Od 2006. javni dug uvećan za 2,5 milijarde eura | Ekonomist

Od 2006. javni dug uvećan za 2,5 milijarde eura

Javni dug Crne Gore je za 13 godina, od obnove nezavisnosti, uvećan za skoro dvije i po milijarde eura i sada se država nalazi u zoni visoke zaduženosti, saopštio je ekonomski analitičar Zarija Pejović.

Jedan od uslova ulaska u EU je smanjenje duga ispod 60 odsto BDP-a, a plan države Crne Gore je da do ove brojke dođe do 2022. godine, poručuju iz Ministarstva finanisija.

U Podgorici je danas održana panel diskusija na temu “Javni dug Crne Gore od 2006-2018: struktura, problemi i moguća rješenja”, u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore.

Učesnici panela ocijenili su da javni dug države predstavlja razlog za zabrinutost.

Javni dug je 2006. godine bio 32,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), po čemu je Crna Gora tada bila nisko zadužena zemlja. Na kraju prošle godine državni dug je bio 67,1 odsto, a granica visoke zaduženosti je 60 odsto BDP-a. Visokom javnom dugu doprinio je kredit koji je Crna Gora podigla kod jedne kineske banke za izgradnju prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare. Za 41 kilometar dionice autoputa, država će platiti skoro milijardu eura. Prva dionica autoputa biće završena naredne godine i to će biti prvi kilometri autoputa u Crnoj Gori.

Milka Tadić Mijović iz Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore kazala je da bez odgovorne i transparentne javne uprave, nema reformi i evropeizacije na Balkanu.

– Do podataka se teško dolazi i neke se informacije kriju od javnosti pod velom poslovne i državne tajne. Jedan od takvih ugovora je i ugovor za autoput Bar-Boljare. Jedan od zaključaka je da je dug rastao zabrinjavajućom dinamikom – kazala je Tadić Mijović.

Ekonomski analitičar Zarija Pejović istakao je da se javni dug uvećao za dvije milijarde i 400 miliona eura od 2006. godine.

Prema riječima Dragana Darmanovića, generalnog direktora Direktorata za državni trezor, javni dug se uvećavao zbog finansiranja infrastrukturnih projekata.

– Od 2009. godine kreće ekonomska kriza i zaduživanje se odnosilo na finansiranje tekuće potrošnje. Od 2017. se zaduživanje odnosi na finansiranje kapitalnog budžeta. U naredne dvije godine očekujemo da ćemo doći do suficita i da će zaduživanje biti sve manje i manje. Jedan od uslova ulaska u EU je smanjenje duga ispod 60 odsto BDP-a. Plan Crne Gore je da u EU bude do 2025. i naše su analize će da ćemo mi 2022. godine uspjeti da spustimo dug ispod 60 odsto BDP-a – rekao je Darmanović.

Istakao je i da država shvata ozbiljno situaciju oko javnog duga i zbog toga je u stalnom kontaktu sa predstavnicima Svjetske banke i MMF-a.

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top