{"id":174,"date":"2025-04-28T07:58:07","date_gmt":"2025-04-28T07:58:07","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=174"},"modified":"2025-04-30T12:49:07","modified_gmt":"2025-04-30T12:49:07","slug":"predsjednik-stelantisa-automobilska-industrija-u-evropi-i-sad-u-opasnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/04\/28\/predsjednik-stelantisa-automobilska-industrija-u-evropi-i-sad-u-opasnosti\/","title":{"rendered":"Usporavanje ekonomije"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Usporavanje ekonomije<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Crnogorski mikro, mali i srednji biznis, uz velika privredna dru\u0161tva i banke, odradili su lavovski posao u prvom kvartalu teku\u0107e godine: odr\u017eali su realnu ekonomiju, koja istorijski, a zbog \u010dinjenja najnekompetentnije Vlade Crne Gore, ulazi u najneizvjesniju turisti\u010dku sezonu.<\/p>\n

Tokom pro\u0161av\u0161eg kvartala, iz banaka je iza\u0161lo preko \u20ac430 mil: za novoodobrene kredite (\u20ac220 mil) i uz pad depozita (\u20ac210 mil). Prvim kvartalom se uobi\u010dajeno pla\u0107aju obaveze poreza na dobit, redovne obaveze i priprema sezona. Ukupnost ovih aktivnosti dokumentuje da je crnogorska privreda bez obzira na politi\u010dke slabosti supervizora banaka, i uz neumanjenu pravovremenu podr\u0161ku banaka, iznijela ozbiljan rezultat, \u0161to je pomoglo da se zadr\u017ei privid da se na makro-nivou posluje prema boljem u budu\u0107nosti. I to bi bilo to u pozitivnom kontekstu.<\/p>\n

U suprotnom su \u201ccrvene lampice\u201c, koje odavno blinkaju za uzbunu:<\/p>\n

    \n
  • Najve\u0107i sistemski rizik ostaje neumanjen: izmjeriva uspavanost u neznanju teku\u0107ih nosilaca dr\u017eavne administracije, kao i ve\u0107ine lokalnih samouprava. Premijer iz dana u dan pokazuje da pojma nema \u0161ta je ekonomija, dok je klju\u010dno nezainteresovan da ekonomiju Crne Gore u\u010dini razvojno odr\u017eivom. Udarno ministarstvo finansija sveo je na dokone razvojno-neura\u010dunljive \u010dinovnike-ce, koji po kafanama pla\u010du kako \u201cih niko ne voli a oni su tako po\u0161teni pa ne daju nikome pare bez kad im se naredi iz kabineta<\/em>\u201c. A lokalne kabadahije tek u\u010de lekcije da je politizovana-slijepljenost-sa-premijerom balast, ne podstrek razvoju.<\/li>\n
  • Inflacija je ostala orden spajskijevskih nekontrolisanih potro\u0161nji. U februaru je stigla do 3,2 % (harmonizovani index) dok je dva mjeseca zaredom index potro\u0161a\u010dkih cijena 2,8%, dok se EU pribli\u017eava ciljanoj stopi od 2% (2,2 u februaru).\u00a0 Igranje premijerove NVO u vezi bojkota maloprodajnih lanaca je pokazalo koliko teku\u0107i premijer ne poznaje \u0161ta je struktura cijene, koju potro\u0161a\u010d plati kad stigne na kasu. Studenti i profesori UCG-Ekonomije oko ove javne teme su po prvi put u povijesti bili svetionici, ne pretpla\u0107eni vi\u0161edecenijski partijski \u0107utolozi lo\u0161eg.<\/li>\n
  • Drugi mjesec zaredom strane direktne investicije u neto efektu su manje od prethodne godine. Da nema kupovine nekretnina, koje su dvadesetak procenata ve\u0107e od uporednog perioda (sti\u017eu Ameri i kupuju nekretnine), zna\u010dajni pad ulaganja u nove investicije (sa \u20ac32 mil na \u20ac15 mil) bi pokazao neumoljivi indikator pada povjerenja u nosioce javnih politika u zemlji. To odsustvo povjerenja doma\u0107ih i inostranih poslovnih privrednika i preduzetnika postalo je nepodmazana \u201cko\u010dnica\u201c razvojnih perspektiva zemlje.<\/li>\n
  • Platni promet, iako su uve\u0107ani obimi i vrijednosti, potvr\u0111uje signale usporavanja: mart \u201925-e u odnosu na prosjek prethodne godine je ve\u0107i 7,3% dok je prethodne godine bio preko 20% uve\u0107an, tako da je najmanje-znavena-vlada za crnogorsku ekonomiju postala neupitno slabija i od najgore 43-e Vlade Crne Gore.<\/li>\n
  • Finansijske rupe spajkijanja javnim finansijama su postale te\u0161ko breme. Mada je zemlji u razvoju dobar signal da se zadu\u017eujemo, jer su dodatne akumulacije potrebne, ovo nedvojbeno ukazuje da povjerenje inostranih povjerilaca po\u010dinje da \u010dili, umjesto da je sna\u017enije.<\/li>\n
  • Javne politike, kojima je ekonomija fokus, tokom razli\u010ditih verzija 44-e Vlade su politizovane do sistemskog uni\u017eavanja, koje dokumentuje da su u pripremi i izvedbi iste postale vicevi df-pes-kmeri\u0107i nerada i neznanja.<\/li>\n<\/ul>\n

    Tako da je na objektivnoj osnovi iz dostupnih podataka izvjesno da prvi kvartal ove godine poziva crnogorsku stru\u010dnu i privrednu javnost da se pokrenu diskretni mehanizmi pa\u017eljivog uparivanja promi\u0161ljanja i stavova, a da se otka\u010di izvr\u0161ni tim neekonomskog u ekonomiji, koji traje previ\u0161e dugo. Tome je najgori saziv Skup\u0161itne Crne Gore posebna-vrsta-\u017divko-Nikoli\u0107-kuma iz \u201cLepote poroka\u201c, mada bi litija\u0161i voljeli da li\u010de na brkatu svekrvu iz \u201c\u010cuda nevi\u0111enog\u201c.<\/p>\n

    Tome su pored neumoljivih podataka, neprikosnoveno doprinijeli:<\/p>\n

      \n
    • Nezakonitosti u sprovo\u0111enju tendera oko zakupa pla\u017ea i ad-hoc-uvo\u0111enja preferencijalnih \u201cstandarda\u201c produ\u017eenja roka za UAE kandidata, koji je formirao rezidencijalno privredno dru\u0161tvo da bi slomio ulcinjsku turisti\u010dku privredu, mada su budvanski\/ navodno i barski\/ potencijalni rizici jednako neutemeljeni u zakonskim procedurama;<\/li>\n
    • Formiranje novog ministarstva za \u201cjavne radove\u201c, koje u \u010dl. 18a Uredbe o na\u010dinu i organizaciji dr\u017eavne uprave, opisom nadle\u017enosti svjedo\u010di da je formirano smandrljanim ofrljizmom, \u0161to nanovo potvr\u0111uje da su dvadesetomjese\u010dna-spajkijevska-uvrije\u017eena-fu\u0161erisanja \u201cBiblija\u201c za postupanja nadle\u017enih. Ovaj novoformirani dr\u017eavni organ ima ekskluzivnu rolu duboke netransparentnosti: da se spc-praksama-nezakonitog sprovede nacionalizacija, po litija\u0161kom modelu grajanja u najgorem neznanju, \u0161to \u0107e predstavljati otimanje privatne svojine, u vezi \u010dega bi se komunisti iz 50-60-tih dvadesetog stolje\u0107a mogli postidjeti, a \u010demu je prete\u010da bio no ne\u0107e ostati dritanovski-nelegalni\/ nelegitimni TU;<\/li>\n
    • Uspostavljanje-uz-nelojalnu-konkurenciju banke koja nije banka, a koja je zaustavila EU agendu pridru\u017eivanja za tri poglavlja: 4 (protok kapitala), 9 (finansijske usluge) i 17 (ekonomska i monetarna politika). \u0160to u prevodu zna\u010di: pasiva (obaveze) onoga \u0161to-je-a-nije-IRF-CG mora se EU-iskazati unutar javnog duga zemlje. Spajkijanje u tunjavoj \u0161utnji MF-a, s ciljem da se prevare inostrani evaluatori, dalo je kratkoro\u010dni gorki rezultat tokom posljednjeg zadu\u017eivanja. Takvo \u0161to vi\u0161e ne\u0107e biti tolerisano.<\/li>\n<\/ul>\n

      Crnogorska ekonomija usporava zbog najneznavenije Vlade zemlje. Prethodne dvije godine je ostvarena ve\u0107a osnovica, pa je usporenje u prvom kvartalu 2025-e donijelo uve\u0107anu neizvjesnost, dok nije kreiralo dodatne rizike. Me\u0111utim, ta uve\u0107ana osnovica ne zna\u010di mnogo kad je ve\u0107 petu godinu kvalitet nerada iz javnog sektora u nizlaznom trendu zgra\u017eavaju\u0107e neproduktivnosti javne usluge bilo kojeg pod-segmenta: administracija, nezavisne agencije supervizije, zdravstvo, bezbjednost, visoko obrazovanje, ozbiljnost u odgovornom.<\/p>\n

      Crnogorska realna ekonomija mora ja\u010de i br\u017ee. Me\u0111utim, dok se ne obnovi ozbiljnost i odgovornost u javnom sektoru, crnogorska ekonomija je \u201crob\u201c nekvaliteta javne usluge na svim nivoima. To je odavno postalo vi\u0161e od najgoreg\u2026 postalo je spajkijanje bez granica u uni\u0161tavanju. Oporavlja\u0107emo je, i od golemijih zuluma razularene \u0111e\u010dinje u \u0111e\u010dinjanju, po\u0161to je vjekovna zakonomjernost da je \u017eivotno-neuspje\u0161na rabota da se zbog df-pes-kmeri\u0107i-pizme-i-mr\u017enje, crnogorska ekonomija svodi na regionalnu bjedasto\u0107u. Ne\u0107e biti\/mo\u0107i, twittera\u0161ko-instagram-amateri\u2026<\/p>\n

      \u00a0<\/p>\n

      Autorka: Mila Kasalica<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t
      \n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Usporavanje ekonomije Home \/ Crnogorski mikro, mali i srednji biznis, uz velika privredna dru\u0161tva i banke, odradili su lavovski posao u prvom kvartalu teku\u0107e godine: odr\u017eali su realnu ekonomiju, koja istorijski, a zbog \u010dinjenja najnekompetentnije Vlade Crne Gore, ulazi u najneizvjesniju turisti\u010dku sezonu. Tokom pro\u0161av\u0161eg kvartala, iz banaka je iza\u0161lo preko \u20ac430 mil: za novoodobrene kredite (\u20ac220 mil) i uz pad depozita (\u20ac210 mil). Prvim kvartalom se uobi\u010dajeno pla\u0107aju obaveze poreza na dobit, redovne obaveze i priprema sezona. Ukupnost ovih aktivnosti dokumentuje da je crnogorska privreda bez obzira na politi\u010dke slabosti supervizora banaka, i uz neumanjenu pravovremenu podr\u0161ku banaka, iznijela ozbiljan rezultat, \u0161to je pomoglo da se zadr\u017ei privid da se na makro-nivou posluje prema boljem u budu\u0107nosti. I to bi bilo to u pozitivnom kontekstu. U suprotnom su \u201ccrvene lampice\u201c, koje odavno blinkaju za uzbunu: Najve\u0107i sistemski rizik ostaje neumanjen: izmjeriva uspavanost u neznanju teku\u0107ih nosilaca dr\u017eavne administracije, kao i ve\u0107ine lokalnih samouprava. Premijer iz dana u dan pokazuje da pojma nema \u0161ta je ekonomija, dok je klju\u010dno nezainteresovan da ekonomiju Crne Gore u\u010dini razvojno odr\u017eivom. Udarno ministarstvo finansija sveo je na dokone razvojno-neura\u010dunljive \u010dinovnike-ce, koji po kafanama pla\u010du kako \u201cih niko ne voli a oni su tako po\u0161teni pa ne daju nikome pare bez kad im se naredi iz kabineta\u201c. A lokalne kabadahije tek u\u010de lekcije da je politizovana-slijepljenost-sa-premijerom balast, ne podstrek razvoju. Inflacija je ostala orden spajskijevskih nekontrolisanih potro\u0161nji. U februaru je stigla do 3,2 % (harmonizovani index) dok je dva mjeseca zaredom index potro\u0161a\u010dkih cijena 2,8%, dok se EU pribli\u017eava ciljanoj stopi od 2% (2,2 u februaru).\u00a0 Igranje premijerove NVO u vezi bojkota maloprodajnih lanaca je pokazalo koliko teku\u0107i premijer ne poznaje \u0161ta je struktura cijene, koju potro\u0161a\u010d plati kad stigne na kasu. Studenti i profesori UCG-Ekonomije oko ove javne teme su po prvi put u povijesti bili svetionici, ne pretpla\u0107eni vi\u0161edecenijski partijski \u0107utolozi lo\u0161eg. Drugi mjesec zaredom strane direktne investicije u neto efektu su manje od prethodne godine. Da nema kupovine nekretnina, koje su dvadesetak procenata ve\u0107e od uporednog perioda (sti\u017eu Ameri i kupuju nekretnine), zna\u010dajni pad ulaganja u nove investicije (sa \u20ac32 mil na \u20ac15 mil) bi pokazao neumoljivi indikator pada povjerenja u nosioce javnih politika u zemlji. To odsustvo povjerenja doma\u0107ih i inostranih poslovnih privrednika i preduzetnika postalo je nepodmazana \u201cko\u010dnica\u201c razvojnih perspektiva zemlje. Platni promet, iako su uve\u0107ani obimi i vrijednosti, potvr\u0111uje signale usporavanja: mart \u201925-e u odnosu na prosjek prethodne godine je ve\u0107i 7,3% dok je prethodne godine bio preko 20% uve\u0107an, tako da je najmanje-znavena-vlada za crnogorsku ekonomiju postala neupitno slabija i od najgore 43-e Vlade Crne Gore. Finansijske rupe spajkijanja javnim finansijama su postale te\u0161ko breme. Mada je zemlji u razvoju dobar signal da se zadu\u017eujemo, jer su dodatne akumulacije potrebne, ovo nedvojbeno ukazuje da povjerenje inostranih povjerilaca po\u010dinje da \u010dili, umjesto da je sna\u017enije. Javne politike, kojima je ekonomija fokus, tokom razli\u010ditih verzija 44-e Vlade su politizovane do sistemskog uni\u017eavanja, koje dokumentuje da su u pripremi i izvedbi iste postale vicevi df-pes-kmeri\u0107i nerada i neznanja. Tako da je na objektivnoj osnovi iz dostupnih podataka izvjesno da prvi kvartal ove godine poziva crnogorsku stru\u010dnu i privrednu javnost da se pokrenu diskretni mehanizmi pa\u017eljivog uparivanja promi\u0161ljanja i stavova, a da se otka\u010di izvr\u0161ni tim neekonomskog u ekonomiji, koji traje previ\u0161e dugo. Tome je najgori saziv Skup\u0161itne Crne Gore posebna-vrsta-\u017divko-Nikoli\u0107-kuma iz \u201cLepote poroka\u201c, mada bi litija\u0161i voljeli da li\u010de na brkatu svekrvu iz \u201c\u010cuda nevi\u0111enog\u201c. Tome su pored neumoljivih podataka, neprikosnoveno doprinijeli: Nezakonitosti u sprovo\u0111enju tendera oko zakupa pla\u017ea i ad-hoc-uvo\u0111enja preferencijalnih \u201cstandarda\u201c produ\u017eenja roka za UAE kandidata, koji je formirao rezidencijalno privredno dru\u0161tvo da bi slomio ulcinjsku turisti\u010dku privredu, mada su budvanski\/ navodno i barski\/ potencijalni rizici jednako neutemeljeni u zakonskim procedurama; Formiranje novog ministarstva za \u201cjavne radove\u201c, koje u \u010dl. 18a Uredbe o na\u010dinu i organizaciji dr\u017eavne uprave, opisom nadle\u017enosti svjedo\u010di da je formirano smandrljanim ofrljizmom, \u0161to nanovo potvr\u0111uje da su dvadesetomjese\u010dna-spajkijevska-uvrije\u017eena-fu\u0161erisanja \u201cBiblija\u201c za postupanja nadle\u017enih. Ovaj novoformirani dr\u017eavni organ ima ekskluzivnu rolu duboke netransparentnosti: da se spc-praksama-nezakonitog sprovede nacionalizacija, po litija\u0161kom modelu grajanja u najgorem neznanju, \u0161to \u0107e predstavljati otimanje privatne svojine, u vezi \u010dega bi se komunisti iz 50-60-tih dvadesetog stolje\u0107a mogli postidjeti, a \u010demu je prete\u010da bio no ne\u0107e ostati dritanovski-nelegalni\/ nelegitimni TU; Uspostavljanje-uz-nelojalnu-konkurenciju banke koja nije banka, a koja je zaustavila EU agendu pridru\u017eivanja za tri poglavlja: 4 (protok kapitala), 9 (finansijske usluge) i 17 (ekonomska i monetarna politika). \u0160to u prevodu zna\u010di: pasiva (obaveze) onoga \u0161to-je-a-nije-IRF-CG mora se EU-iskazati unutar javnog duga zemlje. Spajkijanje u tunjavoj \u0161utnji MF-a, s ciljem da se prevare inostrani evaluatori, dalo je kratkoro\u010dni gorki rezultat tokom posljednjeg zadu\u017eivanja. Takvo \u0161to vi\u0161e ne\u0107e biti tolerisano. Crnogorska ekonomija usporava zbog najneznavenije Vlade zemlje. Prethodne dvije godine je ostvarena ve\u0107a osnovica, pa je usporenje u prvom kvartalu 2025-e donijelo uve\u0107anu neizvjesnost, dok nije kreiralo dodatne rizike. Me\u0111utim, ta uve\u0107ana osnovica ne zna\u010di mnogo kad je ve\u0107 petu godinu kvalitet nerada iz javnog sektora u nizlaznom trendu zgra\u017eavaju\u0107e neproduktivnosti javne usluge bilo kojeg pod-segmenta: administracija, nezavisne agencije supervizije, zdravstvo, bezbjednost, visoko obrazovanje, ozbiljnost u odgovornom. Crnogorska realna ekonomija mora ja\u010de i br\u017ee. Me\u0111utim, dok se ne obnovi ozbiljnost i odgovornost u javnom sektoru, crnogorska ekonomija je \u201crob\u201c nekvaliteta javne usluge na svim nivoima. To je odavno postalo vi\u0161e od najgoreg\u2026 postalo je spajkijanje bez granica u uni\u0161tavanju. Oporavlja\u0107emo je, i od golemijih zuluma razularene \u0111e\u010dinje u \u0111e\u010dinjanju, po\u0161to je vjekovna zakonomjernost da je \u017eivotno-neuspje\u0161na rabota da se zbog df-pes-kmeri\u0107i-pizme-i-mr\u017enje, crnogorska ekonomija svodi na regionalnu bjedasto\u0107u. Ne\u0107e biti\/mo\u0107i, twittera\u0161ko-instagram-amateri\u2026 \u00a0 Autorka: Mila Kasalica<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1642,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-174","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biznis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=174"}],"version-history":[{"count":66,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1672,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174\/revisions\/1672"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1642"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=174"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=174"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=174"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}