{"id":1703,"date":"2024-10-30T13:13:37","date_gmt":"2024-10-30T13:13:37","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=1703"},"modified":"2025-05-07T12:20:50","modified_gmt":"2025-05-07T12:20:50","slug":"evropa-sad-potkupljivanje-naroda-narodnim-novcem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2024\/10\/30\/evropa-sad-potkupljivanje-naroda-narodnim-novcem\/","title":{"rendered":"\u201eEvropa sad\u201c – potkupljivanje naroda narodnim novcem"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

\u201eEvropa sad\u201c – potkupljivanje naroda narodnim novcem<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Nedavno je Vlada Crne Gore predstavila \u201eMar\u0161alov plan\u201c i program \u201eEvropa sad\u201c.\u00a0\u0160ta obe\u0107avaju autori \u201eMar\u0161alovog plana \u2013 Evropa sad\u201c, a \u0161ta on zaista donosi?<\/p>\n

\u201cA democracy cannot exist as a permanent form of government. It can only exist until the voters discover that they can vote themselves largesse from the public treasury. From that moment on, the majority always votes for the candidates promising the most benefits from the public treasury with the result that a democracy always collapses over loose fiscal policy, always followed by a dictatorship.\u201d<\/em><\/p>\n

\u2013 Alexander Fraser Tytler<\/em><\/p>\n

Nedavno je Vlada Crne Gore predstavila \u201eMar\u0161alov plan\u201c i program \u201eEvropa sad\u201c. \u0160ta ta\u010dno ovaj plan \u010dini Mar\u0161alovim ostaje nejasno jer ga, za razliku od imenjaka, nije ni osmislio neko ko se zove (D\u017eord\u017e) Mar\u0161al, niti se radi o stranoj, poslijeratnoj pomo\u0107i. Nejasno\u0107ama tu nije kraj. Iako su autori trijumfalno obznanili da je plan podr\u017eala Evropska unija (predstavljaju\u0107i je kao vrhovnog arbitra dobrih ekonomskih odluka, \u0161to ona o\u010digledno nije, sa toliko planetarno poznatih primjera lo\u0161ih ekonomskih praksi poput Gr\u010dke, Bugarske, Malte i mnogih drugih), pitanje je \u0161ta su oni zaista podr\u017eali. Ako odgledate gostovanje ministara finansija (i socijalnog staranja) i ekonomskog razvoja u emisiji \u201eOkvir\u201c na javnom servisu vidje\u0107ete da je, po njihovim rije\u010dima, EU pohvalila na\u010din prezentacije. O su\u0161tini, predstavnici EU su (na tim svakako prekratkim sastancima za detaljno razmatranje) vjerovatno \u010duli koliko i crnogorski poslanici koji uniformno, bez obzira iz koje partije dolazili, tvrde da im detalji plana nisu predo\u010deni.<\/p>\n

Na sajtu Vlade CG nalazi se inicijalna Powerpoint prezentacija \u201eMar\u0161alovog plana\u201c, koja sadr\u017ei mahom irelevantne, neta\u010dne ili neta\u010dno predo\u010dene podatke. Primjera radi, upore\u0111uje se prihod od sezone 2021. sa gotovo nepostoje\u0107om sezonom 2020. ali ne i sa sezonama iz ranijih godina kako bi se stekla sveobuhvatnija slika. Tako\u0111e, vlada izbjegava da spomene kako je svojim direktnim \u010dinjenjem (uvo\u0111enjem novih sankcija) vi\u0161estruko smanjila broj turista iz Bjelorusije i visokoplate\u017ene Rusije, a CG pretvorila u regionalnu anti-vaksersku destinaciju. Istovremeno, mo\u017eemo na\u0107i i tako neumjesne grafike koji nam kao uspjeh predstavljaju da je u trezoru u decembru 2020. bilo oko 60 miliona eura, a krajem septembra oko 600 miliona \u2013 ono \u0161to izostaje jeste \u010dinjenica da je u me\u0111uvremenu ta ista vlada digla kredit od preko 700 miliona euDostupna je i prili\u010dno \u0161tura analiza programa \u201eEvropa sad\u201c u kojoj saznajemo da je vlada \u201eu izradi analize efekata predlo\u017eenog programa (\u2026) i uticaja na poslovni ambijent\u201c \u00a0koristila \u201emikrosimulacioni model razvijen u okviru tehni\u010dke podr\u0161ke pru\u017eene od strane Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF)\u201c. Isti taj MMF je u me\u0111uvremenu poru\u010dio da je plan pro\u017eet vi\u0161estrukim rizicima, te da ga ne treba primijeniti odmah, ve\u0107 u fazama, kako bi se vidjeli da li daje \u017eeljene ili ne\u017eeljene efekte. Ono \u0161to analiza sadr\u017ei jeste okvirni plan programa i \u0161ta vlada o\u010dekuje od njega.<\/p>\n

\u0160ta obe\u0107avaju autori \u201eMar\u0161alovog plana \u2013 Evropa sad\u201c?<\/strong><\/p>\n

Po vladi, cilj programa je da se oja\u010da ekonomija Crne Gore kroz podizanje plate\u017ene mo\u0107i njenih gra\u0111ana. Prije svega kroz podizanje minimalne zarade sa 250 na 450 eura, a projektuje se i pove\u0107anje svih zarada za oko 17%, da bi prosje\u010dna neto plata u Crnoj Gori ve\u0107 sljede\u0107e godine dostigla 700 eura. Ministar Spaji\u0107 je u emisiji \u201eOkvir\u201c izjavio da se on nada ovom pove\u0107anju ve\u0107 u prvom kvartalu sljede\u0107e godine. Preciznije, predvi\u0111a se da \u0107e oni sa platama do 1000 eura imati pove\u0107anje od preko 20%, dok \u0107e oni sa primanjima preko 1000 eura o\u010dekivati uve\u0107anje od 10-16%. Ovo uve\u0107anje predvi\u0111eno je kroz ukidanje \u00a0doprinosa na zdravstveno osiguranje i smanjenje poreskog optere\u0107enja na zarade sa sada\u0161njih 39% na 21%. Ova promjena u\u010dinila bi da Crna Gora umjesto najoporezovanije zarade u regionu, \u0161to je slu\u010daj sada, ima najmanje oporezovanu. Porez na dobit kompanije bi\u0107e progresivan, te \u0107e tako one kompanije koje ostvare dobit do 100 000 eura pla\u0107ati 9%, do 1.5 miliona eura 12%, a preko tog iznosa 15%. Iako bi i Fond PIO i Fond za zdravstveno osiguranje bili uskra\u0107eni za bud\u017eet od po preko stotinu miliona eura, (kontraintuitivno) se najavljuje i pove\u0107anje zarada zdravstvenih radnika. Uz \u201eMar\u0161alov plan\u201c, najavljeni bud\u017eet predvi\u0111a i dodatne izdatke za preko stotinu infrastrukturnih projekata, uklju\u010duju\u0107i nove bolnice, klinike, \u0161kole, vrti\u0107e, a tu su i pove\u0107ana socijalna davanja, prije svega dje\u010diji dodaci, naknade za majke i sli\u010dno. Drugim rije\u010dima, Crnu Goru o\u010dekuje rekordna potro\u0161nja.\u00a0 \u00a0Najavljeni izdaci stvori\u0107e rupe u bud\u017eetu koje vlada planira da popuni uve\u0107anjem nameta. PDV na usluge smje\u0161taja i slu\u017eenja hrane i pi\u0107a u turisti\u010dkim objektima bi\u0107e trostruko uve\u0107an, sa 7% na 21%. Uz ve\u0107 zloglasne akcize na gorivo, slijedi i uve\u0107anje akciza na sva pi\u0107a sa dodatkom \u0161e\u0107era \u2013 na alkohol, duvanske proizvode, slatki\u0161e i sli\u010dno. Uvodi\u0107e se i novi porezi, poput onog na podizanje gotovine za pravna lica i preduzetnike, a najavljuje se i novi zakon o igrama na sre\u0107u. Najavljen je i reprogram poreskog duga i ovla\u0161 pomenut obra\u010dun sa sivom ekonomijom, ali je i dalje potpuno nejasno kako i koliko prihoda ovo mo\u017ee da generi\u0161e.<\/p>\n

\u0160ta \u201eMar\u0161alov plan \u2013 Evropa sad\u201c zaista donosi?<\/strong><\/p>\n

Ukratko, \u201esounds good, doesn\u2019t work\u201c. Ve\u0107e plate, nove bolnice i \u0161kole, to su nesporno dobre stvari, ako mo\u017eete da ih priu\u0161tite \u2013 Crna Gora, na\u017eolost, ne mo\u017ee. Dr\u017eave nemaju sopstveni novac, one preusmjeravaju novac koji putem nameta uzmu od gra\u0111ana, ili iz kredita (koje \u0107e tako\u0111e vra\u0107ati novcem gra\u0111ana). Dakle, koliko god to primamljivo zvu\u010dalo, ministar Spaji\u0107 nema novca da podigne minimalne zarade, a da ga prethodno ne preusmjeri iz poreza, akciza ili nekog drugog resora koji ga je do (Evrope) sada tro\u0161io. Drugim rije\u010dima, ako planira nove tro\u0161kove, dr\u017eava mo\u017ee pove\u0107ati namete, ili smanjiti rashode, kao na primjer \u2013 smanjenje plata, smanjenje broja zaposlenih, smanjenje broja slu\u017ebenih vozila, manje nepotrebnih slu\u017ebenih putovanja\u2026 Sve ono \u0161to ova vlada do sada nije u\u010dinila.<\/p>\n

I tu je jedan od glavnih problema ovog plana, za godinu dana vlada ne da nije smanjila abnormalno visok broj zaposlenih u javnoj i lokalnoj upravi, ve\u0107 se taj broj konstantno pove\u0107ava. Pove\u0107ava se uprkos preporukama stru\u010dnjaka, ali i Evropske unije, na koju se vlada tako spremno poziva kada treba okititi sopstveni plan tu\u0111im autoritetom, ali ne i kada treba poslu\u0161ati preporuke iz nikad negativnijeg izvje\u0161taja koji je Crna Gora dobila iz Brisela. A to su preporuke i MMF-a, Svjetske banke, ali i svih onih kojima je jasno da je dr\u017eavne tro\u0161kove potrebno racionalizovati. Radi se o inerciji birokratskog uve\u0107anja koji u Crnoj Gori traje puno du\u017ee od ove vlade i lokalnih samouprava. Izvje\u0161taj o realizaciji Plana optimizacije javne uprave 2018-2020 navodi da je umjesto smanjenja broja zaposlenih, \u0161to je taj plan imao za cilj, njihov broj uve\u0107an za \u010dak osam odsto (pet na dr\u017eavnom i deset na lokalnom nivou), odnosno za 4.195. Na dr\u017eavnim jaslama je preko 50.000 ljudi, ili svaki tre\u0107i zaposleni gra\u0111anin. Po posljednjim ovogodi\u0161njim podacima MONSTAT-a broj zaposlenih u Crnoj Gori je ne\u0161to iznad 150.000.<\/p>\n

Kako ove godine, uprkos obe\u0107anjima, nismo imali popis stanovni\u0161tva, mora\u0107emo se osloniti na pretpostavku Svjetske banke da u Crnoj Gori \u017eivi preko 621.000 gra\u0111ana. Dakle, benefite pove\u0107anja plata osjeti\u0107e svaki \u010detvrti gra\u0111anin koji je prima, ali \u0107e optere\u0107enje od pove\u0107anja nameta osjetiti svaki. Drugim rije\u010dima, 621.000 gra\u0111ana dopunjava\u0107e plate za ovih 150.000, od kojih je 50.000 na bud\u017eetu i ne stvara novu vrijednost, ve\u0107 je tro\u0161i. Od preostalih 100.000 zaposlenih gra\u0111ana, veliki broj radi u gotovo monopolisti\u010dkim kompanijama koje je u sprezi sa re\u017eimom proizvela privatizaciona mafija. Prakti\u010dno, gra\u0111ani koji su najve\u0107im dijelom \u017ertve tranzicije, donira\u0107e za (izme\u0111u ostalog i za) zdravstveno osiguranje radnika u kompanijama bliskim re\u017eimu \u2013 poput aktuelnih gra\u0111evinskih firmi koje iz Mora\u010de bespravno crpe \u0161oder ugro\u017eavaju\u0107i regionalni vodovod.<\/p>\n

Dok \u0107e benefite \u201eMar\u0161alovog plana\u201c snositi oni koji bud\u017eet Crne Gore prazne, bilo kroz zarade, ili kroz lo\u0161e tr\u017ei\u0161ne prakse koje proizilaze iz povla\u0161\u0107enog polo\u017eaja na tr\u017ei\u0161tu, u sprezi sa politikom, oni koji bud\u017eet Crne Gore zapravo pune izvu\u0107i \u0107e deblji kraj. Na prvom mjestu nalazi se turizam. Ne samo da je ovo na\u0161a prva grana privrede, ve\u0107 je Crna Gora jedna od samo dvije zemlje u Evropi kojima vi\u0161e od pola bruto dru\u0161tvenog proizvoda dolazi iz turizma. Ve\u0107ina radne snage u turizmu su sezonski radnici koji naj\u010de\u0161\u0107e i nemaju boravi\u0161te u Crnoj Gori, izdavaoci privatnog smje\u0161taja koji \u010dine veliki dio ove privrede a tako\u0111e ne primaju plate. Me\u0111utim, uve\u0107anje PDV na usluge sa 7% na 21% bi\u0107e zna\u010dajan udar na bud\u017eet turista, pa preko njih i na same turisti\u010dke radnike. Dodatno pove\u0107anje cijena turisti\u010dkih usluga (a ne u korist onih koji ih pru\u017eaju) dolazi i kroz akcize na gotovo sva pi\u0107a i dobar dio prehrambenih proizvoda koji se u ovim objektima nude. Svjesni su ovoga i ugostitelji pa je za portal RTV Budva jedan od njihovih predstavnika izjavio da \u201eukoliko se PDV vrati na 21% posto, pla\u0161im se da \u0107e dio kolega ponovo i\u0107i u sivu zonu, i da \u0107e se posti\u0107i samo kontra efekat u poslovanju\u201c.<\/p>\n

Bez realne proizvodne ekonomije u Crnoj Gori, drugu \u2018granu privrede\u2019 \u010dini novac koji dolazi iz inostranstva, uglavnom kroz zarade pomoraca, \u201egastarbajtera\u201c i dijaspore. Niko od njih ne\u0107e imati benefite od najavljenog pove\u0107anja plata, ali \u0107e tako\u0111e biti suo\u010den sa ve\u0107im tro\u0161kovima. Sve u svemu, oni koji stvaraju vrijednost za Crnu Goru snosi\u0107e teret, a oni koji su i sami teret bi\u0107e za to nagra\u0111eni. Ne treba posebno napominjati da bez preduzetni\u0161tva nema stvarnog rasta privrede, a sve mjere koje vlada najavljuje obeshrabruju zapo\u010dinjanje novog biznisa, a ohrabruju inertnost i rad za platu koja \u0107e rasti bez stvarnih osnova za to.<\/p>\n

Iako vlada najavljuje obra\u010dun sa sivom ekonomijom, najavljene mjere ukazuju na suprotno, a u tom smjeru idu i upozorenja MMF-a. Primjera radi, akcize na duvanske proizvode uvijek su za rezultat imale rast sivog tr\u017ei\u0161ta. \u010cinjenica da za godinu dana nije izvr\u0161ena reforma ekstremno disfunkcionalnih inspekcijskih slu\u017ebi ne obe\u0107ava da \u0107e se bilo koji aspekat ovog programa sprovoditi kako je zami\u0161ljeno. Sjetimo se samo gra\u0111evinskih inspektora, kojih je na cijelom (urbanisti\u010dki najaktivnijem) primorju bilo dvoje, ali su zato sprovodili koruptivne aktivnosti uzimanja i po desetine hiljada eura po gra\u0111evinskoj kompaniji, nanose\u0107i tako \u0161tetu i gra\u0111evinarima i gra\u0111anima \u010diji su gradovi trajno uni\u0161teni. Nepovjerenje radnika u inspekcije rada vi\u0161e je nego opravdano, budu\u0107i da je praksa pokazala da su nuporedivo ve\u0107e \u0161anse da radnik ostane bez posla nego da ostvari svoja prava. Do ovog dolazi jer inspektori skoro redovno obavje\u0161tavaju poslodavce o zaposlenima koji prijavljuju nepravilnosti. Imajmo u vidu da \u017eivimo u onoj istoj dr\u017eavi koja je bila nemo\u0107na da putem inspekcija osigura da radnici imaju makar jedan slobodan dan sedmi\u010dno, do te mjere da je bila prinu\u0111ena da uvede neradnu nedelju.<\/p>\n

\u010cak i danas, poslodavci \u010desto zloupotrebljavaju taj \u201eneradni\u201c dan, tra\u017ee\u0107i novac nazad na ruke ili obavljaju\u0107i popis ba\u0161 tog dana. Upravo su poslodavci poznati po takvim praksama, prije svega lanci supermarketa, oni koji \u0107e sada biti oslobo\u0111eni dobrog dijela doprinosa za radnike, a ostaje i mogu\u0107nost da \u0107e im, po staroj praksi, dio novca od uve\u0107ane plate tra\u017eiti nazad \u201ena ruke\u201c. Na ovo upozorava i Unija slobodnih sindikata, pou\u010dena iskustvom da sa svakim uve\u0107anjem minimalne zarade raste i broj poslodavaca koji nezakonito te\u017ei da umanji sopstvene izdatke. Jedna od mogu\u0107nosti koja se ve\u0107 ukazala jeste zaklju\u010divanje aneksa ugovora sa radnicima, sa punog na ograni\u010deno radno vrijeme, legalna mogu\u0107nost je i 10 sati sedmi\u010dno umjesto uobi\u010dajnih 40. \u201ePotisivanjem novog ugovora o radu sa zaposlenim na polovinu radnog vremena, poslodavac bi za sebe zadr\u017eao i iznos poreza i doprinosa koji se umanjuju, dok bi radnik ostao na skoro istom iznosu prijavljene zarade kao i do sada\u201c, upozoravaju iz USSCG, dodaju\u0107i da bi \u201ezaposleni mogao da ostali dio zarade prima \u2018na ruke\u2019 bez obra\u010duna sta\u017ea i da\u017ebina, a na \u2018crno\u2019 bi nastavio da radi puno radno vrijeme\u201c. Ovo bi proporcionalno umanjilo i njihovu penziju na kraju radnog vijeka.<\/p>\n

Upitna je i uspje\u0161nost nove poreske politike. Ekonomska analiti\u010darka Mila Kasalica je za Dan objasnila da \u201eprogresivno oporezivanje poslovnih rezultata velikih kompanija, posebno onih u vlasni\u0161tvu dr\u017eave, sistemsko je optere\u0107ivanje i na mostu i na \u0107upriji, a istovremeno limitiranje internih investicionih razmahivanja\u201c. Ona izme\u0111u ostalog dodaje i da \u201ereprogram poreskog duga ne uve\u0107ava prihode, jer su to ve\u0107 uknji\u017eene stavke koje treba napla\u0107ivati druga\u010dijom regulatornom dinamikom\u201c.<\/p>\n

Iako nisu direktni dio takozvanog \u201eMar\u0161alovog plana\u201c, treba se osvrnuti i na neke od drugih bud\u017eetskih izdataka, jer se radi o komplementarnim aktivnostima koje direktno uti\u010du na izvodljivost programa. Najavljen je ogroman broj javnih radova, \u0161to je praksa kojoj dr\u017eave \u010desto pribjegavaju kada ekonomija stagnira. Dr\u017eava preusmjerava novac gra\u0111ana u radove koji generi\u0161u poslove, u neku ruku vr\u0161e\u0107i redistribuciju novca gra\u0111anima, a da se pritom ne radi o \u201emilostinji\u201c, ve\u0107 o stvarnim aktivnostima, iza kojih ostaju infratruskturni i drugi objekti od koristi za dru\u0161tvo. Novac koji gra\u0111ani dobiju radom u kompanijama anga\u017eovanim na javnim radovima kroz potro\u0161nju se vra\u0107a u privredu, i generi\u0161e rast. Ovo je dobra ideja kada dr\u017eava ima nov\u010dane rezerve, u suprotnom je prinu\u0111ena da se zadu\u017euje. Zadu\u017eenje nije nu\u017eno lo\u0161e ako se novac tro\u0161i svrsishodno, odnosno ako \u0107e na du\u017ee staze generisati dobitak. Zato pri zadu\u017eivanju udio duga u BDP-u nije recimo 83.51%, koliko je po podacima Ministarstva finansija iznosio na kraju septembra. Dakle, u ekonomski najpovoljnijem trenutku za Crnu Goru, na kraju turisti\u010dke sezone, od zara\u0111enih 100 eura 83.51 euro ide na otplatu javnog duga.<\/p>\n

Do novog zadu\u017eivanja \u0107e neminovno do\u0107i budu\u0107i da najavljene mjere ne mogu generisati dovoljno prihoda da pokriju najavljene rashode. Po pitanju infrastrukture sli\u010dno je bilo i sa izgradnjom auto-puta, kada je obe\u0107ano zadu\u017eivanje za koristan projekat u kom bi u\u010destvovale lokalne kompanije i tako vratile novac u zemlju. Od lokalnih kompanija u\u010destvuju iste one monopolisti\u010dke grupe koje su posljednjih dana u centru pa\u017enje, jer za svoje radove ilegalno eksploati\u0161u \u0161ljunak iz Mora\u010de, nanose\u0107i Crnoj Gori \u0161tetu od koje se ne\u0107e oporaviti decenijama. Programom \u201eEvropa sad\u201c, Crna Gora srlja u jo\u0161 jednu neisplativu avanturu.<\/p>\n

Tako, kada pred vas populisti postave simplisti\u010dko pitanje \u201ezar plate od 450 eura nisu bolje od onih od 250\u201c, odgovorite im da jesu samo ukoliko ne moramo mi da ih platimo, a u ovom slu\u010daju moramo, makar ovo uve\u0107anje, ali kod tre\u0107ine zaposlenih koji plate primaju iz bud\u017eeta i cijeli iznos. Uz to, uve\u0107anje akciza i poreza neminovno \u0107e dovesti do uve\u0107anja cijena, pa i ako ste me\u0111u onom \u010detvrtinom stanovnika koja \u0107e (navodno) osjetiti rast plate, budite spremni da sa njom mo\u017eete da kupite manje nego prije pove\u0107anja. Dobar dio gra\u0111ana ove zemlje jo\u0161 se sje\u0107a vremena kada su plate dostizale i po nekoliko stotina milijardi dinara, a da se za njih moglo kupiti manje nego danas za 10 eura \u2013 nije bitna koli\u010dina apoena nego efektivna vrijednost tog novca, tj. kupovna mo\u0107 gra\u0111ana. Crna Gora danas (sre\u0107om) nema mogu\u0107nost \u0161tampanja novca da bi izazvala hiperinflaciju, ali sve radi da cijene pove\u0107a do granica nedosti\u017enog. Oni koji uve\u0107anje zarada uzmu van konteksta i dugoro\u010dnih posljedica, prave istu gre\u0161ku poput onih koji su veli\u010dali Marksovo \u201esvako (da prima) prema potrebama\u201c, zaboravljaju\u0107i dio \u201esvako (da pru\u017ea) prema mogu\u0107nostima\u201c. Dr\u017eava vam ne mo\u017ee dati ni\u0161ta, a da vam prethodno ne\u0161to ne uzme. U ovom slu\u010daju mogla bi vam uzeti budu\u0107nost va\u0161ih unuka, jer budu\u0107nost va\u0161e djece je ve\u0107 uzela prethodna vlast. Ne postoji zamjena za pravnu dr\u017eavu, niti za realnu ekonomiju. Dok to ne vidimo makar u obrisima, ne mo\u017eemo se nadati ekonomskom ozdravljenju Crne Gore, ma koliko \u017eeljeli da vjerujemo u bajke o platama, koje se pove\u0107avaju ukaz<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eEvropa sad\u201c – potkupljivanje naroda narodnim novcem Home \/ Nedavno je Vlada Crne Gore predstavila \u201eMar\u0161alov plan\u201c i program \u201eEvropa sad\u201c.\u00a0\u0160ta obe\u0107avaju autori \u201eMar\u0161alovog plana \u2013 Evropa sad\u201c, a \u0161ta on zaista donosi? \u201cA democracy cannot exist as a permanent form of government. It can only exist until the voters discover that they can vote themselves largesse from the public treasury. From that moment on, the majority always votes for the candidates promising the most benefits from the public treasury with the result that a democracy always collapses over loose fiscal policy, always followed by a dictatorship.\u201d \u2013 Alexander Fraser Tytler Nedavno je Vlada Crne Gore predstavila \u201eMar\u0161alov plan\u201c i program \u201eEvropa sad\u201c. \u0160ta ta\u010dno ovaj plan \u010dini Mar\u0161alovim ostaje nejasno jer ga, za razliku od imenjaka, nije ni osmislio neko ko se zove (D\u017eord\u017e) Mar\u0161al, niti se radi o stranoj, poslijeratnoj pomo\u0107i. Nejasno\u0107ama tu nije kraj. Iako su autori trijumfalno obznanili da je plan podr\u017eala Evropska unija (predstavljaju\u0107i je kao vrhovnog arbitra dobrih ekonomskih odluka, \u0161to ona o\u010digledno nije, sa toliko planetarno poznatih primjera lo\u0161ih ekonomskih praksi poput Gr\u010dke, Bugarske, Malte i mnogih drugih), pitanje je \u0161ta su oni zaista podr\u017eali. Ako odgledate gostovanje ministara finansija (i socijalnog staranja) i ekonomskog razvoja u emisiji \u201eOkvir\u201c na javnom servisu vidje\u0107ete da je, po njihovim rije\u010dima, EU pohvalila na\u010din prezentacije. O su\u0161tini, predstavnici EU su (na tim svakako prekratkim sastancima za detaljno razmatranje) vjerovatno \u010duli koliko i crnogorski poslanici koji uniformno, bez obzira iz koje partije dolazili, tvrde da im detalji plana nisu predo\u010deni. Na sajtu Vlade CG nalazi se inicijalna Powerpoint prezentacija \u201eMar\u0161alovog plana\u201c, koja sadr\u017ei mahom irelevantne, neta\u010dne ili neta\u010dno predo\u010dene podatke. Primjera radi, upore\u0111uje se prihod od sezone 2021. sa gotovo nepostoje\u0107om sezonom 2020. ali ne i sa sezonama iz ranijih godina kako bi se stekla sveobuhvatnija slika. Tako\u0111e, vlada izbjegava da spomene kako je svojim direktnim \u010dinjenjem (uvo\u0111enjem novih sankcija) vi\u0161estruko smanjila broj turista iz Bjelorusije i visokoplate\u017ene Rusije, a CG pretvorila u regionalnu anti-vaksersku destinaciju. Istovremeno, mo\u017eemo na\u0107i i tako neumjesne grafike koji nam kao uspjeh predstavljaju da je u trezoru u decembru 2020. bilo oko 60 miliona eura, a krajem septembra oko 600 miliona \u2013 ono \u0161to izostaje jeste \u010dinjenica da je u me\u0111uvremenu ta ista vlada digla kredit od preko 700 miliona euDostupna je i prili\u010dno \u0161tura analiza programa \u201eEvropa sad\u201c u kojoj saznajemo da je vlada \u201eu izradi analize efekata predlo\u017eenog programa (\u2026) i uticaja na poslovni ambijent\u201c \u00a0koristila \u201emikrosimulacioni model razvijen u okviru tehni\u010dke podr\u0161ke pru\u017eene od strane Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF)\u201c. Isti taj MMF je u me\u0111uvremenu poru\u010dio da je plan pro\u017eet vi\u0161estrukim rizicima, te da ga ne treba primijeniti odmah, ve\u0107 u fazama, kako bi se vidjeli da li daje \u017eeljene ili ne\u017eeljene efekte. Ono \u0161to analiza sadr\u017ei jeste okvirni plan programa i \u0161ta vlada o\u010dekuje od njega. \u0160ta obe\u0107avaju autori \u201eMar\u0161alovog plana \u2013 Evropa sad\u201c? Po vladi, cilj programa je da se oja\u010da ekonomija Crne Gore kroz podizanje plate\u017ene mo\u0107i njenih gra\u0111ana. Prije svega kroz podizanje minimalne zarade sa 250 na 450 eura, a projektuje se i pove\u0107anje svih zarada za oko 17%, da bi prosje\u010dna neto plata u Crnoj Gori ve\u0107 sljede\u0107e godine dostigla 700 eura. Ministar Spaji\u0107 je u emisiji \u201eOkvir\u201c izjavio da se on nada ovom pove\u0107anju ve\u0107 u prvom kvartalu sljede\u0107e godine. Preciznije, predvi\u0111a se da \u0107e oni sa platama do 1000 eura imati pove\u0107anje od preko 20%, dok \u0107e oni sa primanjima preko 1000 eura o\u010dekivati uve\u0107anje od 10-16%. Ovo uve\u0107anje predvi\u0111eno je kroz ukidanje \u00a0doprinosa na zdravstveno osiguranje i smanjenje poreskog optere\u0107enja na zarade sa sada\u0161njih 39% na 21%. Ova promjena u\u010dinila bi da Crna Gora umjesto najoporezovanije zarade u regionu, \u0161to je slu\u010daj sada, ima najmanje oporezovanu. Porez na dobit kompanije bi\u0107e progresivan, te \u0107e tako one kompanije koje ostvare dobit do 100 000 eura pla\u0107ati 9%, do 1.5 miliona eura 12%, a preko tog iznosa 15%. Iako bi i Fond PIO i Fond za zdravstveno osiguranje bili uskra\u0107eni za bud\u017eet od po preko stotinu miliona eura, (kontraintuitivno) se najavljuje i pove\u0107anje zarada zdravstvenih radnika. Uz \u201eMar\u0161alov plan\u201c, najavljeni bud\u017eet predvi\u0111a i dodatne izdatke za preko stotinu infrastrukturnih projekata, uklju\u010duju\u0107i nove bolnice, klinike, \u0161kole, vrti\u0107e, a tu su i pove\u0107ana socijalna davanja, prije svega dje\u010diji dodaci, naknade za majke i sli\u010dno. Drugim rije\u010dima, Crnu Goru o\u010dekuje rekordna potro\u0161nja.\u00a0 \u00a0Najavljeni izdaci stvori\u0107e rupe u bud\u017eetu koje vlada planira da popuni uve\u0107anjem nameta. PDV na usluge smje\u0161taja i slu\u017eenja hrane i pi\u0107a u turisti\u010dkim objektima bi\u0107e trostruko uve\u0107an, sa 7% na 21%. Uz ve\u0107 zloglasne akcize na gorivo, slijedi i uve\u0107anje akciza na sva pi\u0107a sa dodatkom \u0161e\u0107era \u2013 na alkohol, duvanske proizvode, slatki\u0161e i sli\u010dno. Uvodi\u0107e se i novi porezi, poput onog na podizanje gotovine za pravna lica i preduzetnike, a najavljuje se i novi zakon o igrama na sre\u0107u. Najavljen je i reprogram poreskog duga i ovla\u0161 pomenut obra\u010dun sa sivom ekonomijom, ali je i dalje potpuno nejasno kako i koliko prihoda ovo mo\u017ee da generi\u0161e. \u0160ta \u201eMar\u0161alov plan \u2013 Evropa sad\u201c zaista donosi? Ukratko, \u201esounds good, doesn\u2019t work\u201c. Ve\u0107e plate, nove bolnice i \u0161kole, to su nesporno dobre stvari, ako mo\u017eete da ih priu\u0161tite \u2013 Crna Gora, na\u017eolost, ne mo\u017ee. Dr\u017eave nemaju sopstveni novac, one preusmjeravaju novac koji putem nameta uzmu od gra\u0111ana, ili iz kredita (koje \u0107e tako\u0111e vra\u0107ati novcem gra\u0111ana). Dakle, koliko god to primamljivo zvu\u010dalo, ministar Spaji\u0107 nema novca da podigne minimalne zarade, a da ga prethodno ne preusmjeri iz poreza, akciza ili nekog drugog resora koji ga je do (Evrope) sada tro\u0161io. Drugim rije\u010dima, ako planira nove tro\u0161kove, dr\u017eava mo\u017ee pove\u0107ati namete, ili smanjiti rashode, kao na primjer \u2013 smanjenje plata, smanjenje broja zaposlenih, smanjenje broja slu\u017ebenih vozila, manje nepotrebnih slu\u017ebenih putovanja\u2026 Sve ono \u0161to ova vlada do sada nije u\u010dinila. I tu je jedan od glavnih problema ovog plana, za godinu dana vlada ne da nije smanjila abnormalno visok broj zaposlenih u javnoj i lokalnoj upravi, ve\u0107 se taj broj konstantno pove\u0107ava. Pove\u0107ava se uprkos preporukama stru\u010dnjaka, ali i Evropske unije, na koju se vlada<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1705,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1703","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biznis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1703","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1703"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1703\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1708,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1703\/revisions\/1708"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1703"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1703"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1703"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}