{"id":1991,"date":"2025-05-08T08:30:31","date_gmt":"2025-05-08T08:30:31","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=1991"},"modified":"2025-05-08T08:33:56","modified_gmt":"2025-05-08T08:33:56","slug":"vojnik-koji-se-borio-protiv-nacista-fasizam-se-opet-vraca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/05\/08\/vojnik-koji-se-borio-protiv-nacista-fasizam-se-opet-vraca\/","title":{"rendered":"Vojnik koji se borio protiv nacista: Fa\u0161izam se opet vra\u0107a"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Vojnik koji se borio protiv nacista: Fa\u0161izam se opet vra\u0107a<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n
\n
\n

Kada je 1945. u\u0161ao u logor Kaufering, D\u017eord\u017e Lajtmen je tra\u017eio samo jedno lice \u2013 lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: le\u0161eve, pepeo, i ti\u0161inu u\u017easa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedo\u010di o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom ve\u0107 dovele svet do ivice ponora<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n

D\u017eord\u017e Lajtmen (99) je kao ameri\u010dki vojnik pomogao da se oslobodi Nema\u010dka od nacionalsocijalizma.\u00a0Osamdeset godina nakon zavr\u0161etka rata<\/a>\u00a0upozorava na povratak fa\u0161izma \u2013 u Nema\u010dkoj i u SAD.<\/p>\n

Danas je D\u017eord\u017eu Lajtmenu 99 godina. Prole\u0107a 1945. je kao devetnaestogodi\u0161njak, u sklopu 286. In\u017eenjerijskog bataljona 6. ameri\u010dke armije prvi puta kro\u010dio na nema\u010dko tlo, rat je jo\u0161 uvek besneo. Na svim su frontovima napredovali ameri\u010dki i britanski vojnici, te Crvena armija Sovjetskog Saveza, prenosi\u00a0Doj\u010de vele<\/a>.<\/p>\n

U to vreme je u nekim ju\u017enonema\u010dkim selima situacija bila nejasna. \u201eLinija fronta bila je izuzetno promenljiva\u201c, prise\u0107a se. Vermacht i SS su poslednjih meseci rata fanati\u010dno ratovali za o\u010duvanje propadaju\u0107e nacisti\u010dke vlasti.<\/p>\n

\n
Strahote rata \u2013 koje nikada ne prolaze<\/strong><\/div>\n<\/div>\n

\u201eDo\u0161li smo u jedno malo mesto\u201c, prise\u0107a se gotovo 80 godina kasnije. \u201eVideli smo 15 do 20 dece. Sve de\u010daci. Imali su deset do dvanaest godina.\u201c Mrtvi. Bili su obe\u0161eni. \u201ePokucao sam na prva vrata i pitao \u0161to se dogodilo.\u201c Stanovnici su mu ispri\u010dali: to su u\u010dinili pripadnici zloglasnog nema\u010dkog Vafen SS-a. \u201eOkupili su decu iz mesta, svakom dali po jednu ru\u010dnu protivoklopnu raketu i naredili im da pucaju kad ugledaju prvi ameri\u010dki tenk.\u201c<\/p>\n

Kad su tenkovi stigli, deca su pobegla. \u201eDan kasnije SS se vratio, skupio decu i obesio ih o drve\u0107e. Ve\u0161ali su sopstvenu decu!\u201c Istori\u010dari \u0107e kasnije dokumentovati brojne zlo\u010dine Vermahta i SS-a nad nema\u010dkim civilima koji vi\u0161e nisu hteli da ratuju \u2014 tzv. zlo\u010dine zavr\u0161ne faze rata.<\/p>\n

Nemci su ubijali milione ljudi u Nema\u010dkoj i Europi, ali i sopstvenu decu. \u201eTa slika mi se nikada nije izbrisala iz se\u0107anja: kako tela dece vise na vetru.\u201c<\/p>\n

Sumnja u \u010dove\u010danstvo<\/strong><\/p>\n

Ratna iskustva duboko su obele\u017eila D\u017eord\u017ea Lajtmena. \u201eSlika te dece ostavila je na mene tako dubok utisak da sam po\u010deo sumnjati u \u010dove\u010danstvo. Mo\u017eda me najvi\u0161e od svega do danas uznemirava upravo to \u0161to kao \u010dovek ne mo\u017ee\u0161 verovati samome sebi. Jer ono \u0161to je motivisalo SS nije bilo racionalno.\u201c<\/p>\n

On, ameri\u010dki vojnik i oslobodilac, preispituje sam sebe suo\u010den sa zlo\u010dinima drugih. Mo\u017eda je to jedna od klju\u010dnih razlika izme\u0111u biografija \u017ertava nacionalsocijalizma i biografija po\u010dinilaca: decenijama nakon kraja rata skoro sve nema\u010dke masovne ubice i njihovi pomaga\u010di poricali su sopstvenu odgovornost za rat koji je odneo \u017eivote vi\u0161e od 60 miliona ljudi.<\/p>\n

\u00a0<\/div>\n

I poricali su svoju podr\u0161ku fa\u0161isti\u010dkoj ideologiji koja je ljude delila na vredne i bezvredne \u017eivote, a zavr\u0161ila je industrijskim masovnim ubistvima evropskih Jevreja, Sinta i Roma i mnogih drugih. Nemci su pucali, trovani gasom, ubijali \u2013 ukupno 1,5 miliona dece \u2013 ve\u0107inom zato \u0161to su bila Jevreji.\"\"<\/p>\n

\n
\n
\u00a0<\/div>\n
DW \/ Privatna arhiva<\/span>Strahote logora<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

D\u017eord\u017e Lajtmen nije bio samo ameri\u010dki vojnik koji se borio protiv nacisti\u010dke Nema\u010dke. Bio je i pre\u017eiveli iz Holokausta. Ro\u0111en je u Be\u010du, glavnom gradu Austrije kao Georg Lajtman. Kada su nacisti preuzeli vlast, njegova jevrejska porodica odlu\u010dila je 1940. da pobegne. D\u017eord\u017e, njegova majka i bake i dedovi dobili su vize za SAD. Samo njegov otac Jozef nije. On je 1940. pobegao u tada\u0161nju Jugoslaviju. Kada se \u010dinilo da je na sigurnom, D\u017eord\u017e i ostatak porodice ukrcali su se na brod za SAD. Nikada vi\u0161e nije video svoga oca.<\/p>\n

Nakon rata napravio je nau\u010dnu karijeru u SAD-u. Dugi niz godina bio je profesor in\u017eenjerskih nauka na elitnom ameri\u010dkom univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Dobio je brojna priznanja i nagrade. Tamo i danas \u017eivi sa svojom 100-godi\u0161njom suprugom Nensi u domu za starije. I dalje se \u010desto pita: \u201eKako je bilo mogu\u0107e u tako kratkom vremenu da se od tako obrazovanih ljudi poput Nemaca napravi ne\u0161to tako zlo?\u201c<\/p>\n

\u00a0<\/div>\n

Na to pitanje nema odgovor. Kao ni na mnoga druga. Ali ne prestaju ga progoniti. \u201eKad god sam upoznavao Nemce, pitao sam se koliko su oni ili njihovi roditelji bili krivi. Ali pripisivati im krivicu zbog navodne krivice predaka bilo mi je, nau\u010dno gledano, neprimereno.\u201c<\/p>\n

U potrazi za ocem<\/strong><\/p>\n

Kad se sa samo 18 godina dobrovoljno prijavio u vojsku u svojoj novoj domovini SAD-u, sledio je unutra\u0161nji poriv: neizvesnost o sudbini oca. Njegova borba protiv Nemaca bila je i potraga. Po tome se razlikovao od ve\u0107ine svojih saboraca.<\/p>\n

\u201eKad smo u blizini Minhena dospeli do koncentracionog logora Kaufering (deo sistema logora Dahau), moji su saborci bili zgro\u017eeni. Gnu\u0161ali su se nema\u010dkih zlo\u010dina. Ali ja sam odmah pomislio na svog oca. Kad smo susretali oslobo\u0111ene ljude, uvek sam se nadao da \u0107u ga ponovno videti.\u201c<\/p>\n

Kaufering sastojao se od jedanaest razli\u010ditih logora. Nacisti su u bavarsku provinciju deportovali 23.000 ljudi, uglavnom isto\u010dnoevropskih Jevreja. Morali su prisilno raditi za njema\u010dku ratnu industriju. Na kraju su svi trebali biti ubijeni. Bila je to strategija uni\u0161tenje kroz rad, kako su to nacisti nazivali.<\/p>\n

Kad je D\u017eord\u017e Lajtmen aprila 1945. u\u0161ao u oslobo\u0111eni logor, otvorio mu se svet iz Danteovog Pakla \u2013 tako je jedan pre\u017eiveli logora\u0161 opisao logor. Lejtmen se se\u0107a: \u201eNa sve strane su le\u017eala tela. Mnogi su jo\u0161 tinjali jer su Nemci poku\u0161ali da ih spale. Po\u0161to su ljudi bili samo kost i ko\u017ea, nisu goreli.\u201c Te mu se slike i danas vra\u0107aju u snu.<\/p>\n

\u201eHladno\u0107a i bezobzirnost vra\u0107aju se svima nama\u201c<\/strong><\/p>\n

Fondacija Evropskog memorijala holokausta vodi spomen-podru\u010dje. D\u017eord\u017e Lajtmen je po\u010dasni \u010dlan. Nedavno su se brojni gosti okupili povodom 80. godi\u0161njice oslobo\u0111enja. D\u017eord\u017e ovaj put nije do\u0161ao, put iz Kalifornije je bio prete\u017eak za 99-godi\u0161njaka.<\/p>\n

\u00a0<\/div>\n

Komemoracija je bil oble\u017eena \u017ealo\u0161\u0107u za ubijenima, ali i zabrinuto\u0161\u0107u za budu\u0107nost: uspon ekstremno desne Alternative za Nema\u010dku , uspon Donalda Trampa u SAD-u, ruski agresorski rat u Ukrajini.<\/p>\n

Duh fa\u0161izma se vratio \u2013 mo\u0107 ja\u010dega, zabrinuto je u govoru rekao be\u010dki istori\u010dar Florijan Venkinger: \u201eElon Mask smatra empatiju najve\u0107om slabo\u0161\u0107u zapadne civilizacije. Tu valja ostati \u010dvrst. Ako se dru\u0161tvena solidarnost, ose\u0107anje za pravdu i saosje\u0107anje ciljano napadaju, onda je sasvim jasno da hladno\u0107a i bezobzirnost mogu da se vrate svima nama, da mogu sve da nas ugroze.\u201c<\/p>\n

I D\u017eord\u017ea Lajtmena duboko zabrinjava aktualna politika. \u201e\u010cinjenica da neko poput Donalda Trampa mo\u017ee da postane predsednik je neverovatna. To \u0161to veliki delovi dru\u0161tva podr\u017eavaju fa\u0161isti\u010dke ideje jeste uznemiravaju\u0107e. Pripisivati odre\u0111enim grupama ljudi krivicu za ne\u0161to \u2013 to je oduvek donosilo nesre\u0107u.\u201c<\/p>\n

Maja 2025. D\u017eord\u017e Lajtmen navr\u0161ava 100 godina. Uprkos svemu \u0161to je pro\u0161ao, ka\u017ee da je imao dobar \u017eivot. Mogao je da putuje svetom, osnovao je porodicu i upoznao zanimljive ljude.<\/p>\n

Tek mnogo godina posle okon\u010danja rata doznao je kako mu je otac umro. U jednom logoru u Jugoslaviji Nemci su njemu i stotinama drugih zarobljenika pucali u glavu. Zato \u0161to je bio Jevrej. Do danas D\u017eord\u017e Lajtmen zami\u0161lja kako je njegov otac do\u017eiveo poslednje minute \u017eivota. Svakog dana misli na to.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

Tagovi:<\/p>\n

Drugi svetski rat<\/a>D\u017eord\u017e Lajtmen<\/a>Nema\u010dka<\/a>SAD<\/a>Vojnici<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vojnik koji se borio protiv nacista: Fa\u0161izam se opet vra\u0107a Home \/ Kada je 1945. u\u0161ao u logor Kaufering, D\u017eord\u017e Lajtmen je tra\u017eio samo jedno lice \u2013 lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: le\u0161eve, pepeo, i ti\u0161inu u\u017easa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedo\u010di o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom ve\u0107 dovele svet do ivice ponora D\u017eord\u017e Lajtmen (99) je kao ameri\u010dki vojnik pomogao da se oslobodi Nema\u010dka od nacionalsocijalizma.\u00a0Osamdeset godina nakon zavr\u0161etka rata\u00a0upozorava na povratak fa\u0161izma \u2013 u Nema\u010dkoj i u SAD. Danas je D\u017eord\u017eu Lajtmenu 99 godina. Prole\u0107a 1945. je kao devetnaestogodi\u0161njak, u sklopu 286. In\u017eenjerijskog bataljona 6. ameri\u010dke armije prvi puta kro\u010dio na nema\u010dko tlo, rat je jo\u0161 uvek besneo. Na svim su frontovima napredovali ameri\u010dki i britanski vojnici, te Crvena armija Sovjetskog Saveza, prenosi\u00a0Doj\u010de vele. U to vreme je u nekim ju\u017enonema\u010dkim selima situacija bila nejasna. \u201eLinija fronta bila je izuzetno promenljiva\u201c, prise\u0107a se. Vermacht i SS su poslednjih meseci rata fanati\u010dno ratovali za o\u010duvanje propadaju\u0107e nacisti\u010dke vlasti. Strahote rata \u2013 koje nikada ne prolaze \u201eDo\u0161li smo u jedno malo mesto\u201c, prise\u0107a se gotovo 80 godina kasnije. \u201eVideli smo 15 do 20 dece. Sve de\u010daci. Imali su deset do dvanaest godina.\u201c Mrtvi. Bili su obe\u0161eni. \u201ePokucao sam na prva vrata i pitao \u0161to se dogodilo.\u201c Stanovnici su mu ispri\u010dali: to su u\u010dinili pripadnici zloglasnog nema\u010dkog Vafen SS-a. \u201eOkupili su decu iz mesta, svakom dali po jednu ru\u010dnu protivoklopnu raketu i naredili im da pucaju kad ugledaju prvi ameri\u010dki tenk.\u201c Kad su tenkovi stigli, deca su pobegla. \u201eDan kasnije SS se vratio, skupio decu i obesio ih o drve\u0107e. Ve\u0161ali su sopstvenu decu!\u201c Istori\u010dari \u0107e kasnije dokumentovati brojne zlo\u010dine Vermahta i SS-a nad nema\u010dkim civilima koji vi\u0161e nisu hteli da ratuju \u2014 tzv. zlo\u010dine zavr\u0161ne faze rata. Nemci su ubijali milione ljudi u Nema\u010dkoj i Europi, ali i sopstvenu decu. \u201eTa slika mi se nikada nije izbrisala iz se\u0107anja: kako tela dece vise na vetru.\u201c Sumnja u \u010dove\u010danstvo Ratna iskustva duboko su obele\u017eila D\u017eord\u017ea Lajtmena. \u201eSlika te dece ostavila je na mene tako dubok utisak da sam po\u010deo sumnjati u \u010dove\u010danstvo. Mo\u017eda me najvi\u0161e od svega do danas uznemirava upravo to \u0161to kao \u010dovek ne mo\u017ee\u0161 verovati samome sebi. Jer ono \u0161to je motivisalo SS nije bilo racionalno.\u201c On, ameri\u010dki vojnik i oslobodilac, preispituje sam sebe suo\u010den sa zlo\u010dinima drugih. Mo\u017eda je to jedna od klju\u010dnih razlika izme\u0111u biografija \u017ertava nacionalsocijalizma i biografija po\u010dinilaca: decenijama nakon kraja rata skoro sve nema\u010dke masovne ubice i njihovi pomaga\u010di poricali su sopstvenu odgovornost za rat koji je odneo \u017eivote vi\u0161e od 60 miliona ljudi. \u00a0 I poricali su svoju podr\u0161ku fa\u0161isti\u010dkoj ideologiji koja je ljude delila na vredne i bezvredne \u017eivote, a zavr\u0161ila je industrijskim masovnim ubistvima evropskih Jevreja, Sinta i Roma i mnogih drugih. Nemci su pucali, trovani gasom, ubijali \u2013 ukupno 1,5 miliona dece \u2013 ve\u0107inom zato \u0161to su bila Jevreji. \u00a0 DW \/ Privatna arhivaStrahote logora D\u017eord\u017e Lajtmen nije bio samo ameri\u010dki vojnik koji se borio protiv nacisti\u010dke Nema\u010dke. Bio je i pre\u017eiveli iz Holokausta. Ro\u0111en je u Be\u010du, glavnom gradu Austrije kao Georg Lajtman. Kada su nacisti preuzeli vlast, njegova jevrejska porodica odlu\u010dila je 1940. da pobegne. D\u017eord\u017e, njegova majka i bake i dedovi dobili su vize za SAD. Samo njegov otac Jozef nije. On je 1940. pobegao u tada\u0161nju Jugoslaviju. Kada se \u010dinilo da je na sigurnom, D\u017eord\u017e i ostatak porodice ukrcali su se na brod za SAD. Nikada vi\u0161e nije video svoga oca. Nakon rata napravio je nau\u010dnu karijeru u SAD-u. Dugi niz godina bio je profesor in\u017eenjerskih nauka na elitnom ameri\u010dkom univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Dobio je brojna priznanja i nagrade. Tamo i danas \u017eivi sa svojom 100-godi\u0161njom suprugom Nensi u domu za starije. I dalje se \u010desto pita: \u201eKako je bilo mogu\u0107e u tako kratkom vremenu da se od tako obrazovanih ljudi poput Nemaca napravi ne\u0161to tako zlo?\u201c \u00a0 Na to pitanje nema odgovor. Kao ni na mnoga druga. Ali ne prestaju ga progoniti. \u201eKad god sam upoznavao Nemce, pitao sam se koliko su oni ili njihovi roditelji bili krivi. Ali pripisivati im krivicu zbog navodne krivice predaka bilo mi je, nau\u010dno gledano, neprimereno.\u201c U potrazi za ocem Kad se sa samo 18 godina dobrovoljno prijavio u vojsku u svojoj novoj domovini SAD-u, sledio je unutra\u0161nji poriv: neizvesnost o sudbini oca. Njegova borba protiv Nemaca bila je i potraga. Po tome se razlikovao od ve\u0107ine svojih saboraca. \u201eKad smo u blizini Minhena dospeli do koncentracionog logora Kaufering (deo sistema logora Dahau), moji su saborci bili zgro\u017eeni. Gnu\u0161ali su se nema\u010dkih zlo\u010dina. Ali ja sam odmah pomislio na svog oca. Kad smo susretali oslobo\u0111ene ljude, uvek sam se nadao da \u0107u ga ponovno videti.\u201c Kaufering sastojao se od jedanaest razli\u010ditih logora. Nacisti su u bavarsku provinciju deportovali 23.000 ljudi, uglavnom isto\u010dnoevropskih Jevreja. Morali su prisilno raditi za njema\u010dku ratnu industriju. Na kraju su svi trebali biti ubijeni. Bila je to strategija uni\u0161tenje kroz rad, kako su to nacisti nazivali. Kad je D\u017eord\u017e Lajtmen aprila 1945. u\u0161ao u oslobo\u0111eni logor, otvorio mu se svet iz Danteovog Pakla \u2013 tako je jedan pre\u017eiveli logora\u0161 opisao logor. Lejtmen se se\u0107a: \u201eNa sve strane su le\u017eala tela. Mnogi su jo\u0161 tinjali jer su Nemci poku\u0161ali da ih spale. Po\u0161to su ljudi bili samo kost i ko\u017ea, nisu goreli.\u201c Te mu se slike i danas vra\u0107aju u snu. \u201eHladno\u0107a i bezobzirnost vra\u0107aju se svima nama\u201c Fondacija Evropskog memorijala holokausta vodi spomen-podru\u010dje. D\u017eord\u017e Lajtmen je po\u010dasni \u010dlan. Nedavno su se brojni gosti okupili povodom 80. godi\u0161njice oslobo\u0111enja. D\u017eord\u017e ovaj put nije do\u0161ao, put iz Kalifornije je bio prete\u017eak za 99-godi\u0161njaka. \u00a0 Komemoracija je bil oble\u017eena \u017ealo\u0161\u0107u za ubijenima, ali i zabrinuto\u0161\u0107u za budu\u0107nost: uspon ekstremno desne Alternative za Nema\u010dku , uspon Donalda Trampa u SAD-u, ruski agresorski rat u Ukrajini. Duh fa\u0161izma se vratio \u2013 mo\u0107 ja\u010dega, zabrinuto je u govoru rekao be\u010dki istori\u010dar Florijan Venkinger: \u201eElon Mask smatra empatiju najve\u0107om slabo\u0161\u0107u zapadne civilizacije. Tu valja ostati \u010dvrst. Ako se dru\u0161tvena solidarnost, ose\u0107anje za pravdu i saosje\u0107anje ciljano napadaju,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1969,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-1991","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-industrija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1991"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1995,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1991\/revisions\/1995"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1969"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}