{"id":1647,"date":"2025-03-27T12:32:14","date_gmt":"2025-03-27T12:32:14","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonomist.me\/?p=1647"},"modified":"2025-05-07T08:33:34","modified_gmt":"2025-05-07T08:33:34","slug":"cijena-militarizacije-razocaravajuca-realnost-iza-pompeznih-najava-o-naoruzavanju-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/2025\/03\/27\/cijena-militarizacije-razocaravajuca-realnost-iza-pompeznih-najava-o-naoruzavanju-evrope\/","title":{"rendered":"Cijena militarizacije: razo\u010daravaju\u0107a realnost iza pompeznih najava o naoru\u017eavanju Evrope"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Cijena militarizacije: razo\u010daravaju\u0107a realnost iza pompeznih najava o naoru\u017eavanju Evrope<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
Home<\/a> \/<\/span> <\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

\u201e500 miliona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih odbrane od 140 miliona Rusa\u201c, dio je komentara koji je poljski premijer Donald Tusk iznio na povla\u010denje bezrezervne podr\u0161ke Sjedinjenih Dr\u017eava (SAD) evropskim zemljama. Tuskov komentar nije kritika ameri\u010dkih postupaka koliko vi\u0161edecenijskog lo\u0161eg rukovo\u0111enja evropskom odbrambenom politikom. Evropa je, posebno nakon okon\u010danja Hladnog rata, dopustila sebi da postane efektivno ameri\u010dki protektorat.<\/p>\n

Ovo je postalo jasno i najve\u0107im evro-centricima onog trenutka kada je Evropska unija (EU) odlu\u010dila da samostalno preuzme breme vo\u0111enja proksi-rata u Ukrajini. EU jednostavno nema ni dovoljno naoru\u017eanja za sebe, a kamoli za odr\u017eavanje ukrajinske vojne ma\u0161inerije; nema industriju koja bi u kratkom vremenskom periodu mogla da popuni te rupe, a daleko je od jedinstva koje je potrebno za slanje trupa, \u010dak i kada bi ih imala dovoljno. Drugim rije\u010dima, EU nema ni dovoljno brojnu ni adekvatno opremljenu vojsku \u010dak ni za sopstvenu odbranu, a kamoli za projekciju mo\u0107i.<\/p>\n

S tim na umu, po\u010detkom marta lideri zemalja \u010dlanica EU donijeli su gotovo jednoglasan zaklju\u010dak da je \u201eEU posve\u0107ena preuzimanju ve\u0107e odgovornosti za sopstvenu odbranu i boljem osposobljavanju za samostalno djelovanje i suo\u010davanje sa trenutnim i budu\u0107im izazovima i prijetnjama, uklju\u010duju\u0107i rat Rusije i njegove posljedice po evropsku bezbjednost, koje predstavljaju egzistencijalni izazov za EU\u201c. Lideri su podr\u017eali cilj Evropske komisije da mobili\u0161e oko 800 milijardi eura za odbranu, obavezuju\u0107i se da \u0107e \u201ehitno\u201c razmotriti prijedlog za dodjelu \u010dlanicama EU zajmova podr\u017eanih od strane Unije u iznosu do 150 milijardi eura. Ovaj plan olak\u0161ava i fiskalna pravila kako bi dr\u017eavama omogu\u0107io ve\u0107a ulaganja u odbranu \u2013 upravo u trenutku kada njema\u010dki kancelar u nastajanju Fridrih Merc uvodi radikalne reforme za ponovno naoru\u017eavanje zemlje. Predsjednik Francuske Emanuel Makron tako\u0111e je pozvao na zna\u010dajno pove\u0107anje bud\u017eeta za odbranu i predlo\u017eio pro\u0161irenje francuskog nuklearnog odvra\u0107anja na evropske partnere.<\/p>\n

Naravno, svaki euro koji ode u vojne svrhe ne\u0107e biti ulo\u017een u druge aspekte ekonomije i dru\u0161tva. Da bi se stekao makar pribli\u017ean osje\u0107aj o tome koliki \u0107e udar pretrpjeti privreda EU, potrebno je sagledati koliki je jaz izme\u0111u njenog trenutnog stanja i ciljeva koje \u017eeli dosti\u0107i. U tom procesu uvi\u0111a se i koliko je zapravo zna\u010dajna bila ameri\u010dka podr\u0161ka za odr\u017eanje evropskog projekta.<\/p>\n

Iako u svojim redovima ima tri od deset najve\u0107ih ekonomija svijeta, i kumulativno ima bruto dru\u0161tveni proizvod (BDP) od preko 20 biliona dolara godi\u0161nje, EU i dalje zaostaje ekonomski SAD. Pritom, EU je trenutno daleko od minimalne vojne i vojno-industrijske samoodr\u017eivosti, dok vojna mo\u0107 i industrija naoru\u017eanja SAD ne zaostaju ni za kim. U 2024. godini, prodaja ameri\u010dke vojne opreme stranim vladama porasla je za 29%, dostigav\u0161i rekordnih 318,7 milijardi dolara, vo\u0111ena pove\u0107anom globalnom potra\u017enjom usljed sukoba u Ukrajini i Izraelu. S obzirom na to da je bruto doma\u0107i proizvod SAD-a u 2024. godini iznosio pribli\u017eno 26,8 biliona dolara, ovaj izvoz naoru\u017eanja \u010dinio je oko 1,19% BDP-a.<\/p>\n

Samo pojedine \u010dlanice EU ozbiljni su proizvo\u0111a\u010di naoru\u017eanja, a i oni me\u0111u njima \u010dini se vi\u0161e vode ra\u010duna o naoru\u017eavanju drugih nego sebe. Francuska je postala drugi najve\u0107i izvoznik oru\u017eja u svijetu, \u010dine\u0107i 11% globalnog izvoza oru\u017eja u periodu od 2019. do 2023. Ovaj rast prvenstveno se pripisuje isporuci borbenih aviona zemljama poput Indije, Katara i Egipta. U 2023. godini, BDP Francuske iznosio je pribli\u017eno 2,8 biliona eura. Iako precizni podaci o prihodima od izvoza oru\u017eja nisu dostupni u izvorima, zna\u010dajan rast izvoza ukazuje na zna\u010dajan doprinos nacionalnoj ekonomiji.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n

Njema\u010dka je jo\u0161 jedan va\u017ean izvoznik oru\u017eja unutar EU, zauzimaju\u0107i peto mjesto na globalnom nivou sa 5,6% tr\u017ei\u0161nog udjela u istom periodu. Kompanije poput\u00a0Rheinmetalla\u00a0<\/em>igrale su klju\u010dnu ulogu u ovom sektoru. U 2023. godini, prihod\u00a0Rheinmetalla<\/em>\u00a0dostigao je 7,176 milijardi eura, \u0161to predstavlja zna\u010dajan porast u odnosu na prethodne godine. S obzirom na to da je BDP Njema\u010dke u 2023. godini iznosio pribli\u017eno 4,2 biliona eura, prihod\u00a0Rheinmetalla<\/em>\u00a0\u010dini mali dio nacionalnog BDP-a. Me\u0111utim, uzimaju\u0107i u obzir i druge odbrambene kompanije, ukupan doprinos izvoza oru\u017eja njema\u010dkoj ekonomiji bio bi zna\u010dajniji. Italija zauzima \u0161esto mjesto na globalnom nivou, a njen izvoz oru\u017eja porastao je za 86% izme\u0111u 2019. i 2023. \u0160panija dr\u017ei osmu poziciju i nastavlja da bude klju\u010dni igra\u010d na globalnom tr\u017ei\u0161tu izvoza oru\u017eja.<\/p>\n

Tokom 2024. Francuska za odbranu izdvaja jedva ne\u0161to vi\u0161e od minimuma koji propisuje NATO, 2.06%\u200b. Uprkos upozorenjima Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata Njema\u010dka, iako najja\u010da ekonomija Evrope, izdvajala je 1.52%. Italija nije mnogo bolja sa 1.61% a \u0160panija svega 1.03%.\u00a0 Sa druge strane, Rusija izdvaja skoro\u00a06% (procentualno vi\u0161e od svih navedenih zajedno) i polako pobje\u0111uje Ukrajinu koja, uz svu stranu pomo\u0107, izdvaja oko 36%. Pore\u0111enja radi, iako su u pitanju skromna sredstva, proporcionalno njenoj veli\u010dini,\u00a0Crna Gora prebacila je minimalnih 2% po prvi put 2024, dok Srbija izdvaja oko 2.5%.<\/p>\n

Hitno naoru\u017eavanje zemalja nije nepoznanica. Sama Ukrajina u periodu od gubitka Krima 2014. do ruske invazije 2022. uvi\u0161estru\u010dila je svoje odbrambene kapacitete, \u0161to je Rusija saznala na te\u017ei na\u010din. Primjer su i evropske zemlje, kao i SAD, uo\u010di i u toku svjetskih ratova, me\u0111utim, vremena su se promijenila. Zapadne zemlje (sa izuzetkom Njema\u010dke) vi\u0161e nisu industrijske velesile koje su nekada bile. Globalizovano tr\u017ei\u0161te nagnalo ih je da potra\u017ee benefite jeftine radne snage na istoku, \u0161to je rezultiralo ga\u0161enjem proizvodnih kapaciteta \u0161irom kontinenta. Ekonomije koje se pretjerano oslanjaju na finansije, turizam i sli\u010dne grane nisu u stanju da se prebace na ratni re\u017eim rada.<\/p>\n

A kako je vi\u0161e puta nagovije\u0161teno, slabljenje proizvodnih kapaciteta i\u0161lo je u korak s demilitarizacijom. Primjera radi, njema\u010dka vojska je 1990. godine brojala 545 hiljada ljudi, dok danas ima svega 181 hiljadu. Italija je sa 493 hiljade pala na 165, Francuska sa 548 na 200, \u0160panija sa 263 na 133, a ovoj listi mo\u017eemo dodati i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je sa 308 hiljada do\u0161lo na 148. Uz smanjenje vojnih kapaciteta dolazi i do gubitka institucionalne memorije, ali i opadanja op\u0161teg dru\u0161tvenog sentimenta prema odbrani, posebno me\u0111u zna\u010dajnim dijelom stanovni\u0161tva migrantskog porijekla, koje nije u potpunosti asimilovano, a u ovom kontekstu i manje spremno da brani svoje naturalizovane domovine.<\/p>\n

Rheinmetall<\/em>, njema\u010dka kompanija sa 136 godina tradicije, zaradila je ogromna sredstva u Rusiji, izme\u0111u ostalog u\u010destvuju\u0107i i u opremanju baza iz kojih je kasnije lansirana invazija na Ukrajinu. U me\u0111uvremenu, ova kompanija ostvarila je ogroman rast zahvaljuju\u0107i ratu u Ukrajini i sve ve\u0107em raskolu izme\u0111u SAD-a i Evrope. Njeni prihodi su 2023. dostigli oko 10 milijardi evra, gotovo dvostruko vi\u0161e nego prije ruskog napada na Ukrajinu, a cilj je 40 milijardi do 2030. godine. Nova njema\u010dka vlada planira ukidanje ograni\u010denja zadu\u017eivanja kako bi omogu\u0107ila neograni\u010denu potro\u0161nju na odbranu, dok EU nastoji mobilisati 800 milijardi evra za iste svrhe.<\/p>\n

Rheinmetall<\/em>, kao i druge evropske vojne kompanije poput britanskog\u00a0BAE Systemsa<\/em>\u00a0i \u0161vedskog Saaba, zna\u010dajno profitira od ove situacije. Posebno se isti\u010de u proizvodnji 155mm municije za Ukrajinu, pove\u0107avaju\u0107i kapacitet deset puta u posljednje tri godine. Izvr\u0161ni direktor\u00a0Rheinmetalla<\/em>, Armin Paperger, postao je javna figura, otvoreno govore\u0107i o potrebi pove\u0107anja evropske odbrambene proizvodnje. Njegova kompanija agresivno investira u nove fabrike \u0161irom Evrope, \u010desto na osnovu neformalnih dogovora s vladama. Iako Evropa kasni s isporukama oru\u017eja Ukrajini,\u00a0Rheinmetall<\/em>\u00a0planira samostalno nadma\u0161iti ciljani milion granata do kraja 2025., dok njeni proizvodi poput tenkovskih cijevi za Leopard 2 i samohodnih haubica PzH 2000 igraju klju\u010dnu ulogu u ukrajinskoj odbrani. Ipak, da li je ovo dovoljno ili je suvi\u0161e malo suvi\u0161e kasno?<\/p>\n

Evropa ne zaostaje samo u proizvodnim kapacitetima, ona je u domenu vojne opreme ne samo tehnolo\u0161ki zaostala za SAD ve\u0107 i za Kinom i Rusijom. EU ne proizvodi strate\u0161ke bombardere poput B-2 ili B-21, niti ima sopstvene pete generacije stelt lovaca poput F-22 i F-35, zbog \u010dega mnoge zemlje kupuju ameri\u010dke modele. Tako\u0111e, nedostaju joj te\u0161ki transportni avioni poput C-5 i C-17, kao i dugodometni protivvazdu\u0161ni sistemi ekvivalentni\u00a0THAAD<\/em>-u ili\u00a0Aegis<\/em>\u00a0BMD-u. EU zaostaje i u razvoju hipersoni\u010dnih i dalekometnih krstare\u0107ih raketa, oslanjaju\u0107i se na kra\u0107e domete subsoni\u010dnih\u00a0SCALP\/Storm Shadow<\/em>\u00a0i Taurus raketa.<\/p>\n

Dok Francuska i Velika Britanija posjeduju nuklearne podmornice, druge evropske zemlje ih nemaju, \u0161to ograni\u010dava pomorsku projekciju mo\u0107i. Tako\u0111e, samo ove dvije zemlje imaju nosa\u010de aviona za vazduhoplove sa fiksnim krilima, dok ostale dr\u017eave ne mogu da se takmi\u010de sa ameri\u010dkim supernosa\u010dima. Evropa zaostaje i u razvoju velikih borbenih dronova poput\u00a0MQ-9 Reapera<\/em>, kao i u vojnoj satelitskoj infrastrukturi, gdje se oslanja na ameri\u010dke sisteme za obave\u0161tajne i navigacione operacije. Na kraju, iako proizvodi amfibijske brodove, oni nisu na nivou ameri\u010dkih klasa\u00a0Wasp<\/em>\u00a0ili\u00a0America<\/em>. Evropske zemlje ula\u017eu napore da nadoknade ove nedostatke, ali \u0107e im biti potrebne godine ili decenije da dostignu punu strate\u0161ku samostalnost.<\/p>\n

U zaklju\u010dku, iako EU nastoji da pove\u0107a svoju odbrambenu samostalnost, \u010dak i ukoliko bi sve i\u0161lo po planu bi\u0107e joj potrebne decenije kako bi u tom aspektu sustigla tehnolo\u0161ki napredne sile poput Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Rusije i Kine. Ove pote\u0161ko\u0107e ne le\u017ee samo u nedostatku vojnih kapaciteta i industrijske snage, ve\u0107 i u sveobuhvatnoj transformaciji politi\u010dkih i dru\u0161tvenih prioriteta na kontinentu. Iako se pojedine evropske zemlje trude da unaprijede svoju odbrambenu infrastrukturu i usmjere ve\u0107e resurse u vojnu industriju, pravi izazov le\u017ei u stvaranju strate\u0161ke kohezije koja bi omogu\u0107ila Evropi da postane uistinu samostalna u suo\u010davanju sa globalnim prijetnjama. Evropski projekat odbrane zahtijeva dugoro\u010dnu viziju, politi\u010dku volju i koordinaciju me\u0111u zemljama \u010dlanicama, ali i spremnost na \u017ertve.<\/p>\n

Uticaj pove\u0107anja odbrambenih ulaganja na evropsku privredu i \u017eivotne uslove bi\u0107e zna\u010dajan i dugoro\u010dan. Prvo, veliki finansijski resursi koji \u0107e biti preusmjereni u vojnu industriju mogli bi dovesti do smanjenja sredstava dostupnih za druge klju\u010dne sektore, poput obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i socijalnih programa. To bi moglo uticati na kvalitet \u017eivota gra\u0111ana, s obzirom na smanjenje javnih investicija u usluge koje direktno uti\u010du na svakodnevni \u017eivot. Pove\u0107ana vojna potro\u0161nja mogla bi rezultirati i u usporavanju ekonomskog rasta, jer bi se zna\u010dajna sredstva usmjerila na odbrambene kapacitete umjesto na inovacije i odr\u017eivi razvoj.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Autor: Roberto Golovi\u0107<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Cijena militarizacije: razo\u010daravaju\u0107a realnost iza pompeznih najava o naoru\u017eavanju Evrope Home \/ \u201e500 miliona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih odbrane od 140 miliona Rusa\u201c, dio je komentara koji je poljski premijer Donald Tusk iznio na povla\u010denje bezrezervne podr\u0161ke Sjedinjenih Dr\u017eava (SAD) evropskim zemljama. Tuskov komentar nije kritika ameri\u010dkih postupaka koliko vi\u0161edecenijskog lo\u0161eg rukovo\u0111enja evropskom odbrambenom politikom. Evropa je, posebno nakon okon\u010danja Hladnog rata, dopustila sebi da postane efektivno ameri\u010dki protektorat. Ovo je postalo jasno i najve\u0107im evro-centricima onog trenutka kada je Evropska unija (EU) odlu\u010dila da samostalno preuzme breme vo\u0111enja proksi-rata u Ukrajini. EU jednostavno nema ni dovoljno naoru\u017eanja za sebe, a kamoli za odr\u017eavanje ukrajinske vojne ma\u0161inerije; nema industriju koja bi u kratkom vremenskom periodu mogla da popuni te rupe, a daleko je od jedinstva koje je potrebno za slanje trupa, \u010dak i kada bi ih imala dovoljno. Drugim rije\u010dima, EU nema ni dovoljno brojnu ni adekvatno opremljenu vojsku \u010dak ni za sopstvenu odbranu, a kamoli za projekciju mo\u0107i. S tim na umu, po\u010detkom marta lideri zemalja \u010dlanica EU donijeli su gotovo jednoglasan zaklju\u010dak da je \u201eEU posve\u0107ena preuzimanju ve\u0107e odgovornosti za sopstvenu odbranu i boljem osposobljavanju za samostalno djelovanje i suo\u010davanje sa trenutnim i budu\u0107im izazovima i prijetnjama, uklju\u010duju\u0107i rat Rusije i njegove posljedice po evropsku bezbjednost, koje predstavljaju egzistencijalni izazov za EU\u201c. Lideri su podr\u017eali cilj Evropske komisije da mobili\u0161e oko 800 milijardi eura za odbranu, obavezuju\u0107i se da \u0107e \u201ehitno\u201c razmotriti prijedlog za dodjelu \u010dlanicama EU zajmova podr\u017eanih od strane Unije u iznosu do 150 milijardi eura. Ovaj plan olak\u0161ava i fiskalna pravila kako bi dr\u017eavama omogu\u0107io ve\u0107a ulaganja u odbranu \u2013 upravo u trenutku kada njema\u010dki kancelar u nastajanju Fridrih Merc uvodi radikalne reforme za ponovno naoru\u017eavanje zemlje. Predsjednik Francuske Emanuel Makron tako\u0111e je pozvao na zna\u010dajno pove\u0107anje bud\u017eeta za odbranu i predlo\u017eio pro\u0161irenje francuskog nuklearnog odvra\u0107anja na evropske partnere. Naravno, svaki euro koji ode u vojne svrhe ne\u0107e biti ulo\u017een u druge aspekte ekonomije i dru\u0161tva. Da bi se stekao makar pribli\u017ean osje\u0107aj o tome koliki \u0107e udar pretrpjeti privreda EU, potrebno je sagledati koliki je jaz izme\u0111u njenog trenutnog stanja i ciljeva koje \u017eeli dosti\u0107i. U tom procesu uvi\u0111a se i koliko je zapravo zna\u010dajna bila ameri\u010dka podr\u0161ka za odr\u017eanje evropskog projekta. Iako u svojim redovima ima tri od deset najve\u0107ih ekonomija svijeta, i kumulativno ima bruto dru\u0161tveni proizvod (BDP) od preko 20 biliona dolara godi\u0161nje, EU i dalje zaostaje ekonomski SAD. Pritom, EU je trenutno daleko od minimalne vojne i vojno-industrijske samoodr\u017eivosti, dok vojna mo\u0107 i industrija naoru\u017eanja SAD ne zaostaju ni za kim. U 2024. godini, prodaja ameri\u010dke vojne opreme stranim vladama porasla je za 29%, dostigav\u0161i rekordnih 318,7 milijardi dolara, vo\u0111ena pove\u0107anom globalnom potra\u017enjom usljed sukoba u Ukrajini i Izraelu. S obzirom na to da je bruto doma\u0107i proizvod SAD-a u 2024. godini iznosio pribli\u017eno 26,8 biliona dolara, ovaj izvoz naoru\u017eanja \u010dinio je oko 1,19% BDP-a. Samo pojedine \u010dlanice EU ozbiljni su proizvo\u0111a\u010di naoru\u017eanja, a i oni me\u0111u njima \u010dini se vi\u0161e vode ra\u010duna o naoru\u017eavanju drugih nego sebe. Francuska je postala drugi najve\u0107i izvoznik oru\u017eja u svijetu, \u010dine\u0107i 11% globalnog izvoza oru\u017eja u periodu od 2019. do 2023. Ovaj rast prvenstveno se pripisuje isporuci borbenih aviona zemljama poput Indije, Katara i Egipta. U 2023. godini, BDP Francuske iznosio je pribli\u017eno 2,8 biliona eura. Iako precizni podaci o prihodima od izvoza oru\u017eja nisu dostupni u izvorima, zna\u010dajan rast izvoza ukazuje na zna\u010dajan doprinos nacionalnoj ekonomiji.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Njema\u010dka je jo\u0161 jedan va\u017ean izvoznik oru\u017eja unutar EU, zauzimaju\u0107i peto mjesto na globalnom nivou sa 5,6% tr\u017ei\u0161nog udjela u istom periodu. Kompanije poput\u00a0Rheinmetalla\u00a0igrale su klju\u010dnu ulogu u ovom sektoru. U 2023. godini, prihod\u00a0Rheinmetalla\u00a0dostigao je 7,176 milijardi eura, \u0161to predstavlja zna\u010dajan porast u odnosu na prethodne godine. S obzirom na to da je BDP Njema\u010dke u 2023. godini iznosio pribli\u017eno 4,2 biliona eura, prihod\u00a0Rheinmetalla\u00a0\u010dini mali dio nacionalnog BDP-a. Me\u0111utim, uzimaju\u0107i u obzir i druge odbrambene kompanije, ukupan doprinos izvoza oru\u017eja njema\u010dkoj ekonomiji bio bi zna\u010dajniji. Italija zauzima \u0161esto mjesto na globalnom nivou, a njen izvoz oru\u017eja porastao je za 86% izme\u0111u 2019. i 2023. \u0160panija dr\u017ei osmu poziciju i nastavlja da bude klju\u010dni igra\u010d na globalnom tr\u017ei\u0161tu izvoza oru\u017eja. Tokom 2024. Francuska za odbranu izdvaja jedva ne\u0161to vi\u0161e od minimuma koji propisuje NATO, 2.06%\u200b. Uprkos upozorenjima Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata Njema\u010dka, iako najja\u010da ekonomija Evrope, izdvajala je 1.52%. Italija nije mnogo bolja sa 1.61% a \u0160panija svega 1.03%.\u00a0 Sa druge strane, Rusija izdvaja skoro\u00a06% (procentualno vi\u0161e od svih navedenih zajedno) i polako pobje\u0111uje Ukrajinu koja, uz svu stranu pomo\u0107, izdvaja oko 36%. Pore\u0111enja radi, iako su u pitanju skromna sredstva, proporcionalno njenoj veli\u010dini,\u00a0Crna Gora prebacila je minimalnih 2% po prvi put 2024, dok Srbija izdvaja oko 2.5%. Hitno naoru\u017eavanje zemalja nije nepoznanica. Sama Ukrajina u periodu od gubitka Krima 2014. do ruske invazije 2022. uvi\u0161estru\u010dila je svoje odbrambene kapacitete, \u0161to je Rusija saznala na te\u017ei na\u010din. Primjer su i evropske zemlje, kao i SAD, uo\u010di i u toku svjetskih ratova, me\u0111utim, vremena su se promijenila. Zapadne zemlje (sa izuzetkom Njema\u010dke) vi\u0161e nisu industrijske velesile koje su nekada bile. Globalizovano tr\u017ei\u0161te nagnalo ih je da potra\u017ee benefite jeftine radne snage na istoku, \u0161to je rezultiralo ga\u0161enjem proizvodnih kapaciteta \u0161irom kontinenta. Ekonomije koje se pretjerano oslanjaju na finansije, turizam i sli\u010dne grane nisu u stanju da se prebace na ratni re\u017eim rada. A kako je vi\u0161e puta nagovije\u0161teno, slabljenje proizvodnih kapaciteta i\u0161lo je u korak s demilitarizacijom. Primjera radi, njema\u010dka vojska je 1990. godine brojala 545 hiljada ljudi, dok danas ima svega 181 hiljadu. Italija je sa 493 hiljade pala na 165, Francuska sa 548 na 200, \u0160panija sa 263 na 133, a ovoj listi mo\u017eemo dodati i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je sa 308 hiljada do\u0161lo na 148. Uz smanjenje vojnih kapaciteta dolazi i do gubitka institucionalne memorije, ali i opadanja op\u0161teg dru\u0161tvenog sentimenta prema odbrani, posebno me\u0111u zna\u010dajnim dijelom stanovni\u0161tva migrantskog porijekla, koje nije u potpunosti asimilovano, a u ovom kontekstu i manje spremno da brani svoje naturalizovane domovine. Rheinmetall, njema\u010dka kompanija sa 136 godina tradicije, zaradila je ogromna sredstva u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1810,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1647","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biznis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1647","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1647"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1647\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1663,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1647\/revisions\/1663"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1810"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1647"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1647"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonomist.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1647"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}