Varufakis je rekao da je arhitektura evrozone izgrađena na temeljima “potpuno nezavisnih dugova i potpuno nezavisnih bankarskih sistema”, prenosi grčka novinska agencija ANA, i podsjeća da je u diskusiji učestvovao i američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Jozef Stiglic.

Mnogi od nas su izrazili ozbiljnu sumnju u pogledu ispravnosti arhitektonskog dizajna evrozone još od 1999. godine. U suštini, to je jedna arhitektura u kojoj, da bi ona funkcionisala, moramo da imamo odvojene bankarske sisteme i istovremeno treba da imamo ujedinjen njihov potencijal, tako da su njihove usluge preoblikovane u ono što je monetarna unija”, izjavio je Varufakis.

Prema njegovim riječima, kriza je doprinijela redizajniranju nekih veoma važnih dijelova arhitektonskog modela evrozone.

“Stvorili smo nove institucije, stvorili smo metode evropske stabilnosti, poput bankarske unije, imamo centralnu banku koja ima sposobnost da se suoči sa negativnim silama koje se šire Starim kontinentom. Ali, da li smo zadovoljni ovim institucijama? Što se mene tiče, mislim da ne”, naveo je Varufakis, kritikujući strogoću i nefleksibilnost institucija u evrozoni.

Varufakis je, takođe, ukazao da metode koje treba da osiguraju stabilnost u Evropi nisu napravljene tako da budu korišćene, ili su osmišljene sa jednom takvom rigidnošću da, čak i kada bi neko htio, ne bi mogao da ih iskoristi.

On se osvrnuo i na tekuće pregovore između Grčke i kreditora, rekavši da je njegova zemlja “na tragičan način” ponovo u istoj situaciji u kojoj je bila u maju i avgustu 2012. godine, kada je morala po osnovu izdatih trezorskih zapisa da isplati dug Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Varufakis je govorio i o posvećenosti grčke vlade obnavljanju procesa privatizacije. “Grčki premijer se protivio prodaji izvjesnih aktiva, ali je obećao da neće poništiti završene privatizacije”, rekao je ministar finansija, dodajući da zvanična Atina preferira javno-privatna partnerstva.