Kako raditi bitno i hitno? | Ekonomist

Kako raditi bitno i hitno?

“Koliko poslova znaš – toliko vrijediš” mogla bi da bude poslovna mantra našeg doba. Ako vas prepoznaju kao multitaskera, na neki način “više vrijedite”, jer zamjenjujete više osoba koje bi obavljale sve te zadatke. Postavlja se pitanje, ko su multitaskeri – da li se oni rađaju ili to postaju? I koje su to psihičke funkcije bitne?

 

Pažnja je psihička funkcija koja je urođena, koncentracija je nešto što se može unaprediti. Usmerena pažnja pomaže da uradimo veći broj zadataka, a samim tim i da budemo uspešniji ukoliko je za uspeh neophodno da obavljamo nekoliko zadataka istovremeno”, kaže za BIZLife Irena Korićanac, klinički psiholog i psihoterapeut.

Korićanac smatra da su pored usmjerene pažnje i mnoge druge psihološke funkcije, ne samo kognitivne, veoma bitne. Emotivni kapaciteti i motivacija, pored inteligencije, radoznalosti i drugih aspekata ličnosti utiču na to koliko su ljudi uspješni u poslovima koje obavljaju.

Iako se od multitaskinga mnogo očekivalo tada, što nije izuzetak ni sada, treba imati na umu da ljudski mozak ima ograničen kapacitet kada je obrada informacija u pitanju. „Naša radna memorija zadužena za obradu informacija i njihovo procesuiranje nam onemogućava da se bavimo različitim sadržajima istovremeno na kvalitetan i efikasan način. To su ograničenja u obimu pažnje i protiv toga se ne vredi boriti”,  kaže Irena Korićanac i dodaje da postoje i negativne strane multitaskinga. „Istovremeno obavljanje velikog broja zadataka podiže nivo stresa i dugoročno smanjuje motivisanost i efikasnost. Kada se od ljudi očekuje da urade veći obim posla od onoga što su realni kapaciteti, kako datog čoveka tako i naših psihičkih finkcija uopšte, to utiče na nezadovoljstvo, jer čovek konstantno ima utisak da nije uradio dovoljno i da je ono što ga čeka da uradi veće od urađenog.

 

Postavlja se pitanje, kako se boriti sa više urgentnih problema, kako uraditi i bitno i hitno, a na kraju radnog dana ostati ’normalan’. Planiranje i dobra organizacija najkomplikovanije i najbitnije su u poslu, a mnogi ih smatraju gubljenjem vremena, ističe naš sagovornik i podseća na neke efektne, jednostavne, ali nedovoljno korišćene strategije.
Preporuka je da se zapišu svi zadaci i podele u četiri kategorije. U kategoriju važno i hitno smeštate ono što je neophodno uraditi za taj dan. Kategorije koje još treba popuniti su hitno i nevažno, važno i manje hitno, i manje hitno i manje važno. Kada ovako utvrdite prioritete, fokusirate se na prvu kategoriju i podižete efikasnost. Važno je da dobro procenjujete kapacitete i da preuzimate onoliko posla na sebe koliko možete da obavite, eventualno za nijansu više od toga kako biste izbegli nezadovoljstvo.

Ko je spretniji – muškarci ili žene?
Žene su pokazale veću spretnost kada je riječ o prebacivanju sa jednog zadatka na drugi, navode rezultati brojnih studija. „Naime, žene brže nastave tamo gde su stale kada ih prekinete i samim tim obave više zadataka od muškaraca.”, kaže Korićanac. „Ipak, ovo je samo jedan od aspekata multitaskinga. Druge studije pokazuju da u zavisnosti od vrste zadatka koje postavite u osnovu studije, zavisi šta ćete dobiti kao odgovor na pitanje da li su u obavljanju različitih zadataka istovremeno spretniji muškarci ili žene.

Univerzalna formula za uspješno obavljanje zadataka ne postoji, svako ima svoj način da se nosi sa zahtjevima na poslu. Kako živimo u vremenu ’ometanja’ gdje nam stalno zvone telefoni, stižu poruke ili e-mailovi, fokus i koncentracija su nešto što se mora vježbati svakodnevno.

Kada se na kraju radnog dana izborite sa zadacima na poslu, ne zaboravite da nagradite sebe. „Male proslave sopstvenog uspeha pomoći će vam da duže ostanete fokusirani i osećate veće zadovoljstvo, zaključuje Korićanac.

 

Izvor: bizlife.rs

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top