"Velike greške malih biznis majstora" - MV | Ekonomist

“Velike greške malih biznis majstora” – MV

Za Ekonomist piše Milovan Vlahović

Koliko puta vam se desilo, sjedeći u bašti lokalnog kafića, da čujete razgovor u kome se spominju cifre i iznosi od kojih vam se zavrti u glavi? Da čujete sjajne ideje koje se vjerovatno nikada neće realizovati? Da čujete propale pokušaje biznismena koji to nikada neće postati? Vjerujem dosta puta. E ovaj članak ne govori o njima! Ovdje pričamo o velikim ljudima, odnosno preduzetnicima. O onima koji pokreću stvari u kontra smjeru od onih gore pomenutih. O onima koji ne čekaju, koji znaju, koji smiju, i koji umiju. Onima koji krče svoj put na ovom trnovitom crnogorskom tržištu. Možemo reći heroje današnjeg vremena i društva u kojem živimo. Vjerovatno ste pomislili da pričamo o srednjovjekovnim vitezovima?  O herojima iz neke popularne video igrice? Ne. Pričamo o onim velikim majstorima koji svojim umijećem u privatnom poslu pomažu sebi i ljudima oko sebe. Ali i kod ovih preduzetnika postoje greške koje se plaćaju jako skupo i ovo je samo malo upozorenje za sve njih koji ovo čitaju.

 

Moja firma se inače bavi finom obradom drveta (suveniri, kutije za vina, sitan inventar za hotele i restorane) i jednog dana odlučih da obidjem možda nekog novog potencijalnog dobavljača. Svratim tako u jednu firmu, jaku, stabilnu, sa preko 20 zaposlenih. Ispred se nalazio parking, inače fino sredjen i ogradjen. Na ulazu je stajala jedna mala kućica, a u kućici mnogo veliki čovjek, radnik obezbeđenja. Krenuo sam pravo na parking i jedva čekam da udjem unutra da vidim njihov nedavno otvoreni salon. Prilazim polako, prednjim gumama prelazim graničnik kad čujem viku radnika obezbedjenja. Stanem. Vidim na kačketu mu piše ime neke druge firme, vjerovatno one koja se bavi isključivo obezbedjenjem lica i objekata. Biznis terminom govoreći, nije ga zanimao interes kompanije koju upravo obezbedjuje, interes ove dvije kompanije je različit. Crnogorskim terminom govoreći, nija ga zanimlo uopšte to što bih ja kod njih upravo da ostavim svoj novac. Naš dijalog je tekao otprilike ovako:

 

  • „Dobar dan, jeste li umorni, šta vam treba?“ (doduše jako pristojno i kulturno).
  • „Dobar dan, htio bih da udjem da kupim neki materijal za svoju firmu“ (inače prvi put svraćam)
  • „Nema mjesta druže. Vidiš da je sve zauzeto“ (izuzetno kratko mi objasni sitaciju ovaj uvaženi gospodin. Ja vidim odlično da nema mjesta ali i očekujem od njega neki malo konkretniji predlog, kontam da sam u ovoj poziciji kupac, a kupci su uvijek u pravu)
  • “Da sačekam?” (ajde rekoh da ja preuzmem inicijativu i da dam predlog)
  • “Kako ‘oćeš, ovdje danas imaju neki sastanak, parking će biti zauzet” (Ni sad mi ne daje nikakav predlog. Probaću sa direktnim pitanjem)
  • “Pa šta da radim, đe da se parkiram??”
  • “Ne znam, probaj tamo kod zgrade Vektre “ (Pokazujući prstom put zgrade)

 

 

I tako me ovaj radnik obezbedjenja spriječi u namjeri da ostvarim želju da ova firma bude moj budući dobavljač. Inače firma kod koje sam pošao apsolutno ništa ne prepušta slučaju, vode računa od svemu, do najsitnijeg detalja. Dress-code, kako razgovarati preko telefona, kakva je sadržina e-maila-a,  kako da se nasmijete, ma sve sve sve. Društveno su odgovorni, čiste rijeke, finansiraju razne NVO organizacije, pomažu vrtiće I bolnice. Za primjer vjerujte mi. I svaka im čast zaista.

Ali to sve pada u vodu, kada se kao prvo lice koje vas sačeka, pojavi radnik obezbedjenja, savršeno nezainteresovan i zbog čega ulazite u njihovu firmu i sta želite da kupite. To se događa I kada svratite do banke, nekog velikog sistema ili nešto slično.

Ovi radnici obezbedjenja su prve osobe koje sretnemo pri dolasku u kompaniju. U kompanijiskom sistemu hijerarhije, niko ne obraća pažnju na njih. Ne vode se na platnom spisku. Iznajmljeni su. Oni izgledaju nebitno. A evo ipak mogu da otjeraju potencijalne kupce. Ova firma na to odgovara da oni kod njih ne rade I da oni nisu odgovorni za radnike obezbeđenja. Ali oni ostavljaju utisak na potencijalne kupce. Kao kad bih ja pozvao moje društvo kod sebe u kuću I komšija mi stavi zabranu prolaza za prijatelje, pa ko to onda treba da riješi?

Ovaj moj utisak sam inače prenio I gore pomenutoj firmi. Pišem I onima koji izmedju svojih firmi i kupaca stavljaju “živu silu” obezbeđenje.

Objasnite im ljudi da ne trebaju oni da vas štite od kupaca, jer će oni pronaći ono što im treba vrlo brzo na drugom mjestu. Tamo će potrošiti svoj novac. E posle toga vam ne treba više obezbjeđenje. Ma ne treba posle toga ni parking. Sav će biti vaš. Ako je to cilj poslovanja, onda ste uradili pravu stvar.

 


 

Napomena: Dragi čitaoci, u toku je konkurs Ekonomista za autora/urednika koji smo koncipirali kao interaktivno takmičenje. U njemu su kandidati koji su prošli I krug, imali zadatak da u II, pripreme autorski tekst. Dva kriterijuma koja će odlučiti pobjednike i nove naše članove su kvalitet teksta i njegova čitanost (ujedno i engagement –  like, comment, share na Facebook-u).

Dakle, ukoliko želite da “pomognete” nekom od kandidata pozivamo vas da na vašim društvenim mrežama podijelite tekst i preporučite ga vašim prijateljima.

Ekonomist tim

Redakcija
Redakcija

Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top