{"id":2092,"date":"2025-05-14T07:57:46","date_gmt":"2025-05-14T07:57:46","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2092"},"modified":"2025-05-14T07:59:44","modified_gmt":"2025-05-14T07:59:44","slug":"ebrd-smanjuje-ekonomske-prognoze-za-2025-crnu-goru-ocekuje-03-odsto-nizi-rast","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/05\/14\/ebrd-smanjuje-ekonomske-prognoze-za-2025-crnu-goru-ocekuje-03-odsto-nizi-rast\/","title":{"rendered":"EBRD smanjuje ekonomske prognoze za 2025: Crnu Goru o\u010dekuje 0,3 odsto ni\u017ei rast"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

EBRD smanjuje ekonomske prognoze za 2025: Crnu Goru o\u010dekuje 0,3 odsto ni\u017ei rast<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD<\/strong>) je objavila da o\u010dekuje sporiji rast u zemljama u koje ula\u017ee i smanjila prognozu ekonomskog rasta EBRD regina u 2025. na tri odsto, \u0161to je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procjenu iz februara, dok za\u00a0Crnu Goru ove godine o\u010dekuje rast od 2,6 odsto, \u0161to je 0,3 odsto ni\u017ee nego u ranijoj prognozi.<\/strong><\/p>

\"\"<\/p>

Prema mi\u0161ljenju banke, Crna Gora \u0107e u 2026. zabilje\u017eiti privredni rast od 2,7 odsto, \u0161to je za 0,3 odsto ni\u017ee nego u prethodnom izvje\u0161taju.\u00a0 EBRD o\u010dekuje stopu privrednog rasta\u00a0Zapadnog Balkana<\/strong>\u00a0od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, \u0161to u oba pomenuta slu\u010daja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izvje\u0161taj.<\/p>

Nova prognoza EBRD simboli\u010dno naslovljena \u201cVremena neizvjesnosti<\/em>\u201c, kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uklju\u010duju\u0107i najnovije uvo\u0111enje carina i \u0161iru neizvjesnost u globalnoj ekonomskoj politici.<\/p>

Kako se navodi, ove promjene poga\u0111aju lance snabdijevanja i slabe spoljnu tra\u017enju, \u0161to se odra\u017eava na sve slabije izglede za privredni rast \u0161irom regiona.\u00a0U nekim zemljama, kao \u0161to je Srbija, nastavak politi\u010dkih tenzija, kako je navedeno, mo\u017ee da predstavlja rizik za sprovo\u0111enje neophodnih reformi i uti\u010de na rast.\u00a0Najve\u0107e korekcije nadolje zabilje\u017eene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u balti\u010dkim dr\u017eavama.<\/p>

Glavna ekonomistkinja EBRD\u00a0Beata Javor\u010dik<\/strong>\u00a0upozorila je da produ\u017eena neizvesnost nosi visoku ekonomsku cenu i da je neophodno smanjenje tenzija putem konstruktivnog dijaloga me\u0111u klju\u010dnim akterima.<\/div><\/div><\/article><\/div><\/div><\/section>

Dodatni izazov posljedice ameri\u010dkih carina<\/h3>

Dodatni izazov predstavljaju posledice ameri\u010dkih cafrina uvedenih do polovine aprila, koje uklju\u010dujuc<\/strong>arine od 25 odsto na \u010delik, aluminijum i automobile, kao i op\u0161te pove\u0107anje uvozne stope na 10 odsto za \u0161iri spektar proizvoda.<\/p>

Analiza pokazuje da bi prosje\u010dna efektivna ameri\u010dka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla sko\u010diti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, \u0161to \u0107e imati direktan negativan efekat na BDP, naro\u010dito u Slova\u010dkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Ma\u0111arskoj (-0,4 odsto).<\/p>

Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tra\u017enji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, prete\u017eno zbog sna\u017ene doma\u0107e tra\u017enje i labave fiskalne politike.<\/p>

Prosje\u010dan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne \u010detiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mjere \u0161tednje.\u00a0\u00a0Rastu\u0107e geopoliti\u010dke tenzije tako\u0111e su podstakle ve\u0107e vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potra\u017enje za oru\u017ejem i vojnom opremom mogao da pove\u0107a BDP u Slova\u010dkoj, Gr\u010dkoj, Hrvatskoj i Ma\u0111arskoj za jedan do 1,5 odsto.<\/p>

Ekonomski izgledi za region su optere\u0107eni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i politi\u010dkom neizvesno\u0161\u0107u, a odr\u017eiv oporavak zahteva\u0107e pa\u017eljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izvje\u0161taju na veb stranici EBRD.<\/p>

Izvor: Bankar.me<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EBRD smanjuje ekonomske prognoze za 2025: Crnu Goru o\u010dekuje 0,3 odsto ni\u017ei rast Home \/ Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je objavila da o\u010dekuje sporiji rast u zemljama u koje ula\u017ee i smanjila prognozu ekonomskog rasta EBRD regina u 2025. na tri odsto, \u0161to je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procjenu iz februara, dok za\u00a0Crnu Goru ove godine o\u010dekuje rast od 2,6 odsto, \u0161to je 0,3 odsto ni\u017ee nego u ranijoj prognozi. Prema mi\u0161ljenju banke, Crna Gora \u0107e u 2026. zabilje\u017eiti privredni rast od 2,7 odsto, \u0161to je za 0,3 odsto ni\u017ee nego u prethodnom izvje\u0161taju.\u00a0 EBRD o\u010dekuje stopu privrednog rasta\u00a0Zapadnog Balkana\u00a0od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, \u0161to u oba pomenuta slu\u010daja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izvje\u0161taj. Nova prognoza EBRD simboli\u010dno naslovljena \u201cVremena neizvjesnosti\u201c, kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uklju\u010duju\u0107i najnovije uvo\u0111enje carina i \u0161iru neizvjesnost u globalnoj ekonomskoj politici. Kako se navodi, ove promjene poga\u0111aju lance snabdijevanja i slabe spoljnu tra\u017enju, \u0161to se odra\u017eava na sve slabije izglede za privredni rast \u0161irom regiona.\u00a0U nekim zemljama, kao \u0161to je Srbija, nastavak politi\u010dkih tenzija, kako je navedeno, mo\u017ee da predstavlja rizik za sprovo\u0111enje neophodnih reformi i uti\u010de na rast.\u00a0Najve\u0107e korekcije nadolje zabilje\u017eene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u balti\u010dkim dr\u017eavama. Glavna ekonomistkinja EBRD\u00a0Beata Javor\u010dik\u00a0upozorila je da produ\u017eena neizvesnost nosi visoku ekonomsku cenu i da je neophodno smanjenje tenzija putem konstruktivnog dijaloga me\u0111u klju\u010dnim akterima. Dodatni izazov posljedice ameri\u010dkih carina Dodatni izazov predstavljaju posledice ameri\u010dkih cafrina uvedenih do polovine aprila, koje uklju\u010dujucarine od 25 odsto na \u010delik, aluminijum i automobile, kao i op\u0161te pove\u0107anje uvozne stope na 10 odsto za \u0161iri spektar proizvoda. Analiza pokazuje da bi prosje\u010dna efektivna ameri\u010dka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla sko\u010diti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, \u0161to \u0107e imati direktan negativan efekat na BDP, naro\u010dito u Slova\u010dkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Ma\u0111arskoj (-0,4 odsto). Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tra\u017enji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, prete\u017eno zbog sna\u017ene doma\u0107e tra\u017enje i labave fiskalne politike. Prosje\u010dan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne \u010detiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mjere \u0161tednje.\u00a0\u00a0Rastu\u0107e geopoliti\u010dke tenzije tako\u0111e su podstakle ve\u0107e vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potra\u017enje za oru\u017ejem i vojnom opremom mogao da pove\u0107a BDP u Slova\u010dkoj, Gr\u010dkoj, Hrvatskoj i Ma\u0111arskoj za jedan do 1,5 odsto. Ekonomski izgledi za region su optere\u0107eni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i politi\u010dkom neizvesno\u0161\u0107u, a odr\u017eiv oporavak zahteva\u0107e pa\u017eljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izvje\u0161taju na veb stranici EBRD. Izvor: Bankar.me<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2093,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-2092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2092"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2097,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2092\/revisions\/2097"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2093"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}