Kako uspješni ljudi ostaju smireni

Kako uspješni ljudi ostaju smireni

Sposobnost da kontrolišemo emocije i budemo smireni u kriznim situacijama u direktnoj je vezi sa performansama. Tako, brojna istraživanja su pokazala da 90 procenata najuspješnijih ljudi ima dobru kontrolu za vrijeme stresnih situacija i umije dobro upravljati emocijama.

Stres i te kako utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Studije sa Jejla su pokazale da konstantno izlaganje stresu utiče na degeneraciju dijela mozga koje utiče na samokontrolu. Interesantna stvar kod stresa i anksioznosti je ta, da je za njihovo aktiviranje potrebna emocija. Naš mozak je programiran tako da ne preuzima nikakvu akciju dok ne osjetimo bar neki nivo emocionalnog stanja. Upravo kad je pojačano emotivno stanje ostvarujemo najbolje performanse, dok stres treba održavati na umjerenom nivou.

Istraživanje sa Univerziteta u Kaliforniji otkriva i dobru stranu umjerene količine stresa uz naglašavanje značaja da se stres drži pod kontrolom. Studija koju su sproveli pokazala je da jedan vid stresa utiče na razvijanje ćelija u mozgu koje su zadužene za bolju memoriju. Međutim, ovaj efekat se vidi samo kad je stres isprekidan i kratkoročan. Čim je stres u kontinuitetu, potiskuje se sposobnost mozga da razvija nove ćelije.

Povremen stres održava  naš mozak budnim. Kod životinja taj vid stresa je najučestaliji u njihovom životu i javlja se u vidu fizičkih prijetnji iz njihovog okruženja. Nekada davno ovo je bio i slučaj za ljude. Međutim danas,  ljudski mozak je evoluirao, postao složeniji i pojačao se osjećaj za brigu, što često dovodi do situacija produženog stresa.

Pored povećanja rizika od srčanih oboljenja, gojaznosti i depresije stres utiče i na kognitivni učinak.  Srećom, najveći dio stresa je pod našom kontrolom, osim ako nas ne juri medvjed. Top menadžment u kompanijama treba da bude zadužen da pravi strategije kako bi se snizio nivo stresa kod zaposlenih. Treba da osiguraju da ono što zaposleni doživljavaju kao stres bude privremeno, a ne u kontinuitetu.

Evo 10 najboljih strategija koje uspješni ljudi koriste u borbi protiv stresa:

Cijene ono što imaju

Dio vremena treba posvetiti razmišljanju o onome što imamo, što smo ostvarili i čemu smo zahvalni. To treba posmatrati iz pozitivnog ugla. Takvo razmišljanje popravlja raspoloženje i utiče na smanjenje lučenja hormona kortizola za 23%. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji pokazalo je da su ljudi, koji svakodnevno rade na razvijanju stava  zahvalnosti, značajno srećniji od ostalih, zadovoljniji i imaju više energije. Vjerovatno da je niži nivo kortizola igrao glavnu ulogu u tome.

Izbjegavaju „šta ako“

„Šta ako“ je izjava koja diže nivo stresa i zabrinutosti do maksimuma. Određene stvari mogu da se razviju u milion pravaca i što više vremena provodite misleći o tome, to ćete manje vremena provesti u sprovođenju pravih akcija koje će vas smiriti i držati vaš stres pod kontrolom.

Imaju pozitivne misli

Pozitivne misli utiču na eliminaciju stresa.  Kada stvari idu dobro, relativno je lako biti pozitivan, međutim, kad stvari ne idu po planu i kad je vaš um preplavljen negativnošću, održati pozitivan stav može predstavljati  pravi izazov. U tom trenutku treba da odradite retrospektivu vašeg dana i da se „uhvatite“ za neku pozitivnu stvar, ma koliko ona bila mala. Ako je dan bio zaista loš, vratite se malo u prošlost, na prethodnu nedelju ili duži period. Poenta svega je da nađete neki pozitivan i uzbudljiv događaj na koji možete da usmjerite svoju pažnju i skrenete misli kad počnete da se „punite“ negativnošću.

Znaju da se „isključe“

Treba održavati stres isprekidanim. Veća je vjerovatnoća da će stres biti u kontinuitetu ukoliko radite 24/7. S toga morate sebi dati oduška. Isključite telefon i izolujte se od stalnih izvora stresa.

Tehnologija je omogućila dostupnost bilo kada i bilo gdje. Izutetno je teško opustiti se i uživati u slobodnom vremenu kada poslovni e-mail koji će promijeniti tok vaših misli može stići u svakom momentu. Odredite sebi vrijeme  kada ćete sve uređaje isključiti ili staviti u offline mode. Bićete zapanjeni koliko osvježavajuće mogu djelovati ove pauze i koliko mogu smanjiti stres.

Ograničavaju unos kofeina

Unos kofeina doprinosi oslobađanju adrenalina. Adrenalin je izvor tzv. “Bori se ili bježi“ mehanizma. To je mehanizam za preživljavanje koji vas primorava da ustanete i borite se ili s druge strane bježite ukoliko uočite veliku prijetnju. Adrenalin isključuje racionalno razmišljanje u korist bržeg odgovora.  Ta situacija je poželjna u slučaju kad vas juri medvjed, a pitanje je da li treba smanjiti racionalnost dok obavljate određena zaduženja na poslu. Naravno da ne i upravo loša strana kofeina je što naglašava emocije umjesto racionalnosti što nikako nije poželjno u  poslovnom svijetu.

Imaju kvalitetan san

Kvalitetan san je i te kako bitan za povećanje emocionalne inteligencije, kao i za održavanje nivoa stresa u normalu. Dok spavate, vaš mozak se bukvalno puni, kroz njega se miješaju sve misli iz prethodnog dana i mozak je taj koji ih sortira, zadržava korisne, a one nepotrebne odbacuje.  Zato se budite „bistre glave“.

Vaša samokontrola, pažnja i memorija se smanjuju ukoliko nemate dovoljno kvalitetnog sna.  Nekvalitetan san dovodi do povećanog lučenja hormona stresa. Nekad mislite da nemate vremena za spavanje, zbog npr. nekog važnog projekta, a upravo san bi vam pomogao da „izgurate“ posao do kraja, pod kontrolom i bez greške.

Istiskuju negativne stavove

Veliki korak u borbi sa stresom je eliminacija negativnih misli i stavova u startu. Većina tih negativnih misli su samo to-misli, a ne činjenice. Kad se nađete u situaciji da razmišljate negativno i pesimistički, najbolje bi bilo da se zaustavite sa obavljanjem bilo kakvog posla i da bukvalno uzmete papir i zapišete vaše misli. Na taj način ćete dati sebi malo vremena, usporićete negativni tok vaših misli, polako ćete postati racionalniji i moći ćete da procijenite da li je vaša negativnost imala osnovu ili ne. Ako i nakon čitanja mislite da se vaše izjave slažu sa činjenicama, dajte papir prijatelju ili kolegi od povjerenja i vidite da li se on slaže sa vama. Tada će istina sigurno izaći na vidjelo.

Svako treba da se trudi da razdvaja misli od činjenica jer će nam to pomoći da pobjegnemo iz kruga negativnosti  i okrenemo se ka pozitivnom stavu.

 Mijenjaju perspektive sagledavanja

Stres i briga u većini slučajeva nastaju zbog iskrivljene percepcije događaja. Lako je misliti da su nerealni rokovi, strogi šef, gust saobraćaj, i slično razlozi zbog kojih smo pod stresom sve vrijeme. Vi ne možete da kontrolišete okolnosti, ali i te kako možete da kontrolišete kako ćete reagovati na njih.

Ako razmišljate u pravcu poput „Sve ide naopako“ ili „Ništa se neće srediti“ onda je krajnje vrijeme da preispitate situaciju. Najbolji način bi bio sastavljanje liste „Koje stvari nisu u redu“. Tako ćete doći do zaključka da zapravo nije sve tako loše i moći ćete da se fokusirate na prave izvore problema. Takođe obim stresa će izgledati mnogo više ograničen nego što je to bio prvobitno.

Dišu

Naravno, ovo je fiziološka potreba svih živih bića, ali je takođe i jedan od najlakših načina za ublažavanje stresa. Kada ste pod stresom, zatvorite vrata, sklonite sve moguće smetnje, sjednite u stolicu i samo dišite. Fokusirajte se na sam proces, ne dozvolite da vaš um luta. Skoncentišite se na duboke uzdisaje i izdisaje. Djeluje lako ali misli nakon minut-dva opet počinju da lutaju. To je u redu, probajte da se opet fokusirate i usredsredite na disanje.

Sve ovo vam može djelovati smiješno ili blesavo, ali bićete iznenađeni koliko ćete se osjećati „laganije“ i smirenije nakon toga.

Imaju sistem za podršku

Primamljivo je, ali potpuno neefikasno da pokušate da sve radite sami. Da bi bili produktivniji potrebno je priznati svoje slabosti i zatražiti pomoć kada je potrebna.  Svako ima nekog na poslu i/ili van njega ko je spreman da pomogne da se prebrodi teška situacija. Sami razgovor o svojim brigama i problemima će poslužiti kao „izduvni ventil“  i smanjiće osjećaj anksioznosti, a takođe razgovorom ćete možda stvoriti i novu perspektivu o situaciji. U mnogo slučajeva drugi ljudi mogu realnije i objektivnije da sagledaju neku situaciju jer nisu emotivno vezani za nju. Traženje pomoći će ublažiti stres, ali i ojačati odnose sa onima koji vam pomoć pružaju i na koje možete da se oslonite.

 

Izvor: www.entrepreneur.com

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top