Brisel ne da „bregzit“ bez naknade | Ekonomist

Brisel ne da „bregzit“ bez naknade

Pregovori o „bregzitu“ sapleli su se na samom početku oko naknade za „razvod“. London bi da se od Evropske unije „razvede“ sporazumno, ali jeftino, dok Brisel podsjeća Ostrvo na obavezu finansiranja, još zajedničke, kuće bar do 2020. godine. Velika Britanija ne samo da nije spremna za takvu „alimentaciju“, već ni za „taksu“ za napuštanje evropske familije.

Kancelarija britanske premijerke Tereze Mej požurila je, zato, da demantuje čak i medijske spekulacije o navodnoj spremnosti Britanije da plati 40 milijardi eura za izlazak iz Evropske unije. Portparol premijerke hitro je odgovorio na pisanje britanskog lista „Sandej telegraf“, koji je, pozivajući se na tri neimenovana izvora upoznata sa pregovaračkom strategijom Londona, objavio da je London spreman da plati do 40 milijardi eura u sklopu nagodbe o „bregzitu“:

– Kada je riječ o ovim podacima, ja ih demantujem! – saopštila je kancelarija u londonskom Dauning stritu.

Istovremeno je precizirano da je britanska premijerka u pismu kojim se aktivira član 50 o procesu izlaska iz EU navela da Ujedinjeno Kraljevstvo i EU moraju da razgovaraju o pravičnom rješavanju prava i obaveza Londona. Britanija je, inače, i dalje, do formalnog izlaska, članica EU.

Shodno tome se postavlja Brisel, koji je već ranije nagovještavao da „izlazna taksa“ iz Unije za Britaniju nije 40 milijardi, već da ona iznosi između 60 i 100 milijardi eura. Otežavajuća okolnost za London je i to što se Brisel na ovoj sumi ne zaustavlja, već poručuje da će Britanija morati da nastavi sa plaćanjima za neke dugoročne projekte, čak i posle „bregzita“.

Evropski komesar za budžet Ginter Etinger je, naime, za njemački list „Bild“ precizirao da će Britanija nastaviti da ima obaveze po osnovu ranijih obećanja:

– London će zato morati da prebacuje sredstva Briselu barem do 2020. godine – kazao je on.

Godišnji budžet Evropske unije, inače, iznosi 155 milijardi eura, pa će istupanje Britanije, predviđeno za 2019. godinu, smanjiti priliv u zajedničku kasu za 10 do 12 milijardi eura. A to valja nadoknaditi.

Prema računici Brisela, plan je da se taj novac nadoknadi kombinacijom rezova i većih uplata preostalih 27 članica. Samo od Njemačke bi, kako je naveo Etinger, moglo da se traži nekoliko milijardi više novca nego do sada.
Sljedića runda pregovora o „bregzitu“ predviđena je za 28. avgust u Briselu.


 

Izvor: Novosti

Redakcija
Redakcija
Redakcija Ekonomista donosi ekonomske i poslovne vijesti iz Crne Gore i svijeta, doprinosi promovisanju dobrih poslovnih praksi i razvijanju preduzetničke svijesti.

Komentariši

Top