Svaki četvrti zaposleni radi u sivoj zoni | Ekonomist

Svaki četvrti zaposleni radi u sivoj zoni

Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je gotovo dvostruko veća u odnosu na prosjek Evropske unije, a stopa dugoročne nezaposlenosti je tri puta veća nego u EU. U Programu dostojanstvenog rada 2019-2021. za Crnu Goru konstatovano je da nezaposlenost u protekloj deceniji samo neznatno opala sa 19 odsto 2007. na 14,2 odsto 2018. godine, dok je u EU prosjek 7,3 odsto, piše Dan.

U ovom dokumentu se konstatuje da nijesu dostupni pouzdani skoriji podaci o neformalnom zapošljavanju, ali da se procjenjuje da je 25 do 33 odsto zaposlenosti neformalno.

– Što se tiče neformalnih preduzeća, 31 odsto formalnih preduzeća navodi da je konkurencija neformalnih preduzeća velika prepreka za poslovanje – navodi se u programu.

Konstatuje se da ne postoje razlike u stopama nezaposlenosti žena i muškaraca, ali je zabrinjavajuće da je udio dugoročne nezaposlenosti veoma visok (80 odsto svih nezaposlenih) i da je stopa dugoročne nezaposlenosti tri puta veća nego u EU (12 odsto prema četiri procenta).

– Nezaposlenost mladih između 15 i 24 godine starosti je opala sa 39 odsto 2007. na 26,8 odsto 2018. godine, ali je i dalje prilično visoka (prosjek EU iznosi 16,8 odsto za prošlu godinu). Manja je vjerovatnoća da će se mlade žene zaposliti u odnosu na mlade muškarce, dok kod žena postoji veći rizik da upadnu u kategoriju mladih koji nijesu zaposleni, niti su u fazi obrazovanja ili obuke – konstatovano je u analizi.

U Programu se navodi da je stopa zaposlenosti stabilno rasla sa 47 odsto 2006. na 58,2 odsto 2018, a to je i dalje daleko ispod prosjeka EU 71 odsto ili zacrtanih 75 odsto, kako je definisano u strategiji Evropa 20, koja predstavlja agendu EU za rast i radna mjesta tokom tekuće decenije.

– Poboljšanja u stopi nezaposlenosti rezultat su povećanja zaposlenosti i smanjenja broja radno sposobnog stanovništva zbog demografskih faktora. Postoji značajan jaz u stopama zaposlenosti 42,5 u odnosu na 56,8 odsto za žene, odnosno muškarce za 2018. rodni jaz u zapošljavanju nije se promijenio u protekloj deceniji i za nijansu je iznad EU prosjeka 11 odsto – piše u ovom dokumentu.

Konstatovano je da su migracije niže nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana, ali da su i dalje značajne.

– Emigranti čine 20 odsto stanovništva i ovaj udio se ne smanjuje od 2010. emigranti su uglavnom mlade i dobro obrazovane žene i muškarci, sa srednjim ili visokim obrazovanjem, bez značajnih rodnih razloga. Na dugi rok, emigracija u inostranstvo može negativno uticati na izglede za rast zemlje, pri čemu neki sektori (npr. turizam) već pokazuju nedostatak radne snage – upozoreno je u dokumentu.

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top