Da li je Kina sposobna za reforme | Ekonomist

Da li je Kina sposobna za reforme

Agencija za kreditni rejting Mudis snizila je izglede kineskih državnih obveznica sa stabilnog na negativan status.

Mudis je upozorio na sve veći državni dug i dalji odliv kapitala i doveo u pitanje sposobnost Pekinga da sprovede ekonomske reforme.

Fiskalna snaga Kine slabi zbog rasta zaduživanja svih grana privrede i finansijskog sistema, pri čemu je taj pritisak posebno prisutan u državnim preduzećima, saopštila je agencija Mudis Investors Servis, a prenosi agencija AFP.

U saopštenu se navodi da će vjerovatno dalje slabljenje privrednog rasta uticati na povećanje pasiva u politikama banaka- institucija u vlasništvu države koje finansiraju projekte u skladu s uputstvima vlade, pošto Peking insistira na jačanju investicija radi podsticanja ekonomske ekspanzije.

Negativni izgledi znače da postoji “veća vjerovatnoća za promjenu rejtinga na srednji rok”, objavio je Mudis na svojoj veb stranici, a obaranje rejtinga kineskih obveznica će, kako ocenjuje AFP, povećati troškove zaduživanja Pekinga na medjunarodnim tržištima.

Javni dug Kine je skočio na 40,6 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2015. sa 32,5 procenata 2012, prema procjeni Mudisa, koji prognozira da će on do sljedeće godine porasti na 43 odsto, budući da kreatori ekonomske politike povećavaju državnu potrošnju i smanjuju poreze radi podrške privredi.

Kineska privreda je prošle godine porasla 6,9 odsto, po najslabijoj stopi za četvrt vijeka, zbog čega raste zabrinutost u pogledu perspektive druge najjače ekonomije svijeta.

Mudis je takođe upozorio da politika fiskalne i monetarne podrške kako bi se dostigao vladin ciljani privredni rast, za koji se očekuje da će biti postavljen na 6,5 odsto, “može usporiti planirane reforme”.

“Bez kredibilne i efikasne reforme, rast BDP-a Kine će znato usporiti, pošto veliki teret duga guši poslovne investicije, a sve su nepovoljnija i demografska kretanja”, navodi se saopštenju, i dodaje da će državni dug “porasti oštrije nego što se trenutno očekuje”.

Kineske devizne rezerve, najveće na svijetu, pale su na 3,2 biliona dolara u januaru, što je najniži nivo u više od tri godine, pokazali su zvanični podaci.

“Njihov pad naglašava mogućnost da pritisak na devizni kurs i slabljenje povjerenja u sposobnost vlasti da održi ekonomski rast i sprovede reforme, dovede do daljeg odliva kapitala”, ocjenjuje Mudis.

Ipak, agencija je zadržala kineski kreditni rejting “Aa3”, četvrti najviši investicioni rejting, uz obrazloženje da kineska privreda ima velike amortizacione komponente, uključujući i visok nivo domaće štednje.

“U prilično zatvorenom finansijskom sistemu, erozija tih amortizacionih elemenata će najverovatnije biti postepena, što daje vreme za bavljenje ključnim oblastima reformi”, navodi se u saopštenju Mudisa.

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top