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada su iznosile 0,7 odsto, odnosno 0,6 odsto. Izvoz je tako\u0111e zabilje\u017eio oporavak \u2014 porastao je za 1,9 odsto u evrozoni i za 1,6 odsto u EU, nakon gotovo nepostoje\u0107eg rasta u prethodnom kvartalu (0,0% i 0,1%). Uvoz je istovremeno porastao za 1,4 odsto u obe oblasti, nadoknadiv\u0161i pad od 0,1 odsto iz prethodnog perioda. Smanjenje kamata u julu vi\u0161e nije opcija Ovi sna\u017eni podaci o ekonomskom u\u010dinku objavljeni su samo dan nakon \u0161to je Evropska centralna banka\u00a0(ECB) sprovela osmo smanjenje\u00a0kamatnih stopa\u00a0u aktuelnom ciklusu, spustiv\u0161i stopu na depozitnu facilitaciju za 25 baznih poena \u2014 na 2 odsto. Ipak, na konferenciji za medije predsjednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) naglasila je oprez, vi\u0161e puta isti\u010du\u0107i da je Upravni savjet u dobroj poziciji da odgovori na aktuelne neizvjesnosti. Makroekonomske projekcije ECB-a uglavnom su ostale nepromijenjene u odnosu na mart: o\u010dekuje se da \u0107e realni BDP rasti po stopi od 0,9 odsto u 2025, 1,1 odsto u 2026. i 1,3 odsto u 2027. Istovremeno, projekcija ukupne inflacije predvi\u0111a prosje\u010dnu stopu od 2,0 odsto u 2025, pad na 1,6 odsto u 2026, te povratak na 2,0 odsto u 2027. U odvojenom izvje\u0161taju, Eurostat je saop\u0161tio da je broj zaposlenih osoba u evrozoni porastao za 0,2 odsto na kvartalnom nivou, \u0161to je blago ni\u017ee od prethodne procjene od 0,3 odsto. Zaposlenost je u EU ostala stabilna. Na godi\u0161njem nivou, broj zaposlenih porastao je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,4 odsto u EU u prvom kvartalu 2025. Sezonski prilago\u0111en obim maloprodaje u aprilu porastao je za 0,1 odsto na mjese\u010dnom nivou u evrozoni, dok je u EU zabilje\u017een rast od 0,7 odsto, \u0161to pru\u017ea rane naznake kretanja potro\u0161nje u drugom kvartalu. Ekonomisti i tr\u017ei\u0161ni analiti\u010dari brzo su reagovali na signale koje je poslala Kristin Lagard, kao i na sna\u017enije od o\u010dekivanog podatke o BDP-u. “Vi\u0161e ne o\u010dekujemo smanjenje kamata u julu”,\u00a0\u00a0izjavio je Sven Jari \u0160ten (Sven Jari Stehn), ekonomista Goldman Saksa, protuma\u010div\u0161i izjave Lagardove kao jasan signal da je pauza sada osnovni scenario. Izvor: Nin<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2849,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-2848","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2848","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2848"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2848\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2856,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2848\/revisions\/2856"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2849"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2848"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2848"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2848"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}