SAD u čudu-strane Centralne banke odnose zlatne poluge

SAD u čudu-strane Centralne banke odnose zlatne poluge

Količina zlata u Federalnoj rezervnoj banci u Njujorku najmanja je za poslednjih nekoliko decenija, jer strane Centralne banke povlače svoje zalihe.

Prva zemlja koja je zatražila da joj se vrati dio zlatnih poluga bila je Njemačka. Za njom je uslijedila Holandija, a u maju ove godine i Austrija.

Predsjednik Instituta „Ludvig fon Mizes”, ekonomista Lu Rokvel smatra da će se povlačenje zlata iz Federalne rezervne banke dobro odraziti na svjetsku ekonomiju.

“Federalni rezervni sistem SAD i pristalice ekonomske politike ove službe reći će da zlato nije valuta. Međutim, tada treba objasniti, zašto se u Federalnoj rezervnoj banci čuva toliko zlata, pri tome, ne samo onog koje pripada Americi, već i drugim zemljama”, kaže Rokvel.

Kako kaže, za imperije je karakteristično bilo da drže zlato svojih kolonija i zavisnih država.

“Odluka stranih vlada da povuku zlato iz Federalne rezervne banke u Njujorku ne raduje Vašington, ali je to veoma važno za njihovu nezavisnost. Neke se čak plaše da je dio poluga nestalo ili da je zlato moglo biti založeno. Možda poluge i leže na staro mesto, ali kome pripadaju to je drugo pitanje. Po mom mišljenju, potpuno je prirodno da Njemačka i Austrija i druge zemlje odlučile da uzmu svoje zlato“, naveo je on.

 

Izvor:b92

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top