Zablude o crnogorskom intervencionizmu u 21.vijeku (I dio) | Ekonomist

Zablude o crnogorskom intervencionizmu u 21.vijeku (I dio)

Intervencionizam je sputavanje privrednog subjekta da se ponaša onako kako bi se ponašao u uslovima slobodne konkurencije.

Privreda ne smije biti sabotirana državnim intervencionizmom. Dobro poznata maksima Mizesa, izgubila je suštinu u vremenu nepoimanja elementarnih pojmova ekonomije. Na sami pomen intervencionizma, oblak sumnje se nadvija nad pitanjem, šta je u suštini intervencionizam?

Tumačenje intervencionizma

Najbolje objašnjenje intervencionizma dao je Mizes, jedan od utemeljivača liberalizma: “Preduzeća u državnom vlasništvu nisu državni intervencionizam, ali ukoliko se javna preduzeća primoravaju da naplaćuju svoje proizvode i usluge po nižim cijenama nego što bi to bio slučaj da su ona u privatnom vlasništvu, onda to jeste državni intervencionizam“.

Jednostavno primijenjeno na crnogorsku ekonomsku zbilju, intervencionizam je sputavanje privrednog subjekta da se ponaša onako kako bi se ponašao u uslovima slobodne konkurencije. Pošto smo skloni sopstvenom tumačenju ekonomskih pojmova, interesantno mi je da se u jednoj kratkoj seriji tekstova pozabavim tumačanjem intervencionizma, po mom mišljenju, kreatora ekonomske politike.

Prirodni monopoli su prema definiciji oblik državne imperfekcije kod kojih jedan ponuđač može efikasnije opskrbiti tržište nego veći broj konkurentskih ponuđača. Oni se ogledaju kroz zakonitost –  povećanjem prodaje može se naplaćivati niža cijena za proizvedeno i opet ostvarivati profit. Naravno, razlikuje se u potpunosti  od konkurentnog tržišta sa više ponuđača.

Potrebno je shvatiti da državna preduzeća nisu intervencionizam, sve dok  država obezbjeđuje tehnički napredak, širi postojeće kapacitete i na taj način pospješuje svoju granu ekonomije u kojoj nema konkurenta. Upravo tu dolazimo do ideje intervencionizma koja se zapostavlja u priči o istom. On je fond koji bi trebalo da distribuira višak od bogatijeg stanovništva ka siromašnom. Međutim, vratimo se na naše tumačenje intervencionizma.

Privatizacije

U juriš protiv onog što smo poimali kao intervencionizam krenuli smo masovnim privatizacijama. U nekom od narednih tekstova ću se osvrnuti na privatizacije privrednih giganata, ali ovdje ću se ukratko pozabaviti prirodnim monopolima. Zašto jurimo u prodaju i polovičnu prodaju u elektro-energetskom sektoru? Zašto privatizujemo pomenuti? Elem, tu intervencionizam djeluje na ponašanje kompanija koje uopšte ne liči na slobodno tržište, pa to više nije intervencionizam nego protekcionizam i pijačna ekonomija. Neozbiljno.

Državno vlasništvo u prirodnim monopolima ne smije da bude upitno, a kontrola prirodnih bogatstava se ni ne dovodi u pitanje. Neistraženost ovog sektora predstavlja osnov za razvoj Crne Gore i nedopustivo je stvarati privatno-javna partnerstva i ustupati koncesije. Jer od proizvodnje električne energije može da živi čitava Crna Gora. Ovdje se razobličava paradoks zasnivanja ekonomije na tercijarnim djelatnostima.

Jasna je poenta pogrešnog predstavljanja pojmova i prodaje za bagatelu državnih firmi, dok građani ne osjećaju benefite te politike. Jasno je takođe da je državni intervencionizam u segmentu upravljanja državnim preduzećima, i to kažu rodonačelnici liberalne ekonomske misli, ali mi imamo naša tumačenja. Za trenutak bi trebalo poslušati struku i nauku i jasno utvrditi ciljeve i prioritete ekonomske politike.

U narednom tekstu ću se osvrnuti na primjer državnog preduzeća koje je imalo šansu da svojom privatizacijom smanji uticaj bankarskog sektora i omogući velike prihode državi.

 

Redakcija
Redakcija

Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

2 thoughts on “Zablude o crnogorskom intervencionizmu u 21.vijeku (I dio)

  1. Poenta teksta je jasna, ali bilo bi dobro da se autor vise pozabavi pojmom intervencionizma. Npr. u kakvom odnosu stoji intervencionizam s onim sto autor naziva protekcionizmom i pijacnom ekonomijom. Da li je prodaja EPCG protekcionizam ili je to odabir kompanije kojoj je prodata? U kakvoj su vezi drzsvni intervencionizam i prirodni monopoli? Preporucujem da se autor u narednim tekstovima takodje pozabavi time kako definicija nase drzave kao drzave socijalne pravde stoji u vezi s neoliberalnom idejom privatizacije sve pa makar i za 1 euro. Ili, recimo, kako jedna drzava blagostanja kao sto je Norveska zadrzava prirodne monopole u evom vlasnistvu a opet ostvaruje ogroman profit. Poznato je da je norveska vlada izricito zabranila StatOilu da ulaze u odredjene kompanije. Da li je to intervencionizam? Itd itd.
    Uz sve to, cestitke autoru koji je jedan od rijetkih studenata s dovoljno volje da se posveti odredjenim bitnim temama za nase drustvo, ali i dovoljno hrabrim da se izdvoji iz uspavane mase svojih kolega i svojim imenom stane iza odredjenih kritickih stavova. Samo naprijed.

    1. Poštovani Momčilo, hvala na javljanju i sadržajnom komentaru! Uzećemo u obzir vaše predloge, i neke od njih zasigurno obraditi u narednom periodu. Ekonomist tim

Komentariši

Top