Vikend na Žabljaku: Probali smo durmitorsku čorbu | Ekonomist

Vikend na Žabljaku: Probali smo durmitorsku čorbu

Tog je jutra bilo sve taman, nismo kasnili i spremali se na brziinu. Nekako je sve uspjelo da bude na vrijeme.

Napolju je hladno i suvo, vazduh miriše na svježinu i debeli minus.

Sve kućice su drvene sa limenim krovovima, poneki crni odžak, zalutala prodavnica, neki frizerski salon, neka kafana koja izgleda kao da to nije.

Ispod gumenih đonova pucketa suvi snijeg, ne mogu reći da ga obožavam  ali je ovaj poziv  bio je  malo drugačiji.

Nisam mogla ni želela da odbijem jedan momenat – nordijsko skijanje. I, ispostavilo se da sam bila u pravu, nordijsko skijanje je nešto što treba probati.

 

 

 

 

 

Ovaj čovjek je selektor crnogoraske reprezentacije u nordijskom skijanju. Bio je naš domaćin i to jako dobar. Toliko je očigledno i ne može se sakriti kad radiš nešto iz čiste ljubavi. Ovaj čovjek skija onako istinski i nimalo ne krije da želi da taj sport opstane. To me skroz kupilo, krenula sam po specijalno pravljenom ’škurama’.  Nije prošlo  loše, tri pada za sat vremena (čitaj dobrog treninga) i nije tako loš rezultat. Naročito ne, ako uzmem u obzir to  da su 2 sata ovog skijanja kao cijeli dan alpskog. Tako nam je rekao naš domaćin i ja to nisam uzimala u razmatranje, nekako mi je skroz odgovaralo da bude tako.

Izazov zvan skijanje, završen – idemo dalje.

E dalje je  bila skroz druga priča. Trebalo je nadoknaditi ovaj jednosatni trening. Nisam baš imala u planu ovako ali da krenemo.

 

Durmitorska čorba – ne mogu reći da je prvi specijalitet ovog kraja ali je prvi put probam. Ovdje u restoranu ’Durmitorsko sijelo’ na Savinom kuku sve je prilično domaćinski. Ne čudi što smo krenuli čorbom a završili  ledenom kockom. Nego, da se vratim.

 

Na red su došle priganice sa sirom i dobrim domaćim kajmakom. Mislila sam da već u tom trenu ne mogu više ali tek je trebalo da dođe na red glavno jelo.

Ok, valja probati sve. Krompir i pečena jagnjetina po drugi put u životu. Milsim na jagnjetinu, naravno i izvinjavam se svim obožavaocima ovog mesa ali očito mi samo na Durmitoru prija.

I, da ne zaboravim, ledena kocka nije durmitorska, ali je naprosto morala doći za kraj.

 

Na Javorovači se žurka nastavlja ali bez gastronomije. Ski staza je ovdje bila puna dječice i generalno vlada neka porodična atmosfera, vjerovatno zbog malo izmijenjenih sadržaja.

Nije nas poslužilo vrijeme ali raspoloženje jeste, ski  staze su bile pune i prilično dobro organizovane.  Jedino što nisam uspjela da uradim je jedan spust sankama. Znate onaj dječji kad ne znaš šta će se desiti kad se spustiš i hoćeš li udariti u neko drvo? To nisam uspjela,  ostavljam za drugi put.

Ovog puta nordijsko skijanje i durmitorska čorba-done √

Komentariši

Top