{"id":2005,"date":"2025-05-09T07:58:24","date_gmt":"2025-05-09T07:58:24","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=2005"},"modified":"2025-05-09T08:01:56","modified_gmt":"2025-05-09T08:01:56","slug":"novi-lav-u-vatikanu-ko-je-robert-prevost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/05\/09\/novi-lav-u-vatikanu-ko-je-robert-prevost\/","title":{"rendered":"Novi Lav u Vatikanu: Ko je Robert Prevost?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Novi Lav u Vatikanu: Ko je Robert Prevost?<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n
\n
\n

Novi papa Robert Prevost dolazi iz SAD, ali je vi\u0161e od pola \u017eivota proveo u Peruu i Rimu. On \u0107e slediti put pape Franje, ali druk\u010dije jer ipak je \u010dovek iz sistema. Ko je zapravo Lav XIV?<\/p>\n

Ovaj izbor<\/a>\u00a0je senzacija \u2013 iako se ime Roberta Prevosta s vremena na vreme pominjalo kada se pri\u010dalo o nasledniku\u00a0pape Franje<\/a>.<\/p>\n<\/header>\n

\n

Po prvi put je jedan kandidat iz SAD\u00a0izabran<\/a>\u00a0za poglavara Katoli\u010dke crkve. U doba ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa i njegovog novog svetskog poretka, jedan Amerikanac bi\u0107e sada papin rimski protivnik.<\/p>\n

Novi papa, koji je vi\u0161e od sto godina nakon poslednjeg pape po imenu Lav uzeo ime Lav XIV, poti\u010de iz \u010cikaga. Tamo je ro\u0111en 14. septembra 1955. godine.<\/p>\n

Ali nakon \u0161kolovanja, prvih studija i sve\u0161teni\u010dkog zare\u0111enja 1982, napustio je SAD i nikada vi\u0161e u rodnoj zemlji nije du\u017ee boravio. Jer, pored ameri\u010dkog, ima i peruansko dr\u017eavljanstvo. Prevost je studirao i doktorirao u Rimu.<\/p>\n

\"Jedan<\/p>\n

Vo\u0111a avgustinskog reda<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 od 1977. godine pripada redovni\u010dkoj zajednici avgustinaca. Ovaj red, nastao u 13. veku, danas ima te\u017ei\u0161te na duhovnoj brizi i obrazovanju.<\/p>\n

Od 1985. do 2001. godine radio je u raznim funkcijama za red u Peruu, povremeno i kao profesor teologije, a naposle kao provincijal avgustinaca u zemlji.<\/p>\n

Godine 2001, ameri\u010dki Peruanac prelazi u Rim i postaje generalni prior avgustinskog reda, dakle najvi\u0161i \u010dlan reda. Tamo je boravio u zaista impresivnom kompleksu odmah izvan kolonada Trga Svetog Petra.<\/p>\n

Kasa reda, uzgred re\u010deno, sigurno je dobro profitirala jer su tokom konklave razne televizijske stanice koristile krovne terase za direktne prenose.<\/p>\n

Ali Prevostov put trebalo je ponovo da vodi u Peru, ponovo na sever zemlje, koji spada u siroma\u0161ne regione zemlje.<\/p>\n

Papa Franja ga je u novembru 2014. imenovao za biskupa i poslao u peruanski grad \u010ciklajo, najpre kao apostolskog administratora, a zatim od septembra 2015. kao lokalnog biskupa.<\/p>\n

Tokom proteklih decenija bilo je one raznih problema. Peru je daleko od Rima, a crkva u toj zemlji povremeno je pod uticajem reakcionarnih ameri\u010dkih snaga. Papa Franja sigurno nije poslao nekoga u Peru koga je \u017eeleo da se re\u0161i u Rimu.<\/p>\n

Redovni kontakti s Vatikanom<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 2019. i 2020. godine papa Franja je Roberta Prevosta postavio za \u010dlana dva va\u017ena rimska kongregacijska tela. To je zna\u010dilo da je biskup imao redovne kontakte s Vatikanom.<\/p>\n

Slede\u0107i korak usledio je krajem januara 2023. Prevost je postao prefekt Dikasterijuma za biskupe \u2013 izuzetno va\u017enog tela u crkvi u kojoj mnogi sve\u0161tenici \u017eele da napreduju u karijeri \u2013 i predsednik Papinske komisije za Latinsku Ameriku.<\/p>\n

Na svom poslednjem konzistorijumu u decembru 2024. godine, Franja je redovnika imenovao za kardinala.<\/p>\n

\n
\n
\"Duga<\/div>\n<\/div>\n
<\/figcaption>\n

Neobi\u010dno je da je samo pet meseci kasnije usledila poslednja pre\u010dka na crkvenoj lestvici karijere. Kardinali su ga izabrali za papu.<\/p>\n

Italijanski listovi su ga ve\u0107 ranije ozna\u010dili kao kandidata, hvalili ga kao \u201eameri\u010dkog posrednika\u201c koji bi, kako pi\u0161e list\u00a0La Stampa<\/em>, mogao postati \u201eiznena\u0111enje konklave\u201c.<\/p>\nAmerikanac spaja \u201edoktrinarnu strogo\u0107u, pastirsko saose\u0107anje i misionarsku viziju Jevan\u0111elja\u201c.<\/figure>\n

Nema otklona od Franje?<\/strong><\/p>\n

Izbor Prevosta sigurno\u00a0nije otklon od godina pod papom Franjom<\/a>. U mnogim stvarima, naro\u010dito u socijalnim pitanjima, Amerikanac \u0107e slediti Argentinca.<\/p>\n

Ali u drugim pitanjima Prevost se jasnije pozicionirao nego dosada\u0161nji papa. Kada je re\u010d o spornoj temi zare\u0111enja \u017eena, upozorio je da crkva mora biti druga\u010dija od dru\u0161tva. Zare\u0111enje \u017eena \u201ene re\u0161ava nu\u017eno neki problem\u201c, ve\u0107 mo\u017eda stvara novi.<\/p>\n

Nakon senzacionalnog izbora Bergolja, koji je u vatikanskom sistemu \u010desto delovao kao strano telo i ba\u0161 zbog toga bio cenjen vani, dolazi neko ko sistem iznutra dobro poznaje i na njemu insistira.<\/p>\n

Amerikanac koji nije tipi\u010dan Amerikanac. Bi\u0107e zanimljivo videti koliko \u0107e dosledno ili slobodno slediti Franjin kurs.<\/p>\n

O\u010dekuju ga va\u017eni termini<\/strong><\/p>\n

Postoji ve\u0107 nekoliko va\u017enih termina koje kalendar ili crkveno-politi\u010dki plan prethodnika name\u0107e novom papi. Naravno, papa Lav, koji je u su\u0161tini apsolutni vladar, mogao bi da odlu\u010di druga\u010dije. Ali to se od Prevosta ne o\u010dekuje.<\/p>\n

Ve\u0107 krajem maja obele\u017eava se 1700. godi\u0161njica po\u010detka Nikejskog sabora. Jubilej koji ima izuzetnu va\u017enost za ekumenizam.<\/p>\n

Godine 325. formulisano je \u2013 pre svake podele hri\u0161\u0107anstva \u2013 centralno hri\u0161\u0107ansko veroispovedanje. Ve\u0107 dugo su papa Franja i gr\u010dko-pravoslavni patrijarh Vartolomej I planirali da putuju u Nikeju. Grad se danas nalazi u oblasti Iznik u Turskoj, jugoisto\u010dno od Istanbula.<\/p>\n

Zbog smrti Franje odlo\u017eena je neobi\u010dna kanonizacija Karla Akutisa (1991\u20132006), koji je rano preminuo od leukemije i koji se promovi\u0161e kao \u201eBo\u017eji influenser\u201c.<\/p>\n

Kanonizacija je bila planirana za 27. april. I sigurno \u0107e uskoro biti realizovana s Lavom XIV.<\/p>\n

\n

Bo\u017eji influenser i posle smrti<\/h2>\n
\n
\n
\n
\n
Jo\u0161 zna\u010dajniji je projekat sinodalnosti, teolo\u0161ki i crkveno-politi\u010dki poduhvat koji je Franji bio na srcu \u2013 Veliki sinod. Jo\u0161 dok je bio na samrtnoj postelji, ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana pre smrti, Vatikan je \u2013 uz papino odobrenje \u2013 objavio produ\u017eenje ovog reformskog poduhvata do oktobra 2028.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

I dao je svim biskupijama \u0161irom sveta konkretne vremenske smernice za konsultacije. Tek za ne\u0161to vi\u0161e od tri godine planirano je veliko crkveno okupljanje u Rimu.<\/p>\n

Senka nad pontifikatom<\/strong><\/p>\n

Ostaje da se vidi koliko \u0107e Lav XIV usko ili \u0161iroko tuma\u010diti teme. Ali, on je bio me\u0111u 55 kardinala konklave koji su bili uklju\u010deni u sinod u oktobru 2023. i oktobru 2024.<\/p>\n

Ali o Prevostu se ovih dana u Rimu govori i u drugom kontekstu. Protiv njega je podneta prijava Vatikanu zbog zata\u0161kavanja seksualnog zlostavljanja.<\/p>\n

U sredu, neposredno pre nego \u0161to su kardinali nekoliko stotina metara dalje u\u0161li u Sikstinsku kapelu, me\u0111unarodna organizacija \u201eMre\u017ea pre\u017eivelih zlostavljanih od strane sve\u0161tenika\u201c (SNAP), poreklom iz SAD, ponovila je pred novinarima svoje optu\u017ebe protiv ukupno \u0161est istaknutih kardinala. Uklju\u010duju\u0107i Prevosta.<\/p>\n

Kao i ostali optu\u017eeni kardinali, Amerikanac je odbacio optu\u017ebe bez konkretnih odgovora. A sada je papa.<\/p>\n

Piter Ajsli iz uprave SNAP-a upozorio je da niko od optu\u017eenih ne bi smeo da postane Franjin naslednik. Novi papa ne bi smeo da bude kompromitovan i morao bi kona\u010dno ozbiljno da sprovede Franjinu politiku \u201enulte tolerancije\u201c.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novi Lav u Vatikanu: Ko je Robert Prevost? Home \/ Novi papa Robert Prevost dolazi iz SAD, ali je vi\u0161e od pola \u017eivota proveo u Peruu i Rimu. On \u0107e slediti put pape Franje, ali druk\u010dije jer ipak je \u010dovek iz sistema. Ko je zapravo Lav XIV? Ovaj izbor\u00a0je senzacija \u2013 iako se ime Roberta Prevosta s vremena na vreme pominjalo kada se pri\u010dalo o nasledniku\u00a0pape Franje. Po prvi put je jedan kandidat iz SAD\u00a0izabran\u00a0za poglavara Katoli\u010dke crkve. U doba ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa i njegovog novog svetskog poretka, jedan Amerikanac bi\u0107e sada papin rimski protivnik. Novi papa, koji je vi\u0161e od sto godina nakon poslednjeg pape po imenu Lav uzeo ime Lav XIV, poti\u010de iz \u010cikaga. Tamo je ro\u0111en 14. septembra 1955. godine. Ali nakon \u0161kolovanja, prvih studija i sve\u0161teni\u010dkog zare\u0111enja 1982, napustio je SAD i nikada vi\u0161e u rodnoj zemlji nije du\u017ee boravio. Jer, pored ameri\u010dkog, ima i peruansko dr\u017eavljanstvo. Prevost je studirao i doktorirao u Rimu. Vo\u0111a avgustinskog reda Ve\u0107 od 1977. godine pripada redovni\u010dkoj zajednici avgustinaca. Ovaj red, nastao u 13. veku, danas ima te\u017ei\u0161te na duhovnoj brizi i obrazovanju. Od 1985. do 2001. godine radio je u raznim funkcijama za red u Peruu, povremeno i kao profesor teologije, a naposle kao provincijal avgustinaca u zemlji. Godine 2001, ameri\u010dki Peruanac prelazi u Rim i postaje generalni prior avgustinskog reda, dakle najvi\u0161i \u010dlan reda. Tamo je boravio u zaista impresivnom kompleksu odmah izvan kolonada Trga Svetog Petra. Kasa reda, uzgred re\u010deno, sigurno je dobro profitirala jer su tokom konklave razne televizijske stanice koristile krovne terase za direktne prenose. Ali Prevostov put trebalo je ponovo da vodi u Peru, ponovo na sever zemlje, koji spada u siroma\u0161ne regione zemlje. Papa Franja ga je u novembru 2014. imenovao za biskupa i poslao u peruanski grad \u010ciklajo, najpre kao apostolskog administratora, a zatim od septembra 2015. kao lokalnog biskupa. Tokom proteklih decenija bilo je one raznih problema. Peru je daleko od Rima, a crkva u toj zemlji povremeno je pod uticajem reakcionarnih ameri\u010dkih snaga. Papa Franja sigurno nije poslao nekoga u Peru koga je \u017eeleo da se re\u0161i u Rimu. Redovni kontakti s Vatikanom Ve\u0107 2019. i 2020. godine papa Franja je Roberta Prevosta postavio za \u010dlana dva va\u017ena rimska kongregacijska tela. To je zna\u010dilo da je biskup imao redovne kontakte s Vatikanom. Slede\u0107i korak usledio je krajem januara 2023. Prevost je postao prefekt Dikasterijuma za biskupe \u2013 izuzetno va\u017enog tela u crkvi u kojoj mnogi sve\u0161tenici \u017eele da napreduju u karijeri \u2013 i predsednik Papinske komisije za Latinsku Ameriku. Na svom poslednjem konzistorijumu u decembru 2024. godine, Franja je redovnika imenovao za kardinala. Neobi\u010dno je da je samo pet meseci kasnije usledila poslednja pre\u010dka na crkvenoj lestvici karijere. Kardinali su ga izabrali za papu. Italijanski listovi su ga ve\u0107 ranije ozna\u010dili kao kandidata, hvalili ga kao \u201eameri\u010dkog posrednika\u201c koji bi, kako pi\u0161e list\u00a0La Stampa, mogao postati \u201eiznena\u0111enje konklave\u201c. Amerikanac spaja \u201edoktrinarnu strogo\u0107u, pastirsko saose\u0107anje i misionarsku viziju Jevan\u0111elja\u201c. Nema otklona od Franje? Izbor Prevosta sigurno\u00a0nije otklon od godina pod papom Franjom. U mnogim stvarima, naro\u010dito u socijalnim pitanjima, Amerikanac \u0107e slediti Argentinca. Ali u drugim pitanjima Prevost se jasnije pozicionirao nego dosada\u0161nji papa. Kada je re\u010d o spornoj temi zare\u0111enja \u017eena, upozorio je da crkva mora biti druga\u010dija od dru\u0161tva. Zare\u0111enje \u017eena \u201ene re\u0161ava nu\u017eno neki problem\u201c, ve\u0107 mo\u017eda stvara novi. Nakon senzacionalnog izbora Bergolja, koji je u vatikanskom sistemu \u010desto delovao kao strano telo i ba\u0161 zbog toga bio cenjen vani, dolazi neko ko sistem iznutra dobro poznaje i na njemu insistira. Amerikanac koji nije tipi\u010dan Amerikanac. Bi\u0107e zanimljivo videti koliko \u0107e dosledno ili slobodno slediti Franjin kurs. O\u010dekuju ga va\u017eni termini Postoji ve\u0107 nekoliko va\u017enih termina koje kalendar ili crkveno-politi\u010dki plan prethodnika name\u0107e novom papi. Naravno, papa Lav, koji je u su\u0161tini apsolutni vladar, mogao bi da odlu\u010di druga\u010dije. Ali to se od Prevosta ne o\u010dekuje. Ve\u0107 krajem maja obele\u017eava se 1700. godi\u0161njica po\u010detka Nikejskog sabora. Jubilej koji ima izuzetnu va\u017enost za ekumenizam. Godine 325. formulisano je \u2013 pre svake podele hri\u0161\u0107anstva \u2013 centralno hri\u0161\u0107ansko veroispovedanje. Ve\u0107 dugo su papa Franja i gr\u010dko-pravoslavni patrijarh Vartolomej I planirali da putuju u Nikeju. Grad se danas nalazi u oblasti Iznik u Turskoj, jugoisto\u010dno od Istanbula. Zbog smrti Franje odlo\u017eena je neobi\u010dna kanonizacija Karla Akutisa (1991\u20132006), koji je rano preminuo od leukemije i koji se promovi\u0161e kao \u201eBo\u017eji influenser\u201c. Kanonizacija je bila planirana za 27. april. I sigurno \u0107e uskoro biti realizovana s Lavom XIV. Bo\u017eji influenser i posle smrti Jo\u0161 zna\u010dajniji je projekat sinodalnosti, teolo\u0161ki i crkveno-politi\u010dki poduhvat koji je Franji bio na srcu \u2013 Veliki sinod. Jo\u0161 dok je bio na samrtnoj postelji, ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana pre smrti, Vatikan je \u2013 uz papino odobrenje \u2013 objavio produ\u017eenje ovog reformskog poduhvata do oktobra 2028. I dao je svim biskupijama \u0161irom sveta konkretne vremenske smernice za konsultacije. Tek za ne\u0161to vi\u0161e od tri godine planirano je veliko crkveno okupljanje u Rimu. Senka nad pontifikatom Ostaje da se vidi koliko \u0107e Lav XIV usko ili \u0161iroko tuma\u010diti teme. Ali, on je bio me\u0111u 55 kardinala konklave koji su bili uklju\u010deni u sinod u oktobru 2023. i oktobru 2024. Ali o Prevostu se ovih dana u Rimu govori i u drugom kontekstu. Protiv njega je podneta prijava Vatikanu zbog zata\u0161kavanja seksualnog zlostavljanja. U sredu, neposredno pre nego \u0161to su kardinali nekoliko stotina metara dalje u\u0161li u Sikstinsku kapelu, me\u0111unarodna organizacija \u201eMre\u017ea pre\u017eivelih zlostavljanih od strane sve\u0161tenika\u201c (SNAP), poreklom iz SAD, ponovila je pred novinarima svoje optu\u017ebe protiv ukupno \u0161est istaknutih kardinala. Uklju\u010duju\u0107i Prevosta. Kao i ostali optu\u017eeni kardinali, Amerikanac je odbacio optu\u017ebe bez konkretnih odgovora. A sada je papa. Piter Ajsli iz uprave SNAP-a upozorio je da niko od optu\u017eenih ne bi smeo da postane Franjin naslednik. Novi papa ne bi smeo da bude kompromitovan i morao bi kona\u010dno ozbiljno da sprovede Franjinu politiku \u201enulte tolerancije\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2007,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-2005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-industrija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2005"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2005\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2010,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2005\/revisions\/2010"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2007"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}