{"id":2820,"date":"2025-06-07T08:59:55","date_gmt":"2025-06-07T08:59:55","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2820"},"modified":"2025-06-07T09:20:15","modified_gmt":"2025-06-07T09:20:15","slug":"desnicarski-populisti-iz-centralne-evrope-krecu-u-ofanzivu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/06\/07\/desnicarski-populisti-iz-centralne-evrope-krecu-u-ofanzivu\/","title":{"rendered":"Desni\u010darski populisti iz Centralne Evrope kre\u0107u u ofanzivu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Desni\u010darski populisti iz Centralne Evrope kre\u0107u u ofanzivu<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Podstaknuti reizborom Donalda Trampa i nedavnim izbornim uspjesima, evropski desni\u010darski populisti udru\u017euju snage kako bi \u0161irili svoje narative \u0161irom Evrope i gradili me\u0111unarodni savez.<\/p>

Lideri i oni koji to \u017eele da budu na politi\u010dkoj\u00a0desnici iz cijele Evrope, okupili su se pro\u0161le nedjelje u ma\u0111arskoj prijestonici na konferenciji CPACMa\u0111arska 2025 \u2013 \u010detvrtom budimpe\u0161tanskom izdanju ameri\u010dke Konzervativne politi\u010dke akcione konferencije (CPAC).<\/p>

Tamo su iznijeli svoje zamjerke na ra\u010dun onoga \u0161to vide kao prijetnju nacionalnom suverenitetu od strane EU, kao i zbog \u201erodne i woke ludosti\u201c, najavljuju\u0107i ra\u0111anje \u201edoba patriota\u201c.<\/p>

Ma\u0111arski premijer Viktor Orban bio je glavna zvijezda doga\u0111aja, obra\u0107aju\u0107i se publici me\u0111u kojom je bilo i onih koji su doputovali iz svih krajeva svijeta. Orban je slavio haos koji je, po njegovim rije\u010dima, izazvao \u201eTrampov tornado\u201c i pozvao \u201ekonzervativce\u201c da iskoriste \u0161ansu koju im to pru\u017ea:<\/p>

\u201eMoramo da se vratimo ku\u0107ama i svi da pobijedimo na svojim izborima. Poslije Amerike, mi Evropljani \u0107emo povratiti svoje snove i zauzeti Brisel!\u201c<\/p>

‘Svetionik\u201c za istomi\u0161ljenike<\/h2>

To je ambiciozno, jer, iako su lideri njema\u010dke AfD, \u0161panske Voks i austrijske Slobodarske partije (FP\u00d6) ostvarili znatan napredak na nedavnim izborima, desni\u010darski i krajnje desni\u010darski populisti upravljaju tek ponekim evropskim dr\u017eavama \u2014 osim na istoku.<\/p>

U fokusu CPAC-a bila je i istaknuta trojka iz centralne Evrope: slova\u010dki premijer Robert Fico, biv\u0161i i potencijalno budu\u0107i \u010de\u0161ki premijer Andrej Babi\u0161 i biv\u0161i poljski premijer Mateu\u0161 Moravjecki.<\/p>

Orban ve\u0107 du\u017ee vrijeme nastoji da ovu regiju pretvori u sredi\u0161te desni\u010darskog populizma, izgra\u0111uju\u0107i mre\u017eu kojom promovi\u0161e svoj uspjeh kao svetionik za istomi\u0161ljenike i politi\u010dke saveznike \u0161irom svijeta.<\/p>

\u201eDanas imamo transnacionalno u\u010denje koje se kre\u0107e s istoka ka zapadu Evrope, \u0161to je prili\u010dno rijetka pojava\u201c, rekao je za DW Danijel Hegedu\u0161 iz njema\u010dkog ogranka Mar\u0161alovog fonda (GMFUS).<\/p>

I Orban i CPAC dali su zna\u010dajan doprinos u tom pogledu, ali isto tako i mre\u017ee koje finansiraju i organizuju kako dr\u017eavne institucije, tako i politi\u010dke i vjerske grupe sa lokalnog nivoa, koje su se pro\u0161irile po regionu i izvan njega.<\/p>

Sve one doprinose povezivanju i objedinjavanju desni\u010darskih populisti\u010dkih snaga i guraju njihove narative u \u0161iru javnost.<\/p>

Ma\u0111arska i Poljska \u2013 klju\u010dna osovina<\/h2>

U sredi\u0161tu tih mre\u017ea uticaja nalaze se institucije koje finansira ma\u0111arska vlada. Me\u0111u njima su Dunavski institut, Koled\u017e Matijas Korvinus (MCC) i Centar za fundamentalna prava, koji je i organizovao CPAC Ma\u0111arska 2025.<\/p>

Sa ograncima koji se \u0161ire po regionu i jo\u0161 dalje, ove institucije okupljaju istomi\u0161ljenike me\u0111u akademskim gra\u0111anima i aktivistima na doga\u0111ajima koje organizuju i vode medije ne samo u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi, ve\u0107 i u Briselu i Velikoj Britaniji. Me\u0111u tim medijima su The European Conservative, Brussels Signal i Remix.<\/p>

MCC, koji vodi koled\u017ee u Ma\u0111arskoj, Slova\u010dkoj i Austriji, sara\u0111uje i sa izrazito konzervativnim grupama povezanim sa Katoli\u010dkom crkvom, poput poljske organizacije Ordo Iuris.<\/p>

\u201eMa\u0111arska i Poljska \u010dine klju\u010dnu osovinu ove mre\u017ee\u201c, rekla je za DW \u017du\u017eana Seleni, biv\u0161a poslanica Orbanove stranke Fides i sada\u0161nja direktorka Instituta za demokratiju Centralnoevropskog univerziteta.<\/p>

“Pokretanje lan\u010dane reakcije”<\/h2>

Analiti\u010dari iz trusta mozgova Political Capital sa sedi\u0161tem u Budimpe\u0161ti navode da je cilj tih mre\u017ea da \u201epokrenu lan\u010danu reakciju i izazovu promjene na evropskom nivou\u201c, kako bi se zaustavili napori EU da obuzda Orbanov napad na demokratiju u Ma\u0111arskoj i osigura opstanak re\u017eima.<\/p>

\u201eEvropsko izdanje CPAC-a poruka je o onome \u010demu krajnja desnica \u0161irom svijeta te\u017ei: mo\u0107i kakvu ima Viktor Orban\u201c, ka\u017ee Klara Dobrev, poslanica Evropskog parlamenta iz ljevi\u010darske ma\u0111arske opozicione stranke Demokratska koalicija.<\/p>

A svakako je ta\u010dno da ma\u0111arski premijer sa autoritarnim tendencijama prednja\u010di sopstvenim primjerom. Njegova dominacija politi\u010dkom scenom u Ma\u0111arskoj izaziva divljenje onih koji \u017eele da preuzmu njegov model.<\/p>

Orban sada \u017eeli da dodatno u\u010dvrsti svoju vlast novim \u201ezakonom o transparentnosti\u201c, koji bi njegovoj vladi omogu\u0107io da stavi na crnu listu organizacije za koje procijeni da \u201eugro\u017eavaju suverenitet Ma\u0111arske koriste\u0107i strana sredstva za uticanje na javni \u017eivot\u201c.<\/p>

Kriti\u010dari upozoravaju da \u0107e taj zakon, inspirisan represivnim ruskim zakonodavstvom, ugu\u0161iti svaku kritiku. Tako\u0111e strahuju da bi i druge vlade mogle da krenu istim putem.<\/p>

\u201eSaradjujemo sa partnerima u mnogim drugim dr\u017eavama EU\u201c, rekla je Marta Pardavi iz ma\u0111arske nevladine organizacije Helsin\u0161ki odbor na onlajn panel diskusiji o predlo\u017eenom zakonu o transparentnosti, koju je 28. maja organizovao GMFUS. \u201eVeoma su svesni da se takvi zakoni mogu preslikati. EU nije vi\u0161e samo jedinstveno tr\u017ei\u0161te \u2013 ona postaje i neliberalno tr\u017ei\u0161te\u201c, rekla je ona.<\/p>

Zastra\u0161ivanje nevladinog sektora u Slova\u010dkoj<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Otkako je 2023. ponovo do\u0161ao na vlast, Robert Fico je u Slova\u010dkoj progurao sli\u010dan zakon, dodu\u0161e bla\u017eeg karaktera, koji se posebno obru\u0161ava na tzv. \u201epoliti\u010dke nevladine organizacije\u201c, poput pravnog nadzornog tela Via Iuris.<\/p>

Katarina Batkova, izvr\u0161na direktorka Via Iuris, izjavila je na panelu da je efekat tog zakona bio \u201ezastra\u0161uju\u0107i\u201c \u2013 strah se \u0161iri me\u0111u organizacijama koje ne znaju kako da se prilagode novim pravilima, koja su namjerno neodre\u0111ena kako bi vlastima ostavila prostor za obra\u010dun.<\/p>

Ho\u0107e li se populista Babi\u0161 vratiti na vlast u Pragu?<\/h2>

Nakon \u0161to su proslavili tijesnu pobjedu Karola Navrockog na predsjedni\u010dkim izborima u Poljskoj u nedjelju, neliberalne snage u regionu sada svoj sljede\u0107i podsticaj tra\u017ee u \u010ce\u0161koj. Ta zemlja bi u oktobru trebalo da odr\u017ei parlamentarne izbore, a \u010dini se da su Andrej Babi\u0161 i njegova stranka ANO favoriti.<\/p>

\u010ce\u0161ki milijarder je postao radikalniji u nastojanju da se vrati na vlast, a pro\u0161le godine se pridru\u017eio Orbanu, Marin Lepen iz Francuske i jo\u0161 jedanaest evropskih partija u osnivanju grupe \u201ePatriote za Evropu\u201c u Evropskom parlamentu.<\/p>

\u201ePobjeda Babi\u0161a omogu\u0107ila bi Orbanu da ka\u017ee kako neliberalne snage imaju ve\u0107inu u Vi\u0161egradskoj grupi, s tim da je Poljska izuzetak\u201c, napominje Danijel Hegedu\u0161.<\/p>

Da li je ovo trenutak desnih-populista?<\/h2>

Iako su Orbanove mre\u017ee uspje\u0161no pogurale narative krajnje desnice ka evropskom mejnstrimu, on se godinama mu\u010di da izgradi funkcionalni me\u0111unarodni savez. Ostaje da se vidi da li \u0107e \u201ePatriote za Evropu\u201c doneti uticaj na politiku EU kojem Orban te\u017ei \u2013 i koliko \u0107e taj savez biti stabilan.<\/p>

Lideri francuske krajnje desnice, na primjer, nisu prisustvovali konferenciji CPAC Ma\u0111arska 2025. A po\u0161to je Babi\u0161evo poslovno carstvo ra\u0161ireno po Evropskoj uniji, on u Briselu obi\u010dno nastupa oprezno.<\/p>

Donald Tramp je pomogao u produbljivanju veza i koordinacije sa desni\u010darsko-populisti\u010dkim i nacionalisti\u010dkim grupama iz SAD, \u0161to je dovelo i do prve konferencije CPAC u Poljskoj, odr\u017eane neposredno pred tamo\u0161nje predsedni\u010dke izbore 1. juna. Ipak, ostaje nejasno koliki zamah Tramp zapravo mo\u017ee da donese.<\/p>

Iako je ameri\u010dka sekretarka za unutra\u0161nju bezbjednost Kristi Noem odr\u017eala glavni govor na CPAC-u u Poljskoj i pozvala Poljake da glasaju za Karola Navrockog, nijedan visoki ameri\u010dki zvani\u010dnik nije doputovao u Budimpe\u0161tu na ma\u0111arski CPAC.<\/p>

\u00a0<\/p>

Izvor: Nin<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Desni\u010darski populisti iz Centralne Evrope kre\u0107u u ofanzivu Home \/ Podstaknuti reizborom Donalda Trampa i nedavnim izbornim uspjesima, evropski desni\u010darski populisti udru\u017euju snage kako bi \u0161irili svoje narative \u0161irom Evrope i gradili me\u0111unarodni savez. Lideri i oni koji to \u017eele da budu na politi\u010dkoj\u00a0desnici iz cijele Evrope, okupili su se pro\u0161le nedjelje u ma\u0111arskoj prijestonici na konferenciji CPACMa\u0111arska 2025 \u2013 \u010detvrtom budimpe\u0161tanskom izdanju ameri\u010dke Konzervativne politi\u010dke akcione konferencije (CPAC). Tamo su iznijeli svoje zamjerke na ra\u010dun onoga \u0161to vide kao prijetnju nacionalnom suverenitetu od strane EU, kao i zbog \u201erodne i woke ludosti\u201c, najavljuju\u0107i ra\u0111anje \u201edoba patriota\u201c. Ma\u0111arski premijer Viktor Orban bio je glavna zvijezda doga\u0111aja, obra\u0107aju\u0107i se publici me\u0111u kojom je bilo i onih koji su doputovali iz svih krajeva svijeta. Orban je slavio haos koji je, po njegovim rije\u010dima, izazvao \u201eTrampov tornado\u201c i pozvao \u201ekonzervativce\u201c da iskoriste \u0161ansu koju im to pru\u017ea: \u201eMoramo da se vratimo ku\u0107ama i svi da pobijedimo na svojim izborima. Poslije Amerike, mi Evropljani \u0107emo povratiti svoje snove i zauzeti Brisel!\u201c ‘Svetionik\u201c za istomi\u0161ljenike To je ambiciozno, jer, iako su lideri njema\u010dke AfD, \u0161panske Voks i austrijske Slobodarske partije (FP\u00d6) ostvarili znatan napredak na nedavnim izborima, desni\u010darski i krajnje desni\u010darski populisti upravljaju tek ponekim evropskim dr\u017eavama \u2014 osim na istoku. U fokusu CPAC-a bila je i istaknuta trojka iz centralne Evrope: slova\u010dki premijer Robert Fico, biv\u0161i i potencijalno budu\u0107i \u010de\u0161ki premijer Andrej Babi\u0161 i biv\u0161i poljski premijer Mateu\u0161 Moravjecki. Orban ve\u0107 du\u017ee vrijeme nastoji da ovu regiju pretvori u sredi\u0161te desni\u010darskog populizma, izgra\u0111uju\u0107i mre\u017eu kojom promovi\u0161e svoj uspjeh kao svetionik za istomi\u0161ljenike i politi\u010dke saveznike \u0161irom svijeta. \u201eDanas imamo transnacionalno u\u010denje koje se kre\u0107e s istoka ka zapadu Evrope, \u0161to je prili\u010dno rijetka pojava\u201c, rekao je za DW Danijel Hegedu\u0161 iz njema\u010dkog ogranka Mar\u0161alovog fonda (GMFUS). I Orban i CPAC dali su zna\u010dajan doprinos u tom pogledu, ali isto tako i mre\u017ee koje finansiraju i organizuju kako dr\u017eavne institucije, tako i politi\u010dke i vjerske grupe sa lokalnog nivoa, koje su se pro\u0161irile po regionu i izvan njega. Sve one doprinose povezivanju i objedinjavanju desni\u010darskih populisti\u010dkih snaga i guraju njihove narative u \u0161iru javnost. Ma\u0111arska i Poljska \u2013 klju\u010dna osovina U sredi\u0161tu tih mre\u017ea uticaja nalaze se institucije koje finansira ma\u0111arska vlada. Me\u0111u njima su Dunavski institut, Koled\u017e Matijas Korvinus (MCC) i Centar za fundamentalna prava, koji je i organizovao CPAC Ma\u0111arska 2025. Sa ograncima koji se \u0161ire po regionu i jo\u0161 dalje, ove institucije okupljaju istomi\u0161ljenike me\u0111u akademskim gra\u0111anima i aktivistima na doga\u0111ajima koje organizuju i vode medije ne samo u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi, ve\u0107 i u Briselu i Velikoj Britaniji. Me\u0111u tim medijima su The European Conservative, Brussels Signal i Remix. MCC, koji vodi koled\u017ee u Ma\u0111arskoj, Slova\u010dkoj i Austriji, sara\u0111uje i sa izrazito konzervativnim grupama povezanim sa Katoli\u010dkom crkvom, poput poljske organizacije Ordo Iuris. \u201eMa\u0111arska i Poljska \u010dine klju\u010dnu osovinu ove mre\u017ee\u201c, rekla je za DW \u017du\u017eana Seleni, biv\u0161a poslanica Orbanove stranke Fides i sada\u0161nja direktorka Instituta za demokratiju Centralnoevropskog univerziteta. “Pokretanje lan\u010dane reakcije” Analiti\u010dari iz trusta mozgova Political Capital sa sedi\u0161tem u Budimpe\u0161ti navode da je cilj tih mre\u017ea da \u201epokrenu lan\u010danu reakciju i izazovu promjene na evropskom nivou\u201c, kako bi se zaustavili napori EU da obuzda Orbanov napad na demokratiju u Ma\u0111arskoj i osigura opstanak re\u017eima. \u201eEvropsko izdanje CPAC-a poruka je o onome \u010demu krajnja desnica \u0161irom svijeta te\u017ei: mo\u0107i kakvu ima Viktor Orban\u201c, ka\u017ee Klara Dobrev, poslanica Evropskog parlamenta iz ljevi\u010darske ma\u0111arske opozicione stranke Demokratska koalicija. A svakako je ta\u010dno da ma\u0111arski premijer sa autoritarnim tendencijama prednja\u010di sopstvenim primjerom. Njegova dominacija politi\u010dkom scenom u Ma\u0111arskoj izaziva divljenje onih koji \u017eele da preuzmu njegov model. Orban sada \u017eeli da dodatno u\u010dvrsti svoju vlast novim \u201ezakonom o transparentnosti\u201c, koji bi njegovoj vladi omogu\u0107io da stavi na crnu listu organizacije za koje procijeni da \u201eugro\u017eavaju suverenitet Ma\u0111arske koriste\u0107i strana sredstva za uticanje na javni \u017eivot\u201c. Kriti\u010dari upozoravaju da \u0107e taj zakon, inspirisan represivnim ruskim zakonodavstvom, ugu\u0161iti svaku kritiku. Tako\u0111e strahuju da bi i druge vlade mogle da krenu istim putem. \u201eSaradjujemo sa partnerima u mnogim drugim dr\u017eavama EU\u201c, rekla je Marta Pardavi iz ma\u0111arske nevladine organizacije Helsin\u0161ki odbor na onlajn panel diskusiji o predlo\u017eenom zakonu o transparentnosti, koju je 28. maja organizovao GMFUS. \u201eVeoma su svesni da se takvi zakoni mogu preslikati. EU nije vi\u0161e samo jedinstveno tr\u017ei\u0161te \u2013 ona postaje i neliberalno tr\u017ei\u0161te\u201c, rekla je ona. Zastra\u0161ivanje nevladinog sektora u Slova\u010dkoj Otkako je 2023. ponovo do\u0161ao na vlast, Robert Fico je u Slova\u010dkoj progurao sli\u010dan zakon, dodu\u0161e bla\u017eeg karaktera, koji se posebno obru\u0161ava na tzv. \u201epoliti\u010dke nevladine organizacije\u201c, poput pravnog nadzornog tela Via Iuris. Katarina Batkova, izvr\u0161na direktorka Via Iuris, izjavila je na panelu da je efekat tog zakona bio \u201ezastra\u0161uju\u0107i\u201c \u2013 strah se \u0161iri me\u0111u organizacijama koje ne znaju kako da se prilagode novim pravilima, koja su namjerno neodre\u0111ena kako bi vlastima ostavila prostor za obra\u010dun. Ho\u0107e li se populista Babi\u0161 vratiti na vlast u Pragu? Nakon \u0161to su proslavili tijesnu pobjedu Karola Navrockog na predsjedni\u010dkim izborima u Poljskoj u nedjelju, neliberalne snage u regionu sada svoj sljede\u0107i podsticaj tra\u017ee u \u010ce\u0161koj. Ta zemlja bi u oktobru trebalo da odr\u017ei parlamentarne izbore, a \u010dini se da su Andrej Babi\u0161 i njegova stranka ANO favoriti. \u010ce\u0161ki milijarder je postao radikalniji u nastojanju da se vrati na vlast, a pro\u0161le godine se pridru\u017eio Orbanu, Marin Lepen iz Francuske i jo\u0161 jedanaest evropskih partija u osnivanju grupe \u201ePatriote za Evropu\u201c u Evropskom parlamentu. \u201ePobjeda Babi\u0161a omogu\u0107ila bi Orbanu da ka\u017ee kako neliberalne snage imaju ve\u0107inu u Vi\u0161egradskoj grupi, s tim da je Poljska izuzetak\u201c, napominje Danijel Hegedu\u0161. Da li je ovo trenutak desnih-populista? Iako su Orbanove mre\u017ee uspje\u0161no pogurale narative krajnje desnice ka evropskom mejnstrimu, on se godinama mu\u010di da izgradi funkcionalni me\u0111unarodni savez. Ostaje da se vidi da li \u0107e \u201ePatriote za Evropu\u201c doneti uticaj na politiku EU kojem Orban te\u017ei \u2013 i koliko \u0107e taj savez biti stabilan. Lideri francuske krajnje desnice, na primjer, nisu prisustvovali konferenciji CPAC Ma\u0111arska 2025. A po\u0161to je Babi\u0161evo poslovno carstvo ra\u0161ireno po Evropskoj uniji, on u Briselu obi\u010dno nastupa oprezno. Donald Tramp je<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2821,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6,9],"tags":[],"class_list":["post-2820","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-industrija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2820","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2820"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2820\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2832,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2820\/revisions\/2832"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2820"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2820"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2820"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}