{"id":1871,"date":"2025-05-05T09:15:05","date_gmt":"2025-05-05T09:15:05","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=1871"},"modified":"2025-05-07T12:18:48","modified_gmt":"2025-05-07T12:18:48","slug":"pet-aduta-kine-u-trgovinskom-ratu-sa-amerikom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/05\/05\/pet-aduta-kine-u-trgovinskom-ratu-sa-amerikom\/","title":{"rendered":"Pet aduta Kine u trgovinskom ratu sa Amerikom"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Pet aduta Kine u trgovinskom ratu sa Amerikom<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Potro\u0161a\u010di, kompanije i tr\u017ei\u0161ta spremaju se za jo\u0161 neizvjesnosti dok raste bojazan od globalne recesije.<\/p>\n

Trgovinski rat dvije najve\u0107e ekonomske sile na svijetu u punom je zamahu.<\/p>\n

Kineski izvoz u SAD suo\u010dava se sa carinama i do 245 odsto, a Peking je uzvratio nametima od 125 odsto na uvoz iz Amerike.<\/p>\n

Potro\u0161a\u010di, kompanije i tr\u017ei\u0161ta spremaju se za jo\u0161 neizvjesnosti dok\u00a0raste bojazan od globalne recesije.<\/p>\n

Vlada kineskog predsjednika Sija \u0110inpinga iznova ponavlja da je otvorena za dijalog, ali upozorava da \u0107e se, ako bude bilo potrebno, \u201eboriti do kraja\u201d.<\/p>\n

Evo \u0161ta sve Peking ima u vlastitom arsenalu kao protivmjere carinama ameri\u010dkog predsjednika Donalda Trampa.<\/p>\n

Kina mo\u017ee da istrpi bol (do odre\u0111ene ta\u010dke)<\/h2>\n

Kina je druga najve\u0107a ekonomska sila na svijetu, \u0161to zna\u010di da mo\u017ee da amortizuje udarce carina bolje od nekih drugih manjih zemalja.<\/p>\n

Sa vi\u0161e od milijardu stanovnika, ona tako\u0111e ima ogromno doma\u0107e tr\u017ei\u0161te koje mo\u017ee da preuzme na sebe dio pritiska na izvoznike pogo\u0111ene carinama.<\/p>\n

Peking jo\u0161 ne mo\u017ee do kraja da se sna\u0111e zato \u0161to kineski narod ne tro\u0161i dovoljno.<\/p>\n

Ali uz \u0161irok dijapazon inicijativa, od subvencija za ku\u0107anske aparate do \u201esrebrnih vozova\u201d za putuju\u0107e penzionere, to bi moglo da se promijeni.<\/p>\n

A Trampove carine su Komunisti\u010dkoj partiji Kine pru\u017eile jo\u0161 ja\u010di podsticaj da produbi potro\u0161a\u010dki potencijal zemlje.<\/p>\n

Liderstvo bi moglo \u201ei te kako da bude spremno da istrpi bol da bi izbeglo kapitulaciju pred onim \u0161to vjeruju da je ameri\u010dke agresija\u201d, rekla je za BBC ranije ovog mjeseca Meri Lavli, stru\u010dnjakinja za trgovinske odnose Amerike i Kine sa Pitersonovog instituta u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n

Kao autoritarni re\u017eim, Kina tako\u0111e ima vi\u0161i prag bola, jer je mnogo manje brine kratkoro\u010dno javno mnjenje.<\/p>\n

Nema izbora iza \u0107o\u0161ka koji \u0107e suditi njenim liderima.<\/p>\n

Ipak, nemiri jesu razlog za brigu, naro\u010dito budu\u0107i da ve\u0107 vlada nezadovoljstvo zbog teku\u0107e krize nekretnina i gubitka radnih mjesta.<\/p>\n

Ekonomska neizvjesnost oko carina jo\u0161 je jedan od udaraca za mlade koji su znali samo za Kinu u usponu.<\/p>\n

Partija se oslanja na nacionalisti\u010dki sentiment da bi opravdala vlastite osvetni\u010dke carine, sa dr\u017eavnim medijima koji pozivaju ljude da \u201eprebrode oluju zajedno\u201d.<\/p>\n

Predsednik Si \u0110inping je mo\u017eda zabrinut, ali je do sada Peking iskazivao samo prkosan i samouvereni ton.<\/p>\n

Jedan zvani\u010dnik je umirio zemlju re\u010dima: \u201eNe\u0107e biti smaka sveta.\u201d<\/p>\n

Kina ula\u017ee u budu\u0107nost<\/h2>\n

Kina je oduvek bila poznata kao \u201efabrika sveta\u201d, ali je sada po\u010dela da ula\u017ee milijarde u to da postane mnogo naprednija.<\/p>\n

Pod Sijem \u0110inpingom, ona u\u010destvuje u trci sa Amerikom za tehnolo\u0161ku dominaciju.<\/p>\n

Ula\u017ee ogromna sredstva u doma\u0107u tehnologiju, od obnovljive energije preko \u010dipova do ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n

Me\u0111u takvim primerima su \u010detbot\u00a0DeepSeek<\/em>,\u00a0hvaljen kao dostojan rival ChatGPT-ja, i BYD, koji je pro\u0161le godine nadma\u0161io Teslu, postav\u0161i najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d elektri\u010dnih automobila na svetu.<\/p>\n

Epl gubi dragoceni tr\u017ei\u0161ni udeo od lokalnih konkurenata kao \u0161to su Huavej i Vivo.<\/p>\n

Nedavno je Peking najavio planove da potro\u0161i vi\u0161e od bilion dolara u narednoj deceniji na podr\u0161ku inovacijama u ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji.<\/p>\n

Ameri\u010dke kompanije poku\u0161ale su da presele lance snabdevanja iz Kine, ali imaju problema da prona\u0111u istu infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu negde drugde.<\/p>\n

Kineski proizvo\u0111a\u010di su u svakom stadijumu lanca snabdevanja zemlji pru\u017eili decenijsku prednost za koju \u0107e biti potrebno vreme da bi se zamenila.<\/p>\n

Ta neprikosnovena ekspertiza u lancu snabdevanja i vladina podr\u0161ka pretvorili su Kinu u mo\u0107nog neprijatelja u ovom trgovinskom ratu.<\/p>\n

Na neki na\u010din, Peking se priprema za ovo jo\u0161 od Trampovog prethodnog mandata.<\/p>\n

Lekcije od Trampa 1.0<\/h2>\n

Jo\u0161 otkako su Trampove carine pogodile kineske solarne panele 2018. godine, Peking je ubrzao planove za budu\u0107nost izvan svetskog poretka predvo\u0111enog Amerikom.<\/p>\n

On je ulo\u017eio milijarde u kontroverzni trgovinski i infrastrukturni program, poznatiji kao Inicijativa pojasa i puta, da bi oja\u010dao veze sa takozvanim Globalnim jugom.<\/p>\n

\u0160irenje trgovine sa Jugoisto\u010dnom Azijom, Latinskom Amerikom i Afrikom nastupilo je u \u017eelji Kine da se odvoji od zavisnosti od SAD-a.<\/p>\n

Ameri\u010dki zemljoradnici nekada su \u010dinili 40 odsto kineskog uvoza soje \u2013 taj broj je danas malo iznad 20 odsto.<\/p>\n

Posle pro\u0161log trgovinskog rata, Peking je poja\u010dao uzgoj soje kod ku\u0107e i kupio rekordne koli\u010dine useva od Brazila, koji je sada njegov najve\u0107i snabdeva\u010d sojom.<\/p>\n

\u201eTa taktika ubija dve muve jednim udarcem.<\/p>\n

\u201eLi\u0161ava ameri\u010dki zemljoradni\u010dki pojas nekada dominantnog tr\u017ei\u0161ta i isti\u010de kvalitet kineske snabdevenosti hranom\u201d, ka\u017ee Marina Jue D\u017eang, docentkinja sa Instituta za odnose Australije i Kine na Univerzitetu za tehnologiju u Sidneju.<\/p>\n

SAD vi\u0161e nisu najve\u0107e izvozno tr\u017ei\u0161te Kine: ta titula sada pripada Jugoisto\u010dnoj Aziji.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, Kina je 2023. godine bila najve\u0107i trgovinski partner 60 zemalja, skoro dvostruko vi\u0161e od Amerike.<\/p>\n

Kao najve\u0107i svetski izvoznik, napravila je rekordni vi\u0161ak od bilion dolara na kraju 2024. godine.<\/p>\n

To ne zna\u010di da SAD, najve\u0107i svetska ekonomska sila, nije klju\u010dan trgovinski partner za Kinu.<\/p>\n

Ali to zna\u010di da Va\u0161ingtonu ne\u0107e biti lako da satera Kinu u \u0107o\u0161ak.<\/p>\n

Posle izve\u0161taja da \u0107e Bela ku\u0107a koristiti bilateralne trgovinske pregovore da bi izolovala Kinu, Peking je upozorio zemlje da ne \u201esklapaju sporazume na \u0161tetu kineskih interesa\u201d.<\/p>\n

To \u0107e za ve\u0107inu sveta biti nemogu\u0107 izbor.<\/p>\n

\u201eNe mo\u017eemo da biramo i nikad ne\u0107emo izabrati izme\u0111u Kine i Amerike\u201d, rekao je za BBC pro\u0161le nedelje ministar za trgovinu Malezije Tengku Zafrul Aziz.<\/p>\n

Pogledajte video: Za\u0161to je kineski DeepSeek konkurencija ChatGPT-ju<\/strong><\/em><\/p>\n

Kina sada zna \u0161ta ti\u0161ti Trampa<\/h2>\n

Tramp nije uzmakao kada su akcije po\u010detkom aprila po\u010dele strmoglavo da padaju posle njegove objave uvo\u0111enja sveobuhvatnih carina, uporediv\u0161i svoje zapanjuju\u0107e namete sa \u201elekom\u201d.<\/p>\n

Ali on je ipak napravio nagli zaokret, pauziraju\u0107i ve\u0107inu tih carina na 90 dana nakon nagle rasprodaje ameri\u010dkih vladinih obveznica.<\/p>\n

Ove dugoro\u010dne dr\u017eavne obveznice odavno se do\u017eivljavaju kao bezbedne investicije.<\/p>\n

Ali trgovinski rat je uzdrmao poverenje u ta sredstva.<\/p>\n

Tramp je u me\u0111uvremenu nagovestio deeskalaciju trgovinskih napetosti sa Kinom, rekav\u0161i da \u0107e carine na kinesku robu \u201ezna\u010dajno opasti, ali ne na nulu\u201d.<\/p>\n

I tako, isti\u010du stru\u010dnjaci, Peking sada zna da tr\u017ei\u0161te obveznica mo\u017ee da uzdrma Trampa.<\/p>\n

Kina dr\u017ei oko 700 milijardi dolara u obveznicama ameri\u010dke vlade.<\/p>\n

Japan, izri\u010diti ameri\u010dki saveznik, jedini je neameri\u010dki vlasnik koji poseduje vi\u0161e od toga.<\/p>\n

Neki tvrde da ovo Pekingu daje prednost: kineski mediji redovno provla\u010de ideju o rasprodaji ili nekupovini ameri\u010dkih obveznica kao \u201eoru\u017eju\u201d.<\/p>\n

Ali stru\u010dnjaci upozoravaju da Kina ne bi iza\u0161la netaknuta iz jedne takve situacije.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, to bi dovelo do ogromnih gubitaka za ulaganja Pekinga u tr\u017ei\u0161te obveznica i destabilizovalo bi kineski juan.<\/p>\n

Kina mo\u017ee da vr\u0161i pritisak na obveznice ameri\u010dke vlade \u201esamo do izvesne ta\u010dke\u201d, ka\u017ee doktorka D\u017eang.<\/p>\n

\u201eKina ima u rukama pregovara\u010dki adut, ali ne i finansijsko oru\u017eje.\u201d<\/p>\n

Retki zemljani metali u \u010dvrstom stisku<\/h2>\n

Ono \u0161to, me\u0111utim, Kina mo\u017ee da iskoristi kao oru\u017eje jeste njen maltene monopol na izvla\u010denje i rafiniranje retkih zemljanih metala, \u010ditavog dijapazona elemenata va\u017enih za proizvodnju napredne tehnologije.<\/p>\n

Kina ima ogromne zalihe ovih, kao \u0161to je disprozijum, koji se koristi za magnete u elektri\u010dnim vozilima i vetroturbinama, i itrijum, koji slu\u017ei kao premaz za mlazne motore otporan na vrelinu.<\/p>\n

Peking je ve\u0107 odgovorio na Trampove najnovije carine ograni\u010davanjem izvoza rijetkih zemljanih metala, u koje spadaju i neki koji su klju\u010dni za pravljenje \u010dipova vje\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n

Kina \u010dini oko 61 odsto ukupne proizvodnje retkih zemljanih metala i 92 odsto njihovog rafiniranja, prema procjenama Me\u0111unarodne agencije za energetiku (IEA).<\/p>\n

Iako su Australija, Japan i Vijetnam zapo\u010deli rudarenje rijetkih zemljanih elemenata, pro\u0107i \u0107e godine prije nego \u0161to Kina bude mogla biti izba\u010dena iz lanca snabdjevanja.<\/p>\n

Godine 2024, Kina je zabranila izvoz jo\u0161 jednog kriti\u010dnog minerala, antimona, koji je klju\u010dan za razne proizvodne procese.<\/p>\n

Njegova cijena se vi\u0161e nego udvostru\u010dila usljed pani\u010dne kupovine i potrage za alternativnih snabdjeva\u010dima.<\/p>\n

Vlada bojazan da se isto mo\u017ee dogoditi tr\u017ei\u0161tu rijetkih zemljanih metala, \u0161to bi ozbiljno poremetilo razne industrije, od elektri\u010dnih automobila do odbrane.<\/p>\n

\u201eSve \u0161to mo\u017eete da uklju\u010dite ili isklju\u010dite najverovatnije radi na retkim zemljanim metalima\u201d, rekao je ranije za BBC Tomas Krumer, direktor Me\u0111unarodne trgovine i investicija D\u017eind\u017eer.<\/p>\n

\u201ePosljedice po ameri\u010dku odbrambenu industriju bi\u0107e poprili\u010dne.\u201d<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pet aduta Kine u trgovinskom ratu sa Amerikom Home \/ Potro\u0161a\u010di, kompanije i tr\u017ei\u0161ta spremaju se za jo\u0161 neizvjesnosti dok raste bojazan od globalne recesije. Trgovinski rat dvije najve\u0107e ekonomske sile na svijetu u punom je zamahu. Kineski izvoz u SAD suo\u010dava se sa carinama i do 245 odsto, a Peking je uzvratio nametima od 125 odsto na uvoz iz Amerike. Potro\u0161a\u010di, kompanije i tr\u017ei\u0161ta spremaju se za jo\u0161 neizvjesnosti dok\u00a0raste bojazan od globalne recesije. Vlada kineskog predsjednika Sija \u0110inpinga iznova ponavlja da je otvorena za dijalog, ali upozorava da \u0107e se, ako bude bilo potrebno, \u201eboriti do kraja\u201d. Evo \u0161ta sve Peking ima u vlastitom arsenalu kao protivmjere carinama ameri\u010dkog predsjednika Donalda Trampa. Kina mo\u017ee da istrpi bol (do odre\u0111ene ta\u010dke) Kina je druga najve\u0107a ekonomska sila na svijetu, \u0161to zna\u010di da mo\u017ee da amortizuje udarce carina bolje od nekih drugih manjih zemalja. Sa vi\u0161e od milijardu stanovnika, ona tako\u0111e ima ogromno doma\u0107e tr\u017ei\u0161te koje mo\u017ee da preuzme na sebe dio pritiska na izvoznike pogo\u0111ene carinama. Peking jo\u0161 ne mo\u017ee do kraja da se sna\u0111e zato \u0161to kineski narod ne tro\u0161i dovoljno. Ali uz \u0161irok dijapazon inicijativa, od subvencija za ku\u0107anske aparate do \u201esrebrnih vozova\u201d za putuju\u0107e penzionere, to bi moglo da se promijeni. A Trampove carine su Komunisti\u010dkoj partiji Kine pru\u017eile jo\u0161 ja\u010di podsticaj da produbi potro\u0161a\u010dki potencijal zemlje. Liderstvo bi moglo \u201ei te kako da bude spremno da istrpi bol da bi izbeglo kapitulaciju pred onim \u0161to vjeruju da je ameri\u010dke agresija\u201d, rekla je za BBC ranije ovog mjeseca Meri Lavli, stru\u010dnjakinja za trgovinske odnose Amerike i Kine sa Pitersonovog instituta u Va\u0161ingtonu. Kao autoritarni re\u017eim, Kina tako\u0111e ima vi\u0161i prag bola, jer je mnogo manje brine kratkoro\u010dno javno mnjenje. Nema izbora iza \u0107o\u0161ka koji \u0107e suditi njenim liderima. Ipak, nemiri jesu razlog za brigu, naro\u010dito budu\u0107i da ve\u0107 vlada nezadovoljstvo zbog teku\u0107e krize nekretnina i gubitka radnih mjesta. Ekonomska neizvjesnost oko carina jo\u0161 je jedan od udaraca za mlade koji su znali samo za Kinu u usponu. Partija se oslanja na nacionalisti\u010dki sentiment da bi opravdala vlastite osvetni\u010dke carine, sa dr\u017eavnim medijima koji pozivaju ljude da \u201eprebrode oluju zajedno\u201d. Predsednik Si \u0110inping je mo\u017eda zabrinut, ali je do sada Peking iskazivao samo prkosan i samouvereni ton. Jedan zvani\u010dnik je umirio zemlju re\u010dima: \u201eNe\u0107e biti smaka sveta.\u201d Kina ula\u017ee u budu\u0107nost Kina je oduvek bila poznata kao \u201efabrika sveta\u201d, ali je sada po\u010dela da ula\u017ee milijarde u to da postane mnogo naprednija. Pod Sijem \u0110inpingom, ona u\u010destvuje u trci sa Amerikom za tehnolo\u0161ku dominaciju. Ula\u017ee ogromna sredstva u doma\u0107u tehnologiju, od obnovljive energije preko \u010dipova do ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Me\u0111u takvim primerima su \u010detbot\u00a0DeepSeek,\u00a0hvaljen kao dostojan rival ChatGPT-ja, i BYD, koji je pro\u0161le godine nadma\u0161io Teslu, postav\u0161i najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d elektri\u010dnih automobila na svetu. Epl gubi dragoceni tr\u017ei\u0161ni udeo od lokalnih konkurenata kao \u0161to su Huavej i Vivo. Nedavno je Peking najavio planove da potro\u0161i vi\u0161e od bilion dolara u narednoj deceniji na podr\u0161ku inovacijama u ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji. Ameri\u010dke kompanije poku\u0161ale su da presele lance snabdevanja iz Kine, ali imaju problema da prona\u0111u istu infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu negde drugde. Kineski proizvo\u0111a\u010di su u svakom stadijumu lanca snabdevanja zemlji pru\u017eili decenijsku prednost za koju \u0107e biti potrebno vreme da bi se zamenila. Ta neprikosnovena ekspertiza u lancu snabdevanja i vladina podr\u0161ka pretvorili su Kinu u mo\u0107nog neprijatelja u ovom trgovinskom ratu. Na neki na\u010din, Peking se priprema za ovo jo\u0161 od Trampovog prethodnog mandata. Lekcije od Trampa 1.0 Jo\u0161 otkako su Trampove carine pogodile kineske solarne panele 2018. godine, Peking je ubrzao planove za budu\u0107nost izvan svetskog poretka predvo\u0111enog Amerikom. On je ulo\u017eio milijarde u kontroverzni trgovinski i infrastrukturni program, poznatiji kao Inicijativa pojasa i puta, da bi oja\u010dao veze sa takozvanim Globalnim jugom. \u0160irenje trgovine sa Jugoisto\u010dnom Azijom, Latinskom Amerikom i Afrikom nastupilo je u \u017eelji Kine da se odvoji od zavisnosti od SAD-a. Ameri\u010dki zemljoradnici nekada su \u010dinili 40 odsto kineskog uvoza soje \u2013 taj broj je danas malo iznad 20 odsto. Posle pro\u0161log trgovinskog rata, Peking je poja\u010dao uzgoj soje kod ku\u0107e i kupio rekordne koli\u010dine useva od Brazila, koji je sada njegov najve\u0107i snabdeva\u010d sojom. \u201eTa taktika ubija dve muve jednim udarcem. \u201eLi\u0161ava ameri\u010dki zemljoradni\u010dki pojas nekada dominantnog tr\u017ei\u0161ta i isti\u010de kvalitet kineske snabdevenosti hranom\u201d, ka\u017ee Marina Jue D\u017eang, docentkinja sa Instituta za odnose Australije i Kine na Univerzitetu za tehnologiju u Sidneju. SAD vi\u0161e nisu najve\u0107e izvozno tr\u017ei\u0161te Kine: ta titula sada pripada Jugoisto\u010dnoj Aziji. \u0160tavi\u0161e, Kina je 2023. godine bila najve\u0107i trgovinski partner 60 zemalja, skoro dvostruko vi\u0161e od Amerike. Kao najve\u0107i svetski izvoznik, napravila je rekordni vi\u0161ak od bilion dolara na kraju 2024. godine. To ne zna\u010di da SAD, najve\u0107i svetska ekonomska sila, nije klju\u010dan trgovinski partner za Kinu. Ali to zna\u010di da Va\u0161ingtonu ne\u0107e biti lako da satera Kinu u \u0107o\u0161ak. Posle izve\u0161taja da \u0107e Bela ku\u0107a koristiti bilateralne trgovinske pregovore da bi izolovala Kinu, Peking je upozorio zemlje da ne \u201esklapaju sporazume na \u0161tetu kineskih interesa\u201d. To \u0107e za ve\u0107inu sveta biti nemogu\u0107 izbor. \u201eNe mo\u017eemo da biramo i nikad ne\u0107emo izabrati izme\u0111u Kine i Amerike\u201d, rekao je za BBC pro\u0161le nedelje ministar za trgovinu Malezije Tengku Zafrul Aziz. Pogledajte video: Za\u0161to je kineski DeepSeek konkurencija ChatGPT-ju Kina sada zna \u0161ta ti\u0161ti Trampa Tramp nije uzmakao kada su akcije po\u010detkom aprila po\u010dele strmoglavo da padaju posle njegove objave uvo\u0111enja sveobuhvatnih carina, uporediv\u0161i svoje zapanjuju\u0107e namete sa \u201elekom\u201d. Ali on je ipak napravio nagli zaokret, pauziraju\u0107i ve\u0107inu tih carina na 90 dana nakon nagle rasprodaje ameri\u010dkih vladinih obveznica. Ove dugoro\u010dne dr\u017eavne obveznice odavno se do\u017eivljavaju kao bezbedne investicije. Ali trgovinski rat je uzdrmao poverenje u ta sredstva. Tramp je u me\u0111uvremenu nagovestio deeskalaciju trgovinskih napetosti sa Kinom, rekav\u0161i da \u0107e carine na kinesku robu \u201ezna\u010dajno opasti, ali ne na nulu\u201d. I tako, isti\u010du stru\u010dnjaci, Peking sada zna da tr\u017ei\u0161te obveznica mo\u017ee da uzdrma Trampa. Kina dr\u017ei oko 700 milijardi dolara u obveznicama ameri\u010dke vlade. Japan, izri\u010diti ameri\u010dki saveznik, jedini je neameri\u010dki vlasnik koji poseduje vi\u0161e od toga. Neki tvrde da ovo Pekingu daje prednost: kineski mediji redovno provla\u010de ideju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1873,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-1871","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1871","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1871"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1871\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1876,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1871\/revisions\/1876"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1873"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1871"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1871"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1871"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}