Klasteri (3. dio) | Ekonomist

Klasteri (3. dio)

piše mr Filip Mihailović

Nakon što smo okupili neformalnu grupu, preduzetnika ili malih kompanija, oko zajedničkog cilja i odredili početne korake, Klaster je stekao uslove i da se zvanično i pravno oformi. Predhodni tekst ako ste propustili, preporučujemo da iščitate kako bi bili u toku sa narednim. Članice klastera sami određuju koji je to pravni oblik najpogodnije za njihovo formiranje. U Crnoj Gori svi klasteri su registrovani kao nevladine organizacije ili udruženja kod Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Dok Ministarstvo Ekonomije Crne Gore je takođe zaduženo za evidentiranje oformljenih klastera. Istraživajući došli smo do podatka da u našoj državi imamo ukupno 32 klastera. Oformljeni klasteri u Crnoj Gori finkcionisu relativno dobro, nastoje da ispune svoje obaveze i zajedničke ciljeve dok su određeni jako pasivni i realizuju samo projekte koji podržani od strane Ministarstva Ekonomije ili drugih relevantnih institucija. Tragom informacija susreli smo se sa nekoliko lijepih inicijativa od strane poljoprivrednika i proizvođača hrane koje su pokrenute i teže ka formiranju klastera. Već smo naveli da se klasteri formiraju po volji članica samog klastera ali uz napomenu da pravna forma mora biti u skladu sa matketinškom strategijom, ciljevima i misijom samog klastera.

Koje su moguće pravne forme za osnivanje klastera?

Pravne forme koje se koriste u zemljama EU kada su u pitanju klasteri taksativno nabrajamo:

  • Nevladino udruženje (NVU),
  • Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.),
  • Socijalno preduzeće,
  • Akcionarsko društvo (A.D.),
  • Zadruge,
  • Ekonomsko interesne grupe (EIG),
  • Privatno – javna partnerstva i
  • Hibridni oblici.

Prilikom osnivanja klastera jako je važno odrediti uloge u istom, tako dolazimo do dijela gdje imamo osnivače, klaster lidere, klaster menadžere i članice. Uloge se moraju podijeliti kao i zaduženja i zajedničkim snagama se radi na postizanju ciljeva.

Savjetujemo da je od bitne koristi da svaki klaster ima podršku istraživačkih i obrazovnih institucija, jer kroz tu sinergiju klaster biva uspješniji i napredniji. Klasterska privreda je dobro rješenje za razvoj novih kompetencija, prevazilaženje postojećih barijera izlaza na tržište znanja, smanjenje
troškova u istraživanjima korišćenjem zajedničke naučne i inovacione infrastrukture i resursa, ubrzavanje procesa učenja. Grupisanje MSP u klastere omogućava im efikasnost u informisanosti, priliku za učenje i dostupnost bazama znanja, karakterističnu za velike, globalne kompanije. Uloga nauke i istraživanja je ključna u stvaranju klastera izvrsnosti koji se temelje na četiri osnovna principa:

  1. Sinergija nauke, privrede i politike,
  2. Jasno postavljeni zajednički ciljevi,
  3. Izgraditi sistem standarda i
  4. Izgraditi sveobuhvatne lance vrijednosti.

Evropska unija (EU) je postavila konkurentnost kao jedan od osnovnih političkih prioriteta koji je definisan Lisabonskom strategijom (2000-2005). Cilj je da EU postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu. Konkurentnost EU određena je rastom produktivnosti, što znači da zavisi od efikasnosti i razvoja evropske industrije. U cilju povećanja konkurentnosti, održanja svojih konkurentskih prednosti i smanjenja poslovnih rizika, EU nastoji da svoju ekonomiju prilagođava strukturnim promjenama poslovanja, da ulaže materijalni i nematerijalni kapital u industrijske sektore koji su u nastajanju, da alocira proizvodne kapacitete u cilju smanjenja troškova, te da ojača svoje aktivnosti u oblasti istraživanja, inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija, preduzetništva, specijalizovanih obrazovanja i obuka.

Ko i kako finansira klastere u Crnoj Gori ?

Klasteri i njihove aktivnosti se mogu finansirati sa različitih “adresa” kao što su: Javni pozivi Ministarstva Ekonomije Crne Gore kroz programe podrške klasterskim projektima, gdje je opredijeljena podrška od 5 000 do 10 000 eura. Investiciono-razvojni fond (IRF) Crne Gore pruža finansijsku podršku klasterima u rasponu od 10 000 do 500 000 eura uz povoljen uslove. Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development  and Innovation Facility – WB EDIF) – Program će podsticati i promovisati nastanak novih i rast postojećih inovativnih kompanija koje imaju visok potencijal za rast, kao i nastanak regionalnog tržišta rizičnog kapitala. Klasteri se mogu finansirati od strane donacija samih osnivača i članica, ali pored svega mogu se uključiti kao aplikanti na raznim EU, IPA i drugim lokalnim Javnim pozivima na principu projekata.

Nastaviće se…

Filip Mihailović
Filip Mihailović

Rođen (1991.) i radi u Kotoru.
Po zanimanju magistar nauka marketing menadžmenta.
Kontakt: filip.mihailovic@ekonomist.me

Komentariši

Top