Zašto se bankari toliko boje ovog čovjeka? | Ekonomist

Zašto se bankari toliko boje ovog čovjeka?

Ako bi vlada organizovala neku panel-diskusiju na temu finansijske regulacije, bilo bi za očekivati da će jedan od učesnika biti jedan od najvećih živih ekonomskih teoretičara i dobitnik Nobelove nagrade Jozef Štiglic. Ipak, nedavno mu je zabranjeno da učestvuje upravo na jednom takvom skupu, što je novinarima objašnjeno riječima da “mnogima ne bi bilo ugodno u društvu nekog ko nema nikakvog vlasničkog osnova u industriji”.

Bitka da se Štiglic spriječi da učestvuje na jednom takvom skupu ukazuje na jedan mnogo dublji problem – koliko finansijski sektor manipuliše regulativnim sistemom. Štiglic je na skupu bio nepoželjan iz prostog razloga – počinio je zločin zagovaranja uvođenja razumnog poreza na finansijske transakcije. Štiglic smatra da, pošto finansijski sektor ima značajnu funkciju u posredovanju na tržištu kapitala, neke forme trgovine, kao visoko-frekventne trgovine, čine tržište manje stabilnim i donose značajan priliv novca njegovim prostim kruženjem. Da bi se smanjili poticaji na ovakve forme poslovanja, on predlaže da bi trebalo oporezovati neke kratkoročne transakcije. Ovakav stav već se primio u okviru akademske zajednice i već se primjenjuje u Evropi (a nekada je u različitim formama postojao i u Americi).

Umjesto eksperata poput Štiglica, na ključne regulatorne i savjetodavne pozicije često se postavljaju ljudi koji ne mogu da se oslobode povoca moćnih finansijskih institucija. Savršen primjer je nedavna nominacija Antonija Vajsa za mjesto podsekretara trezora za oblast domaćih finansija. Vajs, prema mišljenju stručnjaka, ima iskustvo u domenu merdžera i akvizicija, ali  ne i regulative u domaćim finansijama, što dobro ilustruje fenomen tzv., “okretnih vrata” između vlade i Vol-Strita. Istraživanja pokazuju da je ovakvih slučajeva sve više – broj onih koji su nekada obavljali regulatorne funkcije, a koji su sada zaposleni u finansijskim kompanijama porastao je za 55%, u period 2001-2013. CBS-ova analiza pokazala je i da skoro 50 bivših zaposlenih u Goldman-Saks banci trenutno pokriva neku od visokih funkcija u vladi.

Prevlast finansija nad politikom imala je i ima značajne posljedice – finansijska deregulacija bila je samo proces prevođenja političke moći finansijskih korporacija u ekonomsku korist. Tome je pogodovao i povećan upliv novca u politiku, iako istraživanja pokazuju postojanje veza između finansijskih moćnika i političara i u ranijim dekadama. Nešto što je izvjesno, jeste da je taj uticaj u stalnom rastu, što pokazuje i stalni rast učešća kreditnih linija velikih banaka u kupovini državnih zapisa i obveznica.

Domaća finansijska regulativa treba definitivno da posluša glas onih koji zahtijevaju obuzdavanje finansijskog sektora, kao što to čini profesor Štiglic. Postoje, čini se, neki pomaci, ali su oni još uvijek vrlo mali. Kongres treba da posluša Štiglica i uvede takse na neke forme finansijskih transakcija. Osim zauzdavanja finansijskih moćnika, bio bi to projekat koji bi donio i značajan priliv sredstava u državnu kasu.

 

Izvor: Salon
Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top