Dozvoliti pristup bankovnim računima javnih funkcionera | Ekonomist

Dozvoliti pristup bankovnim računima javnih funkcionera

Ograničen pristup bankovim računima javnih funkcionera osim što je suprotan evropskoj praksi ostavlja prostor za korupciju, poručuju iz civilnog sektora. Zato smatraju da bi se morao mijenjati zakon, da Agencija za sprječavanje ima automatski pristup računima, makar onih funkcionera na najvišem državnom nivou.

Da li će neki javni funkcioner dozvoliti pristup bankovnom raćunu stvar je njegove dobre volje. Upravo je volja za transparentnost ranije izostajala – od vrha Vlade pa do ministara.

“Kada gledamo najviši nivo janih funkcionera, odnosno ministre u Vladi i premijera za 2016.  polovina Vlade nije dala saglasnost za pristup bankovnim računima, uključujući premijera”, kazala je za RTCG Ana Đurnić iz Instituta Alternativa.

Da li će predsjednik Vlade u ovoj godini dati dati saglasnost, znaće se uskoro, kada, kako je saopšteno RTCG, Agencija za antikorupciju obradi podatke pristigle do kraja marta. Svakako, kažu da je prošle godine skoro dvije trećine javnih funkcionera dalo uvid u bankovne račune.

“U toku 2017. saglasnost za pristup računima dalo je ukupno 3.160 javnih funkcionera, odnosno 71 odsto, kao i 906 državnih službenika, odnosno njih 75 odsto”, saopšteno je iz Agencije.

Ipak,  prema mišljenju NVO sektora, sama mogućnost izbora koju daje crnogorski zakon oslobađa funkcinere odgovornosti prema građanima jer mogu, ali i ne moraju, da prikažu na koji način su zaradili ono sto imaju.

Zato, kažu, zakon treba mijenjati.

“Ne treba pustiti na volju javnom funkcioneru hoće li on biti predmet kontrole, ili neće, nego treba zakonom propisati obavezu svakome da omogući da se imovina iskontroliše”, istakla je Vanja Ćalović iz MANS-a.

Ograničenje pristupa bankovnim računima nije do kraja definisano zakonom.

“Šta znači ta saglasnost pristupa bankovnim računima, u kojem dijelu bankarskih računa, prilivu ili odlivu, ako društvo bude htjelo da ide dalje i da unese obavezno davanje računa. Tu bi se moglo stat prije nego što se to uradi, jer prilv i odliv su dvije vrste”, rekao je Muhamed Đokaj iz Agencije za zaštitu ličnih podataka.


 

Izvor: Marija Radulović, TVCG

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top